У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре, ево једне приче јеванђелске која нам говори шта треба чинити како би наследили или задобили Царство небеско.
Наиме, у овом прочитаном тексту смо чули како извесни младић, препознавши Христа као једног од високих и умних људи, пита га шта да чини и какво добро да чини да би задобио Царство небеско. Овде примећујемо да он није дошао да искушава Христа као остали учени јевреји првосвештеници већ жели да научи нешто од учитеља. Господ му даје упуте и говори му да испуњава и поштује Божије заповести које су важиле у Старом завету и које су сами јевреји поштовали. Притом Апостол Лука нам набраја заповести како би и ми, православни хришћани, знали за убудуће да Христос није занемарио Стари Божији закон од Десет Божијих заповести које даде Бог Мојсију. Младић овде потврдно одговара да све ове заповести чини од онога тренутка када је као мали сазнао за њих и тражи од Христа да му каже шта му још ту недостаје. Овде Господ наш Исус Христос прелази, да се тако изразим, на виши ниво подвига којим му наговештава да младић мора да остави све иза себе што је до сада стекао у животу. Дакле целокупну имовину, родитеље своје, најмилије своје и да пође за Христом без поговора. Ово је мало уздрмало младића, будући да је уза се имао повелико богатство у материјалном смислу. Заиста, није лако оставити такво материјално добро(ако можемо добрим да га назовемо) јер је стечено временом у мукама али са друге стране зар би га могли понети једнога дана на онај свет. Наравно да не. Јер материјална ствар, било каква она била, је пропадљива и пролазна. У овом нашем кратком и пролазном овоземаљском животу и ми, народ Божији се сусрећемо са оваквим позивом од стране Бога и увек, готово увек, разматрамо како да се одвојимо од нечега што нас веже за пропадљиви живот. Ово је заиста, браћо и сестре, један изузетан подвиг. Подвиг који нас узводи ка Богу ако успемо да се одвојимо од материјализма. У овој причи младић је имућан човек и све оно што је до тада у животу испуњавао тицало се Закона на папиру. Дакле, ишао је у храм на богослужења, поштовао нерадне и празничне дане и постове, поштовао родитеље и старије од себе… све како пише у заповестима али осим поштовања ништа друго није дао од себе. Можда је и делио сиромасима али има и других богатих људи који деле сиромасима па опет живе животом пуним нечистоте. Ништа то не значи. И даље је на истом путу, оном широком који води у пропаст.
У оваквим случајевима није циљ давати свакога дана сиромасима милостињу већ је циљ подати то што имаш једном за свагда и кренути за Христом тј. почети да стичеш врлине и живиш врлинским животом. Колико год да је овај младић желео вечни живот није га могао задобити јер се није желео одрећи богатства које га је гушило као трње и коров биљку. Овде видимо да онога човека који мање материјалног богатства има, мање га и спутава да напредује у духовном животу, док су окови већег богатства тежи и много јачи. Господ је рекао младићу да ће уместо материјалног блага имати блага на небу. То је оно обећање које свима нама даје Христос ако бисмо кренули за Њим и које сваки човек може да добије само треба да мало остави овај материјални свет по страни и не мисли толико на њега. Видевши ово, Спаситељ одговара како је веома тешко богатоме ући у Царство небеско. Јер, заиста, док је човек богат и живи у изобиљу, а други немају ни оно што им је неопходно, неће ући у Царство небеско. Ову истину Христос објашњава поуком да је лакше камили проћи кроз иглене уши него ли богаташу ући у Царство Божије. Буквално посматрано, камили је немогуће да прође кроз иглене уши. Са друге стране, под речју камила, подразумевало се дебело морнарско уже које се користило за везивање бродова. И у овом случају морнарско уже не би могло да прође кроз иглене уши. Трећи пример за реч камила је по некима и најодговарајући да се ова прича лепше и разумљивије протумачи, а то је да је у Јерусалиму постојала у једном делу града капија која је носила име Иглене уши и била је у ствари узани пролаз где би и камиле уз сагињање једва прошле. Дакле као што је био потребан одређени напор камили да прође кроз ову капију тако је и богаташу требало велико самоодрицање, подвиг и напор да би ушао у Царство Божије. Морам да напоменем да у овоме свету сви људи имају неко своје богатство за које су везани. Неку врсту страсти које се тешко одричу. Није само у питању материјално богатство већ и сваковрстна страст и везивање за пролазне вредности овога живота које нас често одвајају од Бога. Из тог разлога се и ова прича односи и на нас саме јер нема човека да није везан пролазним вредностима овога живота. И овде долазимо на питање које постављају присутни на крају Спаситељу Ко ће се онда у том случају спасити? Где им Христос одговара да што је људима немогуће Богу је могуће – што би значило да наше спасење долази само благодаћу Божијом и да својим силама и моћима не можемо ово спасење да задобијемо већ је оно безусловни дар Божије љубави али да на овај дар ми треба да одговоримо начином нашега живота на земљи кроз извршавање Божијих заповести, кроз дела љубави једних према другима, кроз несебично давање себе за другога и давање потрбитима као и упражњавањем хришћанског начина живота.
А све то нам је оставио Христос,
коме припада највећа слава, част и поклоњење у векове векова. Амин.
