Беседа у недељу Раслабљеног

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Данас, четврте недеље по Васкрсењу Господњем, наша Света Православна Црква прославља и сећа се кроз молитве и јеванђелски текст човека кога је Христос исцелио испред улаза у бању Витезду. Преведено са Јеврејског Витезда има значење Овчија бања. 

Као што смо чули из прочитаног текста Јеванђеља по Јовану, чуда у излечењу разноразних болести су се дешавала с`времена на време када би Анђео Господњи сишао и замућивао воду. Тада би сви који су имали снаге и били ближе води журно силазили у њу и исцељивали би се. Но Јеванђеље овде говори и о човеку који је боловао 38 година, непокретан, одузет на одру.

На питање Христово, који га је дошавши онде затекао како лежи, хоћеш ли здрав да будеш, овај мученик је одговорио да не може без помоћи човека да сиђе и излечи се. У овим речима које одузети и раслабљени човек говори Господу можемо да извучемо више порука и поука.

Прва поука и порука би била да бања Витезда символизује овај свет и огреховљену људску природу који вапи за спасењем и чека пред вратим милост. 

Друга поука и порука је да живимо и данас у свету самољубља и себељубља или егоцентризма. Овај егоцентризам нас прати од самог настанка човека. Од првих људских заједница који, ако се сећате, пожелеше да буду равни Богу и већи од Њега те изградише Вавилонску кулу да би досегли Божанске висине. Притом не знајући да се материјалним путем не доспева Богу. Наравно, то им није успело. Онога тренутка када је Господ помео језике између њих, нису више разумели једни друге, одвојили су се и оставили овај демонски пројекат не завршеним. 

Трећа поука и порка нам показује управо оно чега се човек плаши – пакао и његов изглед. Раслабљени болесник, кога помиње данашње Јеванђеље, није имао човека да му помогне и спусти га до воде. Ово је, драга браћо и сестре, управо пораз човеков. Није овом мученику била битна болест, коју је носио 38 год, већ немање пријатеља, друга, брата или најпогоднија ,за нас хришћане, реч ближњег свог. У овоме се виде и огледају паклене муке данашњице. Немати никога. Често постављамо питање: Ко је мој ближњи? Да ли је то отац, мајка, брат или сестра – неко најрођенији? И овде за нас православне хришћане Јеванђеље игра главну улогу помоћника у спасењу нашем. Имамо у Њему причу о милостивом Самарјанину који је потпуно непознатог човека, непријатеља његовог рода, Јеврејина, нашао повређеног и осакаћеног на путу, подигао га, ставио на магарца и давши одређену количину новца збринуо у оближњој крчми, притом не поставивши питање о некој тамо националној, политичкој или верској основи. Заиста, Христос вели, такви су примили награду пред Богом. Немати некога свог ближњег је исто као немати Бога, а ово је једнако паклу. Дакле пакао означава одсуство Бога, одсуство ближњег свог. 

Ова прича нам још и говори да нам бања Витезда или овај свет не може дати опстанак и гаранцију  вечнога живота. Али зато Христос који се ниоткуда појављује и нуди спасење човеку који очекује ово спасење 38 година је гарант вечнога живота. У немоћном човеку и његовој дугогодишњој жељи за оздрављењем крије се клица вере и воље за исцељењем као и свест о сопственој немоћи, коју је Господ открио онога тренутка када га је питао: Желиш ли да оздравиш? Раслабљени човек је пожелео заједницу у којој ће моћи да се спаси, у којој ће моћи да воли некога и да осети љубав другога. То је Господу било довољно за први корак ка оздрављењу човека. У последњој реченици јеванђелског текста садржана је још једна битна ствар за нас. То је Христова реченица: "Ето, постао си здрав, више не гријеши да ти се што горе не догоди." Овим нам Господ открива да су наше телесне слабости и падови уско повезани са духовном слабошћу тј. са грехом. Ова јеванђелска прича итекако осликава данашње време и самоћом и индивидуализмом распаднуто човечанство. Закон природне селекције, закон јачег је преовладао икону Божију у човеку и све се свело и своди на грабежљивост и пуко преживљавање – јачи односи победу и не обраћа пажњу на унижене. Но ево, сусрет са Богом је могућ и у свету људске бескрупулозности и обезбожености. Они који су јурцали на чудотворну воду мислећи да их она лечи и да у њој има магијска моћ нису ни приметили Господа који је дошао међу њих. Сусрета и излечења удостојио се човек који је тражио заједницу и спасење кроз њу. 

Нека би дао Бог да свако од нас, будући огреховљен духовно и телесно, нађе себи спасење и исцељење кроз вечну и непролазну бању Витезду на светој Литургији у Тајнама Христовим које се дају за спасење света и за живот вечни.Амин.