Беседа у недељу Сиропусну

Данашњу проповед почећу речима из стихире коју читамо у почетним данима поста: Постимо постом пријатним, благоугодним Богу… - овим речима нас позива Света Црква наша да сутрашњим даном започнемо једно путешествије кроз наш лични живот, кроз нашу бригу о души и телу, а уз помоћ покајања и поста дођемо до једног зацртаног циља који нам је Христос подарио. Да се одазовемо на овај позив Свете нам мајке Цркве и да у овим наступајућим данима Свете Четрдесетнице, Великог васкршњега поста, стишамо страсти огреховљеног нам тела и покајемо се ради учињених грехова и порока које смо учинили према себи самима и према другима. Да се молитвом, у тихом и скромном животу посних дана покајемо у дубини своје душе за сву мржњу, злобу, неправду и немилост коју смо можда учинили ближњем свом, а уз обећање да нећемо чинити никоме, што не желимо да други нама чине. Да се у скромности своје душе и укроћеног срца, помишљајући на дуготрпељивост и милост Господњу, на благост Његових праштања на наше увреде и неправде, које ми у огреховљености својој чинимо, свесрдно покајемо за наше неопраштање, за осветољубивост нашу над ближњима својим и да имамо чврсту и одлучну намеру да их даље не чинимо – ово је циљ и задатак поста. Браћо и сестре, пост није само посна храна и одрицање од неких намирница које смо до сада употребљавали у исхрани. Пост има две стране и два пута који се спајају у један циљ, а то су духовна страна и телесна страна поста. Није пост само у телу јер и сам циљ поста није ради тела већ душе ради. Духовну страну сам поменуо у претходном излагању и она је најбитнији основ за наше здраво разумевање телесне стране поста које је средство преко кога ћемо доћи до циља. Дакле, пост телесни је ради душе човекове и постити значи чувати се телесних жеља које војују на душу, и страсти и разузданост грешнога тела обуздавати слабим посним јелом ради унапређења и моралног усавршавања душе. Не треба да мислимо да се на рачун посног јела не морамо кајати и поправљати јер посно јело није само по себи пријатно и благоугодно Богу већ је, како каже још једна стихира и песма која се чита у посним данима, пост је мати целомудрености, изобличитељ грехова, проповедник покајања, анђеоски живот, спасење људи. На овакву целомудреност, негрешење, на овакво покајање – таквом животу нас позива Света Црква наша. 

Мало пре сте чули Јеванђелско зачало којим нас наша Црква испраћа ка Великом посту. Сваки текст прочитан из Светога Јеванђеља има своју поуку па тако и овај данашњи који поред материнске поуке има и опомену ради срећног и успешног пута у који ћемо од сутра да се упутимо, а који гласи: Ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша. Овом поуком и опоменом нас Господ Исус Христос подсећа на неколико сегмента који су веома заступљени посебно у светој четрдесетници, а то су праштање, покајање и исповест. Да би приступили светој тајни Причешћа морамо тражити и молити од Бога опроштај наших грехова и у исто време кајати се за учињено. Да би добили истински опроштај није само битно тражити опроштај од Господа већ дати опроштај једни другима. Јер Христос каже: И кад стојите на молитви, праштајте, ако шта имате на кога: да и Отац ваш, који је на небесима, опрости вама сагрешења ваша. А да ли има човека који живи, а да не греши и коме треба опроштај Божији – јер ако можда ниси згрешио ближњем свом онда си вероватно згрешио Богу за нешто; и наравно, Божији опроштај нико не може да прими све док не опрости и док се не измири са својим ближњим. И онда када се једни са другима измиримо и искрено једни другима опростимо тада показујемо ону најсавршенију љубав о којој нам Господ Христос говори и коју је Апостол и Јеванђелист Јован схватио и изрекао у својим писмима и посланицама, а која гласи: Ако љубав имамо међу собом, Бог у нама стоји, и љубав је Његова савршена у нама, Бог је љубав и који стоји у љубави и Бог у њему стоји. 

И на крају ево нас на почетку Великог поста, а пост је мач који одсеца са срца сваку злобу и потрудимо се да га достојно и богоугодно постимо како би са овог седмонедељног пута стигли у тихо пристаниште Божијег опроштаја за којим чезнемо. И да запамтимо Христове речи са креаја данашњег Јеванђеља: Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше, а то значи да је време Великог поста време наше духовне смотре и нашег самоиспитивања. Дакле, то није време када ћемо се ми показивати пред свима како постимо и подвизавамо већ време унутрашњег испитивања нашега бића, нашег срца и вредности које дају идентитет и смисао нашем животу. 

 Нека нас драги Бог благослови и наоружа смирењем, љубављу, праштањем и кајањем како би на овом великопосном путу стигли до најсветлијег и најрадоснијег циља – спасења у празнику светога Васкрсења победе над смрћу. Амин.