Могао сам браћo и сестре много једноставније да
формулишем тему мог данашњег предавања: Немој имати других богова осим мене, то
би била права формулација. Међутим, хтео сам да разложим у самом наслову и због
тога сам се определио да тема гласи: Празноверје, идолопоклонство, гатање,
магија, астрологија односно све алхемијске науке и псеудонауке агностицизам,
атеизам (атеизми) и на крају сатанизам. У ствари ради се о гнусоби опустошења,
или како је превео Ђуро Даничић мрзости опустошења.
Девалвација римокатоличког и протестанстског света
на Западу, али понегде и православног створила је један велики духовни празни
простор. Та девалвација је у ствари сломила хришћански морал на многим местима,
некадашњег хришћанског света. Црни покров антихришћанства је заправо покрио
континенте данашњег Запада. Завладало је ново паганство, жудња за Сатаном,
отимање из трулежнога из натрулога, распадљивога.
Некада у мојој раној младости, иако сам љубио оца
Јустина ми смо умели из неке студентске лакомислености, када се вратимо са
литургије, да се добронамерно наругамо светом старцу што је ошинуо по Европи и
Америци. Ја тада нисам познавао да је та камџија тада била неопходна. Господ је
благоизволео да и ја сада могу да кажем управо те исте речи. Не по својој
памети и по своме знању. Напросто то сада сви видимо. Онда је видео Божији
светац отац Јустин. Сада сви видимо да се стратези НАТО пакта држе уствари
Нострадамусовог пророчанства. Они су зато и нас бомбардовали зато што следују
тој магијској сфери Нострадамуса. Он је прво био римокатолички пророк и када је
прорекао да ће пропасти Ватиканска империја, онда су га се римокатолици
одрекли.
Празноверје
и безверје
Читава епоха осећа себе као неку тачку унутар
потпуног безумља. То каже једна књижевна критичарка, која се зове Шошана Елман,
једна мудра Јеврејка.
Прва Божија заповест забрањује празноверје и
забрањује безверје. Ја сам Господ Бог твој и немој имати других богова осим
мене. Празноверје је једна потпуна деформација, потпуно супротна побожнсти. Мада
је у ствари настрана изопаченост претерана релиогиозност. То је оно што каже
Свето писмо "Немој да будеш одвећ побожан". Не мисли се на здраву
побожност, већ на ове деформације. Безверје је, такође, једна деформација, где
мањка религиозно осећање. Празноверје је потпуна настраност религиозног осећања
и свега оног што из њега проистиче.
Празноверје се додуше, каткада, поткрада и
верницима. Празноверје може узети потпуно маску православног понашања. Међу
нама, заправо има много празноверних који нису истински прихватили трезвеност
наше вере. Најлакше је залуђивати се са једне стране празноверјем, а много је
теже трезвеноумно веровати. Оно се испољава тако што се неким чиновим наше
свете вере, пре свега чинодејствима, а пре свега светим тјнама, пак и светом
божанском причешћу даје магијско значење и магијска моћ, например, заправо у
магијском врзином колу налазе се они православни верници који се усуђују да као
духовни лекари преписују одређене молитве или свете тајне, освештања или
благословине другима, својој браћи приписујући им одређену чудотворну моћ, не
водећи рачуна на духовно стање онога ко треба да прими неко свештенодејство.
Имао сам прилике у свом животу да причестим једног
умирућег верника у смртном часу. Он је боловао од рака и родбина која је била
празноверна, а уједно и православна притискали су да свето причешће буде сваког
дана. Болесник је попустио притисцима и замолио духовника да му то благослови и
причешћивао се. Пошто је био врло трезвеноуман и своју болест је примио као
своје страдање, искупљење и као нешто што ће га избавити великих и жестоких
мука онога света , он није ни очекивао да ће бити исцељен. Међутим родбина је
њему преписивала свете тајне, управо са жељом да га исцели. То је празноверје.
И када сам га једном приликом причестио, родбина га је питала " Да ли му
је боље?"Он је одговорио :"Ништа ми није боље. Ја се страшно мучим,
али ја сам ослобођен од греха. Разумете, мени је дата ова трпња да би се
спасао, а свето причешће ми је дато за вечно блаженство".
Исто тако много грешимо када наиђемо на проблеме у
нашој околини. Видимо младић је огрезао у дрогу, неваљао живот или се потпуно
посувратио. Онда се међу нама неко нађе ко му "препише" свете тајне.
То је исто потпуно празноверје. Свете тајне нам нису дате да из њих избијемо
неку конкретну корист овога света. То је празноверна употреба светих тајни. Оне
су нам дате за оно главно - за нашу вечност. Та свештенодејства су чудотворна,
али су чудотворна само вером. Без вере она су преписана или подељена као
потпуно празноверје. Тога се треба клонити јер је то јако велики грех.
Став "ја знам боље" је потпуно супротан духу
православља, јер је православље много више од празноверја. Православље је чак
неупоредиво више од правоверја. Православље је обожење. Ми смо кроз позив на
светост позвани да се обожимо и постанемо богови. На Западу, али и код нас
хришћански свет је пао у потпуно празноверје. Отуда та тмурна слика моралне
декаденције око нас.
Нема коментара:
Постави коментар