ПИСМО ПОСЛАНО ОД СВЕТОГА САВЕ ИГУМАНУ ЛАВРЕ ДОМА
ПРЕЧИСТЕ И СВЕТОГА СИМЕОНА СТУДЕНИЦЕ, КИР СПИРИДОНУ, ОД СВЕТОГА ГРАДА
ЈЕРУСАЛИМА
Благодат вам и мир од Господа Бога и Спаса нашега
Исуса Христа!
У Господу Богу превазљубљени мој божаствени сине,
јеромонаше Спиридоне, игумане велике лавре светога Симеона, архимандрите!
Мада сам и грешан, Спаса мојега молим да будеш
сачуван душом и телом и све божанствено стадо. Ако хоћете да знате о мени
грешном, то с милошћу Божјом и светом вашом молитвом здраво и весело дођосмо до
светога града. Поклонисмо се пресветоме и божаственоме гробу и светим његовим
местима. Најпре уредисмо за ваше спомињање у светих, потом обиђосмо света
места. Када све ово свршисмо, тада се, пошто нас стиже путни труд, сви
разболесмо, и остављамо на Божје расуђење живот наш и смрт нашу, и ко од нас
буде жив к вама нека се врати, а кога смрт потребује, молитва ваша нека остане
с њим. А ти, човече равне душе, владико мој, познаниче мој, који се заједно
насладисмо у дому Божјем, чедо моје слатко, Спиридоне, моли Бога за нас, не бих
ли твојим молитвама проштење грехова добио. Мир божаствени нека ти буде, мир и
дому твоме божаственом, мир и свима онима који су тамо и који работају дому
светога Симеона, мир и свима игуманима удеоничарима твојим, и поклоњење им
чиним кроза те, чедо своје. Мир Божји нека се излије у срца ваша, и онога који
вас благосиља благосиљам, а оне који вам зло чине проклињем, да не буде на њима
милост Божја, ни на домовима њиховим, ни моја молитва, и да погину као безумни
Арије! А благодат Господа нашега Исуса
Христа и љубав Бога Оца и заједница Светога Духа нека буде свагда са свима
вама, амин!
Писа милошћу Божјом први архиепископ све српске
земље, Сава грешни. И ево што се у овом месту нађе, на благослов дајем ти
крстић, да ми га носиш на спомен, и појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим
крстићем да се молиш, носи ми га вазда о врату, макар да имаш и другу иконицу,
но њега вазда носи. А појасићем се
опаши, да је вазда о бедрима твојима, јер сам га полагао на гроб, крстић и
појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки
хришћанин молио за мене! И дајем ти убрусац, што су ми га овде даровали, а ја
га теби дарујем, да ти буде на благослов душе и тела. И камичак, што сам га
нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи. И моли се за нас,
служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли. И
ако ми Бог да и малу моћ, ићи ћу у Александрију к патријарху, да се поклоним
светоме Марку. И отуда ћу у Синајску Гору, и када се вратим, ако будем у животу
и Бог даде, до пролећа ћу бити код Вас. Чувај се, чедо моје слатко, да не
изиђеш из неког мога завета. Да, ако човек и цео свет добије, а душу своју
изгуби, која је корист?(1) Ако је поп грешан, али молитва његова није грешна, а
његова веза је сила од вишње благодати. Да, ако ће се ко саблазнити, но ти се
не саблазни, јер доћи ће Господ и неће закаснити, и да чујеш онај глас:
"Добри и верни слуго, у малом веран, над многим поставићу те; уђи у радост
Господа свога!"(2)
Сава, први архиепископ
Библијски цитати
1) Мт. 16, 26; Мк. 8, 36.
2) Мт. 25, 21.
Коментари:
Свети Град - Јерусалим, циљ свакога хришћанског
ходочасника. У време овога, вероватно другог Савиног ходочашћа (1234-35),
Јерусалим се налазио поново под влашћу Арапа муслимана (Саладин га је поново
освојио од крсташа још 1187).
Божаствени гроб - Гроб Христов, место где је по
предању био гроб у коме је сахрањен Исус Христос, да после три дана васкрсне из
мртвих. Већ у раном средњем веку ту је подигнута црква са читавим једним
комплексом богомоља.
Безумни Арије - Први велики јеретик хришћанства (око
256-336). За његову делатност је нарочито карактеристична агресивна борба за
превласт у црквеној организацији. Својим учењем уводио је у представу о
тројичном божанству начело подређености и неједнакости (зато је то
"антитринитарна јерес"): по њему, само је Отац прави Бог, божанство
"по себи"; Син је тек највише створење, неслично Оцу; Дух је нижи од
обојице. Аријева јерес је осуђена на првом васељенском сабору у Никеји, 325.
Сам Арије је, по предању, умро напрасном смрћу. Његов је традиционални епитет
"безумни" познат нарочито из Житија св. Петра Александријског (25.новембар):
Ј. Поповић, Житија светих за месец новембар, Београд 1977, 743-749.
Свети Марко -
Апостол, један од дванаесторице ученика Христових, јеванђелист. По предању, проповедао
је у Александрији (Египат), главном средишту хеленизма на Блиском Истоку. Био
је и први епископ александријске цркве и мученички страдао за Неронова
царевања, око 68. године, те му је у Александрији још од тих година развијен
велики култ. Његов животопис вид.:Ј. Поповић, Житије светих за месец април,
Београд 1973, 387-392, под 25. априлом. Сава је и остварио план да иде у
Александрију и на Синајску Гору. Под Синајском Гором овде треба подразумевати
пре свега чувени манастир св. Катарине у подножју кршевитог Синаја, са пратећим
испосницима и капелама, које су се од самог постанка монаштва у III веку н. е.
множиле око "Светога врха", на коме је по библијском предању праотац
Мојсије примио Божје заповести. О томе путовању Теодосије, Житије светог Саве
173-188.
Из књиге Сабрани списи Светог Саве
Нема коментара:
Постави коментар