О спољашњем изгледу Пресвете Богородице

По предању, заснованом на речима свештеномученика Дионисија Аеропагита и св. Игњатија Богоносца, св. Амвросије Милански у спису „О девственицама“ пише о Мајци Божјој: „Није Она била само Дјева телом, него и духом, смирена срцем, обазрива у речи, благоразумна, немногоречива, богомудра, не брза на речи, стално је читала Свето Писмо, била је неуморна у трудовима, целомудрена у разговорима, говорећи са људима као пред Богом. Њено правило је било: никога не увредити, желети свима добро, поштовати старије, не завидети другима, избегавати хвалисање, бити здравомислен, волети врлине.

Када је Она увредила родитеље и када је била у завади са сродницима? Када се погордила пред скромним човеком, подсмехнула слабоме, уклонила од сиромашног?

У Њеним очима није било ничег суровог, несмотреног у речи, ничег неприличног у делима: скромни покрети тела, тих наступ, глас уједначен, телесне очи биле су код Ње израз душе, отеловљење чистоте. Све дане Своје Она је посветила посту. Сну се предавала само колико је нужно, али и тада, како је Њено тело било смирено, дух је био бодар, понављајући у сну оно што је прочитано, или размишљајући о спровођењу у дело постављених циљева или, пак, планирајући нове. Из куће је излазила само у цркву и то у присуству сродника. Уосталом, мада је и излазила из свога дома у друштву других, најбоља стражза за Себе била је Она Сама. Други су чували смо тело Њено, а о Свом карактеру бринула је Она Сама…“

На основу предања, које је забележио црквени историчар Никифор Калист, Богородица је „била средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја Њеног лица била је као боја зрна пшеничног. Њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким речима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки… У говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала нити збуњивала, а посебно се никада није гневила… увек једноставна, без и најмањег притворства, без мекуштва. Она у исто време бејаше оличење најузвишеније смирености. Хаљине Њене беху једноставне, без икаквих украса, као што то показује Њен свештени покров на глави који се до данас сачувао. Укратко речено, у свему Њеном беше присутна огромна благодат.“

У дневнику св. праведног Јована Кронштатског стоји записано да му се јављала Богородица: „На дан 15. августа, односно Успења Богоматере 1898. године имао сам част да у сну први пут видим лице Царице Небеске и слушам Њен најумилнији, блажени глас који бодри: Ви, најмилија чеда Оца Небеског! Тада осећајуци своју недостојност, гледао сам пречисти Лик Њен са трепетом и мишљу: Неће ли ме с гневом одгурнути Царица Небеска! О, Лик Њен пресвети и преблаги! О, очи чисте, добре, смирене, спокојне, величанствене, небесне, божанствене! Нећу вас заборавити, дивне очи! Још минут се продужило то јављање, затим је Пресвета нечујно ишчезла. Најпре је видех као да је на икони, а затим Она сиђе с ње и подиже се и оде.“

Извор:  http://manastirglogovac.blogspot.com/

ТАШТИНА (2) - ВЕРНИ И РЂАВИ ЉУДИ

Верни

мрзе на празне мисли. Пс. 118,113.

не говоре празне речи. Јов. 15,2 "Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,".

ненавиде и избегавају оне, који поштују пропадљиве идоле. Пс. 23,4 "Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме."; Пс. 30,6 "И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.".

моле се да буду сачувани од =. Пс. 118,37 "??"; Прич. 30,8.

Нико да вас не вара празним речима. Еф. 5,6 "Нико да вас не заварава празним ријечима; јер због тога долази гњев Божији на синове противљења."; Кол. 2,8 "Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци науци свијета, а не по Христу.".

Празна препирања су = 1. Тим. 1,6 "Од чега неки одступише и скренуше у празнословље,"; 1 Тим. 6,20; 2 Тим. 2,14,16; Тит. 3,9 "А лудих запиткивања и родослова и спорова и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и сујетно.".

Узалуд је вера онога, који не зауздава језика својега. Јак. 1,26 "Ако ко од вас мисли да је побожан. а не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.".

Милостиња без љубави – таштина је.  1 Кор 13,23.

Вера без добрих дела – таштина је.  Јак. 2,14 "Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?".

Верни су искупљени из сујетнога својег живљења.  1. Пт. 1,18 "Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,".

Идоли су =  1 Сам. 12,21 "Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.";  Јер. 8,19 "Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?";  Јер. 10,3 "Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;", 15 "Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.";  Јер. 51,18 "Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.".

Незнабожачко поштовање Бога је =  Иса. 1,13 "Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.";  Мт. 6,7 "А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.".

Рђави људи

воле =  Пс. 4,2 "Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?".

измишљају =  Пс. 2,1 "Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?"; Дап. 4,25 "Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?".

говоре =  Иса. 59,4 "Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.";  Рим. 1,21 "Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;";  1. Кор. 3,20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.";  Тит. 1,10 "Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања,";  2. Пт. 2,18 "Јер говорећи надувене и сујетне ријечи прелашћују на тјелесне жеље и разврат оне који су стварно побјегли од оних што живе у заблуди,".

ходе у празности ума својега.  Еф. 4,17 "Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме,".

одају се =  Пс. 30,6 "И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.".

чине само ништавна дела.  Иса. 41,29 "Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило."; 1. Пт. 1,18 "Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,".

уздају се у =  Јов. 15,31 "Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.";  Иса. 59,4 "Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.".

иду за =  2 Цар. 17,15 "И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они."; Јер. 2,5 "Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?", 8 "Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним.".

радују се =  Ам. 6,13.

имали су =  Јер. 16,19 "Господе, крепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к Теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: Доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.".

гледају на службу Божју као на =  Јов. 21,15 "Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?";  Мал. 3,14 "Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?".

предсказују =  Јер. 14,14 "А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.";  Пл. Јер. 2,14 "Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж?";  Језек. 13,6-8 "Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају наду да ће се реч испунити. 7 Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? А опет кажете: Господ рече; а ја не рекох. 8 Зато овако вели Господ Господ: Зато што говорите таштину и видите лаж, за то ево мене на вас, говори Господ Господ."; Зах. 10,2 "Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, теше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не беше пастира.".

остављени су од Бога =  Иса. 57,13 "Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.";  Рим. 1,21 "Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;", 28 "И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покварен ум да чине што је неприлично,".

Зашто народи помишљају залудне ствари.  Пс. 2,1  "Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?"и  Дап. 4,25 "Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?".

Сви су цареви и народи пред Богом =.  Иса. 40,17 "Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.",23 "Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.".

Благо сабрано језиком лажљивим јесте =.  Прич. 21,6.

Благо које се = тече, умаљава се.  Прич. 13,11.

Тешко онима који вуку безакоње узицама од =  Иса. 5,18 "Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,".

ТАШТИНА

После пада све су твари подложне распадљивости. Рим. 8,20 "Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом".

Таштина је
 сваки човек. Пс. 38,5 "Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.",11 "Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји."; Пс. 143,4 "Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.".

човек ма каквог положаја. Пс. 61,9 .

дани живота човечијег.  Јов. 7,16 "Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.";  Пс. 38,5 "Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог."; Проп. 6,12 "Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?"; Проп. 7,15 "Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.";

детињство и младост.  Проп. 12,2 "Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,".

човечје мисли. Пс. 93,11 "??"; Еф.4,17.

човечанска мудрост.  Проп. 1,17 "И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.",18 "Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.";  Проп. 2,15 "Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.",21 "Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.";  Проп. 6,8 "Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?",9 "Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.":  1. Кор. 3,19 "Јер је мудрост овога свијета лудост пред Богом; јер је написано: Он хвата мудре у њиховом лукавству.",20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.".

човечији труд.  Проп. 1,3 "Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?";  Проп. 2,11 "А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.", 18-2 "И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. 3, 26;  Проп. 4,4 "Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.";  Проп. 5,16 "И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,".

земаљске радости.  Проп. 2,3 "Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.",10 "И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.",11 "А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.";  Проп. 11,8 "Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.".

земаљска уживања.  Проп. 2,1 "Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.";  Проп. 7,6 "Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.".

земаљске бриге.  Пс. 38,6 "Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;";  Пс. 126,2 "Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.".

земаљска блага.  Пс. 38,6 "Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;";  Проп. 2,4-11 "Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; 5 Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; 6 Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета; 7 Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму; 8 Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких. 9 И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном. 10 И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог. 11 А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.";  Проп. 6,11 "Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?".

богатства и почасти.  Проп. 4,8 "Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао."; Проп. 5,10 "Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина."; Проп. 6,2 "Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло."; Прич. 11,4.

користољубље. Проп. 4,8 "Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао."; Проп. 5,10 "Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.".

људско правосуђе и доброчинство. Проп. 8,10 "И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.", 14 "Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.".

човечија утеха. Пс. 59,11 "Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,"; Пс. 108,12 "Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд."; Иса. 30,7 "Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром."; Пл. Јер. 4,17 "Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.".

све што бива под сунцем. Проп. 1,14 "Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу."; Проп. 2,17 "Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.".

Сав је живот = и мука духу. Проп. 2,17, 23.

Таштина над таштинама, све је = Проп. 1,2 "Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.", 14 "Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу."; Проп. 2,17 "Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу."; Проп. 12,10 "Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.".

Зашто једнако говорити залудне ствари. Јов. 27,12 "Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?".

У многим речима много је и =. Проп. 5,7 "Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.".

Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави, Иса. 61,10 "Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим.".

Господ зна мисли људима како су ништаве. Пс. 93,11  "??"и 1. Кор. 3,20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.".

Будите Ентузијасти!…али КАКО??

”Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он самном.” (Откр. 3,20)

Бог ти је дао срце и Он је спустио у тебе извесне жеље, планове и циљеве. Али уколико ниси под Божијом контролом, све то може бити злоупотребљено и сасвим погрешно примењено и узалудно ћеш протраћити живот.

Свугде, по целом свету, разасути су милиони инспирисаних људи, који носе злоупотребљене и потпуно наопако искоришћене таленте, интересовања, снове и амбиције. Због тога су, упркос својим талентима и ентузијазму, дубоко несрећни и празни. Јер сваки пут кад су твоји таленти и ентузијазам погрешно употребљени, то те чини очајним и празним.

Неки од вас можда размишљају; ”У овом тренутку нисам превише заинтересован нити ентузијастичан ни око чега.” Ви знате шта то значи, зар не? То значи да сте искључени из контакта са Богом!

Немогуће је бити укључен у контакт са Богом и остати незаинтересован и без ентузијазма. Јер, уз Бога сте укључени на 220 волти. Тад постајете потпуно пуни снаге и ентузијазма!

Бог је Бог Љубави, Ентузијазма, Енергије. Једини разлог због којих имамо емоције јесте чињеница да смо створени по Његовом лику. Бог нас воли својом вечном и бесконачном Љубављу. Без обзира шта да урадимо, Он ће нас увек волети.

Када свакодневно проводите време са Богом ( молећи му се, читајући Библију, размишљајући да све што радите као да Богу радите, водећи унутрашњи разговор са Богом око свих проблема и сумњи које вас муче…) немогуће је остати хладан, без снажног дотока енергије и без ентузијазма.

- Да ли бисте хтели имати више енергије?

- Више ентузијазма?

- Више снаге да започињетенове ствари?

Рећи ћу вам где то да нађете. Реч ”ентузијазам” је грчког порекла и потиче од 2 грчке речи; ”ен”, што значи ”у” и ”Тхеос”, што значи ”Бог”. Када сте ентхеос, када сте ”у Богу”, ви сте ентузијастични.

Што сте ближе Богу то више енергије, ентузијазма, виталности и снаге имате у свом животу. 

Што се више удаљавате од Бога то вам је све досадније, празније, апатичније и незаинтересовани сте око било чега у вашем животу. Потребно је да научите отворити своје срце Исусу Христу.

Исус Христос стоји већ дуго времена пред вратима вашег живота. Али Он је џентлмен. Он неће провалити на ваша врата. Ви морате да Му их отворите.

http://svetatrojicaroterdam.com/%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE/#!prettyPhoto