Бадњи дане, дивни дане,
'Оће л' скоро да се сване.
Ал' сикира стара, тупа
Сече бадњак, чујем лупа.
Ветар дува, а снег веје,
Стиже Божић, све се смеје.
Псалмо - певца глас се чује,
Превечноме довикује.
Пре данице Ти рођени,
Идеш к свима, дођи к мени.
Ноћ се спушта свуд' је тама,
Ти си самном ниси сама.
Нас четири у Манастиру,
У тишини и у миру.
И ако је пала тама,
Стиже бадњак, са њим слама.
Певале смо свете песме,
Као жубор воде с чесме.
И бадњак смо целивале,
Општу пошту Богу дале.
Помози Бог и Бадње вече,
Тихо Сестра Сестри рече.
Трпеза је, сто од сламе,
Ту је Христос - нисмо саме.
Игуманија Иларија -
Монашка порука
24. 12. 1983.г. у Манастиру Св. Тројице код Призрена
Нема коментара:
Постави коментар