Четврта недеља поста - Јеванђеље о исцељењу месечара

 Данашње Јеванђелске поруке које чусмо нас полако припремају за највећи хришћански празник – Празник над празницима. Црква овим Јеванђелским текстовима скреће пажњу на моћ вере и да је све могуће ономе ко верује. А затим показује значај молитве и поста помоћу којих се род демонски изгони. Наиме, у првом прочитаном тексту из Јеванђеља по Марку, чули смо и сведоци смо, да тако кажемо, чуда које се догодило над немоћним младићем. Овај догађај су описала три Јеванђелиста и можемо га наћи у готово истом облику код Матеја, Марка и Луке.  Лично бих рекао да се овде није десило чудо, већ пример поред много таквих примера у Јеванђељу, како Господ показује моћ добра над злом и Његову бригу над творевином. 

Болесни дечак кога је отац довео пред Христа да га исцели, боловао је од месечарења(како су записали неки од Јеванђелиста). При чему је у већини случајева страдао бацавши се у огањ и воду, повређујући тело на разне начине, а да и сам није знао да то чини. Неки би рекли: Па шта, месечарење је нормална ствар! То се решава узимањем таблета за смирење или спавање и мирни смо као јагњад. Овако нешто би могли да кажу они који заиста немају познања у вери и у Богу. Но да ли би ми, верни Христу и Цркви тако нешто протумачили и занемарили, ослонивши се на медицинска средства која нам нуде у апотеци. Прво што ми пада на памет је назив месечар/месечарење. Отац овога младића, а верујем да би и ми, је окривио месец за проблем који има његов син. Дакле овде се показује, драга браћо и сестре, човечанска природа, слабост коју поседујемо – оптужили смо Божију творевину, Божију твар за проблем који постоји у нама. Самим тим оптужили смо Бога да је крив што је неко болестан на овај и овакав начин. Шта може месец да буде крив болести човековој? Ако месец узрокује овакву болест код једног човека, зашто то исто не узрокује код свих људи? Један од Св. Апостола и Јеванђелиста Марко помиње у овом тексту да је у дечаку био дух нем. Ово нам мало разјашњава проблематику болести коју зовемо месечарењем. А то је да није проблем у месецу већ у лукавом и злом духу који је овог несрећног младића узео под своје па му кроз обману и слање лажних порука приказује да је Божја творевина зла и да од природе долази човеку зло, а не од злог духа који је наравно нем и ћути сакривен у овом човеку. Ово је у науци познато као сублиминална перцепција или у преводу слање порука испод прага наше свести. У ствари целокупна творевина служи човеку на добро и све што је наш Творац нама дао не може да буде лоше већ на корист. Човек доводи свог сина пред Христа да га исцели рекавши да га је водио пред Његове ученике и Апостоле и они га нису могли исцелити због самог њиховог маловерја, како самих ученика Христових тако и овога човека. А да је била слаба вера то доказује у речима овога текста где каже: …него ако што можеш, помози нам. Ово је типично неверство и неповерење које је изразио овај човек, а још више му је то његово маловерје ослабило када Апостоли нису могли да му помогну. У неким од текстова у Јеванђељима имамо код одређених мученика и исцељених од Христа показатељ такве вере да је Господу само требало да им приђе и исцели их. Неки од примера рецимо из Матејевог Јеванђеља када презрени и исмејани болесник, губавац, долази пред Христа клањајући му се каже: Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. – овако говори јака вера из човека. Или рецимо Јаир кнез чија се ћерка упокојила, позивајући Христа каже: Дођи, метни на њу руку и оживеће.- такође изузетно јака вера. А капетан из Капернаума и не тражи да Христос интервенише из близе већ своју велику веру у Бога показује тако што каже: Само реци реч, и оздравиће слуга мој. Жена која је имала проблем са течењем крви је само дотакла скут хаљине Христове и била излечена. А ево овај човек колико год да је слушао и чуо за Христа, на жалост, није био у тој вери.

Наравно Господ Христос је укорио овога човека и ученике као и све који су били тога дана око Њега али не упирући прстом ни на једног од њих већ алудирајући на неверни род који је потчињен злу тј. ђаволу – који бежи од добра, од Бога, а даје се и потчињава злу. Христос који је Син Божји и који је дошао у свет да грешнике спасе, не може а да не погледа на овог мученог младића и његовог оца који је готово у очајању због мука које су га снашле, прилази младићу и заповеда нечистом и злом духу, који беше у њему, да напусти тело мученога. Уплашени ђаво са тешком муком оставља свог домаћина и бежи. Сила и слава Божја се још једном показује над ослабљенима, над нејакима али пре свега над онима који имају, како каже Господ наш и вере макар и као зрно горушичино. Отац мученог младића се, колико год да је био у неверици или у маловерју, покајао и заплакао пред Христом изговоривши покајне речи: Верујем Господе, помози моме неверју – показујући да човек не може да дође до вере без Божје помоћи. 

ГИХ нам у овом Јеванђељу каже да се овај род зли изгони молитвом и постом. Заиста, пост и молитва су два јака стуба вере који нам помажу да стишамо наше телесне и духовне страсти, зле намере; зла дела; освету, завист, мржњу, пакост, гордост, славољубље…- све што иде на потчињење злу. Такође нам најављује и предсказује на крају овог Јеванђелског текста да ће пострадати од људске руке, да ће га убити и да ће у трећи дан Васкрснути. Скренувши нам пажњу на то да после учињених добрих дела према људима не очекујемо награду од истих, већ да будемо спремни на крст, на понижења, најгоре ударе и од оних којима смо били на корист – сву славу светску и све похвале људске не треба рачунати ни у шта већ гледати у светлост Васкрсења ка коме идемо. 

Нека би дао Бог да се у овом Великом и часном Васкршњем посту покајемо за учињена недела, оснажимо вером и умијемо душу молитвом и да са радошћу и надом у живот вечни дочекамо Васкрсење Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Амин.