У име Оца и Сина и Светога Духа,
У данашњем јеванђељу смо чули како Христос својим ученицима и Апостолим каже: „Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас“ – Господ наш Исус Христос није од овога света те га је народ, не разумевши га, омрзнуо и омрзнуо његова дела. Тако исто и сви они који су Христови нису од овога света већ је наша отаџбина на небесима и овде смо само пролазници, омрзнути смо од самога света. Јер све оно што није од Бога и што је далеко од светлости и Истине мрзи Бога, мрзи Христа и мрзи следбенике његове. Свет не мрзи нас ако га прихватимо онако како он жели, него мрзи Господа у нама. Мучитељи и мрзитељи су, користећи своје свирепе методе убијања и мучења, желели да застраше хришћане и све оне који носе Бога у срцу али ово је очигледно један контрапродук њихових недела јер у нашем црквеном календару и житијима читамо о Светим мученицима за веру Христову који су били спремни на таква мучења. Почевши са страдањима од самога Господа Христа, који је камен и темељ Цркве, заједница Христова је гоњена, прогањана, десеткована али се из сваког таквог гоњења враћала још јачом и спремнијом на све могуће недаће. Црква је у сваким гоњењима била све јача и јача и из тога излазила све чистија и чистија налик злату које се топи, чисти и филтрира у ватри, и на послетку излази још сјајније и блиставије. Заиста, драга браћо и сестре, Црква је на мученичком темељу направљена.
Данашњи светитељ, чије име и дела прославља овај Свети храм и Света Црква са свима вама, је свој живот положио за Христа и засијао на победничком престолу намењеном Христоносцима и свима онима који се опредељују за Христа. Овај великомученик јесте велики пример нама хришћанима и један од многих мученика Христових на чијој се крви темељи Црква Христова.
Живео је овај Светитељ у једном тешком времену – ни ово наше време није лако али оно је било посебно тешко јер је тада сама Црква била прогањана и мучена до изнемоглости. Сам Бог зна колико је хришћана положило своје животе за веру у Господа Христа. Ми их данас помињемо и молимо им се као светима и онима који су овенчани венцем славе и стоје пред Богом славећи вечни живот. Међу многобожачким народима који су мрзели Христа и хришћане ниси могао бити јавно хришћанин. Многи су се тајно крстили и у тајности живели хришћанским животом. Но, водећи се Христовим речима из Јеванђеља: „Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно“ – Свети Димитрије је покушао да својим животом запечати своју верност ка Богу тојест своју љубав према Њему и према Цркви Његовој као и ближњима својим. То је и испунио. Отац и мати Светога Димитрија су били у тајности хришћани и на високом положају код цара Максимијана. По њиховом упокојењу цар поставља младог Димитрија за царског намесника града Солуна и његове околине. Димитрије је желео да угоди Богу и цару дајући Богу Божије, а цару царево – обављајући истовремено два угодна посла – један кроз одговорност према намесничким пословима и цару, а други одвраћајући људе од многобоштва и проповедајући васкрслога Христа. И све ово звучи прелепо, како само човек може да пожели али човек снује, а Бог одређује је основа коју ми хришћани треба увек да имамо уза се. Много народа је у време намесништва Димитријевог у Солуну и околини прешло у хришћанство. То доба, око 303 - 306. године после Христа, је било доба тешког живота за све који су исповедали Христа. Римским царством, које је било подељено на четири дела, владали су са једне стране Диоклецијан, страшни прогонитељ хришћана и његов пријатељ Максимијан, човек који је слушао и извршавао све законе и наредбе које је доносио Диоклецион. Међу овим законима је била и наредба забране исповедања Христа, уништавање цркава, спаљивање светих књига, лишавање хришћана грађанских права, службе и части као и прогоњење и уништавање свега што је личило на хришћански живот. Свети Димитрије је знао за за овај закон и ипак одабрао да буде гоњен и лишен слободе у име Христово. Одабрао је радије да страда са Господом Христом да би вечно живео са Њим и за Њега. Иако утамничен није се ни срцем, ни душом одрекао Христа, нити је желео тако нешто већ је био спреман да остане без овоземаљског живота – само да би био са Животодавцем. Оваква пламена љубав у доба царева безбожника плаћала се на жалост крвљу. Очекујући свој задњи час, разделио је имање сиромашнима и пред царем Максимијаном исповедио Христа убеђујући и цара да се преда Богу јединоме. Безбожни цар, заслепљен властољубљем и демонском мржњом према хришћанима, није имао милости и слуха за овог угодника Божијег. 26. октобра по старом, односно 8. новембра по новом календару 306. године Димитрије бива избоден копљима на смрт по наређењу царевом. Да је диван Бог у светима својим и да у Богу нема мртвих већ су сви живи доказују нам и прва чудеса и излечења болесних и нејаких људи који су се дотакли огртача и прстена које је тада великомученик носио на себи доказавши још јеном по ко зна који пут речи Светога Писма да су блажени они који су прогнани правде ради, и да је њихово Царство небеско као и речи псалма „Блажен човек који не иде на веће безбожних, и на пут грешника не стаде“. Свети Григорије Палама у својој беседи о Светом Димитрију описује овог великомученика овако: „Непоколебива вера, безгранична благодат, божанствено и неотуђиво богатство богоугодних врлина које су сада похрањене у небеску ризницу, будући да је и сам постао допуна тамошњим ризницама највећих добара. Боље речено, он је са земље прешао на небо, и за живота и сада када је узет од земље, будући највећи додатак вечним красотама, јер је Димитрије васељенска и истовремено надсветовна красота“. Свети великомученик и победоносац Димитрије је просветио Јеванђељем град Солун и његову околину протеравши својом мученичком смрћу идолопоклонство. Показао је велику љубав према граду у коме је рођен подаривши га Христовом благодаћу. Штитио га је и штити га и данас на један чудесан божански начин показујући љубав и милост према свима онима који му се узмоле за помоћ. Од свог мученичког страдања и момента пресељења у Царство небеско до данас он је слава и понос града Солуна и свих хришћана у њему. И не само хришћана у Солуну већ ево сада и свих православних хришћана читаве васељене.
У његово име се подижу храмови у свету између којих је и овај наш мали по мерама мајсторским али по светитељу и његовом подвигу, велики храм Божији. У речима Христовим „Ако вас мрзи свет, знајте да је мене омрзнуо пре вас“ Свети Димитрије као и многи други мученици, великомученици и праведници у Господу су живи доказ да се хришћанин спасава, како каже Свети Јустин Ћелијски, мржњом свих који га мрзе, јер њихову мржњу претвара у повод за љубав према мрзитељима и молитву за њих. Зато немојмо се плашити већ се угледајмо на овог нашег победоносца и великомученика који све ударце и сву мржњу који падоше на њега прими у име Господа Христа, а Христос му излечи телесну бол наградивши га вечним животом у Царству небеском. Јер како Господ вели својим Апостолиома, а и нама: „Зашто сте страшљиви, маловерни?“ – јер када имамо вере у Бога која је основ свега чему се надамо и која је потврда ствари невидљивих, онда се немамо чега бојати.
Нека нам пример живота Светог великомученика Димитрија буде на корист оплемењивања и сазревања наше душе у Господу Христу и Јеванђељу Његовом. Да се угледамо на животе светих предака наших, и припремимо се да достојно изађемо пред Христа и Божије угоднике. Нека је срећан и Богом благословен празник онима који славе. Живели и на многаја љета славили. Амин.
