У име Оца и Сина и Светога Духа,
Драга браћо и сестре, данас смо чули део из Јеванђеља када Господ говори својиим ученицима и Апостолима шта чека човека ако крене ка Богу, ако прати Христове рече и шта ће бити ономе ко се за Христовим речима не осврће. Заиста Јеванђелске речи досежу у дубину свачијег срца које жели ово да чује и које се радује Христу на сваки Његов помен. Темељ нашег живота у Христу је сведочење вере, не само пуко веровање у Бога, јер од тога немамо ништа. Можемо ми веровати колико желимо али дајте да ту веру претворимо у делатну корисну ствар. Ако ми будемо били спремни да признама Христа пред људима, у овоме свету, и сведочимо веру у Господа Исуса Христа онда ће нас и сам Господ Христос признати пред Оцем небеским односно кроз Христа и у Христу бити препознати као синови Божији тј. деца Божија. Зато и кажем да је веру потребно уздићи на један виши ниво, а то је такозвани подвиг – дакле подвижнички начин исповедања вере који ће да сведочи нашу истинску доследност Христу и Господу. Христос каже да је потребно да узмемо крст свој и пођемо за њим. Ово би у ствари значило да на првом месту постављамо заједницу са Богом, заједницу са Христом. Јер Христос треба да буде мерило нешега живота, наш идентитет, и оно још боље, путеводитељ у истини вечнога живота. Кроз Њега ћемо у даљем реду мерити и сагледавати све остале вредности и квалитете у нашем животу. Дакле, просто речено, кроз однос са Христом треба сагледавати и однос са оцем, мајком, женом, комшијом, дететом, према људима уопште. Једино на такав начин љубав према нашим ближњима може да стекне вечни карактер. Кроз Христа и у Христу се може осмислити заједница са човеком и његовим ближњим. Један велелепан и изузетан пример љубави према Христу и Његовој заједници дају нам и наши светитељи. Сваки светац кога ми прослављамо свакога дана у цркви, прича једну животну, мученичку причу, исповеднички и подвижнички живот кроз Христа и у Христу.
Зато бих се осврнуо данас и на
речи из прочитаног Апостола које су такође изузетно важне јер нам често говоре
о животу првих хришћанских заједница и њиховим проблемима са којима су се
суочавали у то време. Чули смо део посланице упућену Јеврејима од Светог
апостола Павла. Она описује подробно у Светом Писму, а наша Света Православна
Црква данас управо молитвено прославља све ово исказано у посланици. Наиме,
Данас је недеља Свих светих отаца, мученика, страдалника, праведника, како оних
из периода древне прве Цркве па све до данас. Наша Црква је у календару и
минејима унела само делић оних мученика и светитеља Христових за које је сазнала
Божијим допуштењем, а тек колико их има а да и не знамо за њих. У цркви
прослављамо одређене Божије угоднике, мученике који су страдали за веру
Христову, мноштво проповедника вере Христове налик апостолима, мноштво
епископа, свештеника и ђакона, преподобне монахе јуродиве Христа ради, свете
жене преподобне мученице и исповеднице вере Христове. Сви ови свети су доказ
Божије славе, доказ вечнога живота и доказ да је Господ, сваког човека који га
је признао у свету, поставио на место светло, место вечно где одбеже туга бол и
смрт. Будући да многим угодницима Божијим Црква и не зна имена и трага, управо
је овај данашњи дан, у недељу прву по Духовима, установљен од давнина као
недеља Свих светих. У ову недељу ми прослављамо све Божије угоднике, и оне које
знамо и оне које не знамо. И како је Свети Апостосл Павле написао у овој
посланици: сви Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања,
затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од
немоћних постадоше јаки, беху силни у рату, поразише војске туђинске; други пак
беху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а
други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани,
измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у
невољама, у патњама. И сви они нису добили обећање овоземаљских добара за
њихове мученичке животе. Не. Добили су нешто лепше и вредније – живот вечни,
живот са Богом обећан и предвиђен за људе са Христовим идентитетом.
Па драга браћо и сестре, зашто и ми, имајући
овакве сведоке испред нас, око нас – облак сведока како каже Апостол, не би
узели наш крст и кренули у подвиг вере Христове коме је слава у векове векова.
Амин.
