Ево једног јеванђелског текста, јеванђелских речи и обраћања Господа, како његовим Апостолима тако и нама који га данас следимо – свим православним хришћанима. У данашњем Јеванђељу по Матеју(Зач.106; гл. 25: 31- 46) Господ се осврће на Његов Други долазак који, како каже, најављује да ће се догодити у свој слави Његовој са анђелима. Тада ће сести на престо око кога ће се сабрати сви народи овога света. Овај одељак нам је познат као Јеванђеље о Страшном Суду.
У претходним недељама смо започели наш припремни пут за наступајући Васкршњи пост. Те смо тако прошли недељу о Закхеју – човеку који је имао јаку и чврсту веру и жељу да приђе Христу, упозна га и остане са Њим. Који и нама даје правац којим треба да се упутимо, а то је јака и чврста вера у Господа. Чули смо и јеванђелску причу о царинику и фарисеју где смо сазнали колико је важно смирење у нашој припреми за пост јер гордост нам никако, у прилажењу Христу, неће помоћи али зато пут самоунижења и смиреноумља које је показао покајни цариник, осуђујући себе за грехе, је и наш пут. Затим смо у прошлој недељи чули причу о блудном сину – једну заиста дивну причу која доказује колико Бог може да воли човека и колико је Његова љубав неизмерна и непресушна према људима ма колико они грешили. Јер, једноставно, ми смо створења Његова и кроз сијасет наших недаћа и проблема које му чинимо гроз наше грехе Он нас и даље прихвата са великом љубављу, а довољно је само да се искрено покајемо и приђемо му речима: Опрости ми Господе. Прича о блудном сину нас учи и ставља на покајање, преумљење, промену начина живота и сагледавању вредности живота каквим треба да се прикажемо нашем Оцу и створитељу. Ово је такође још један припремни део за Васкршњи пост. Дакле имамо показатеље жеље, вере, смирења и покајања у претходним недељама, а данашње Јеванђеље наставља овај такозвани духовни ланац својом причом – причом о страшном Суду и Другом доласку Христовом. Јер зашто ће нам све предходно ако нема никаквог циља? Ми заиста не знамо када ће Христос доћи али знамо ево, на који ће начин Он доћи те као прави и истински хришћани, спремићемо се за Његов долазак. Пророчанство о самом крају света је у данашње време интересантно разним заједницама и деноминацијама које немају везе са Црквом нити са Христом. Израчунавање Христовог доласка и тзв. смака света тј. краја овога света нема ама баш никакве везе са Христом јер није по Христу већ је по кнезу демонском. Тражење било каквих знакова ван знакова Светога Писма је равно губљењу времена и копању на погрешном месту. Само је Господ Христос тај који нам објављује Његов Други долазак и како ће овом свету доћи крај. На који начин ће се свим људима овога света судити и ко ће где ићи Господ нам је управо одговорио у прочитаном Јеванђељу. Наравно, у данашње време се појављују разни спаситељи рода човечанског. Позивају народ и одводе од Цркве Христове наводећи како ће они усрећити људе њиховим спасењем. Као што сте чули из текста, сабрани народи ће бити раздвојени као што пастир одваја овце од јаради – једни на десну, други на леву страну. Овце на десну, јарад на леву страну. Оне на десној страни ће кроз благослов позвати да уђу у радост Оца Његовог јер су својим врлинским животом (Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми) заслужили да буду са Богом и поред Њега. На питање када су они то учинили, Христос поистовећује себе са најмањом браћом који су у ствари део заједнице Цркве – људи из Цркве. Сви ми смо Христова мала браћа. Сви ми смо у обавези да Христовој малој браћи излазимо у сусрет. Сви ми смо једни другима потребни у животу, у Цркви, у најмањим стварима, кроз саосећање, кроз молитву, кроз покајање, милостињу – добра дела као и у ширем смислу са сиромасима, болеснима, потребитима, затвореницима, гладнима. Са свима њима се Господ Христос поистовећује. Кроз ове јеванђелске речи види се израз љубави коју ми треба да покажемо према другом човеку, какав год он био. Јер једино кроз израз љубави ми можемо да дођемо на ову десну страну – страну која води у Царство небеско. Са друге стране имамо оне који су сами себе осудили и нашли се на левој страни. Јер све ово горе речено нису чинили Господу и зато им Господ, изрекавши им осуду, објашњава због чега су проклети и због чега их шаље у огањ вечни, а то ће бити због своје саможивости и себичности којом нису видели потребите, гладне и жедне, сиромашне и болесне, стога неће видети ни Бога када се нађу на последњем Суду пред Господом.
Поука данашњег Јеванђеља би била да делатна и
конкретна љубав према сваком човеку којем је потребна наша помоћ, утеха и љубав
је мера нашег спасења. Будемо стога разумни и трезвени и да свагда држимо у
мислима ове Христове речи о Страшном Суду. Немојмо дангубити јер сваки дан може
да нам буде последњи, а ми га нисмо искористили на прави начин. Кренимо путем
жеље за променом нашег начина живота. Узмимо мач смирења у руке како би нам
покајање донело радост и спасење. Пођимо овим духовним степеницама које нас припремају
за наступајући Велики пост и путовање ка васкрслом Христу. Амин.
