Чули смо упрво, драга браћо и сестре, јеванђелски текст од Апостола Луке који нам описује два чуда Божија. Две, заиста невероватне животне приче људи и савременика Христових. Још једном смо се уверили Господњим свемогућностима које чини над људима и људским животом. Сва Јеванђеља која читамо прожета су, управо божанским енергијама које исијавају и освећују човека који прати Христа и тражи Његову милост и помоћ. Има многа друга чудеса које је учинио Христос, која кад би се редом пописало, ни у сами свет не би могле стати написане књиге каже јеванђелист Јован у вези дела које је Господ наш Исус Христос чинио над народом. Данас нам прочитано Јеванђеље говори о једној жени, која је боловала дванаест година од течења крви; те све своје имање потрошила на лекаре и на излечење, оздравила је тек када се дотакла делића одежде или скута од хаљине Христове. Казује нам данас Свето Јеванђеље и то да је Господ Христос „вратио дух“ тојест вратио у живот умрлу кћер старешине Јаира.
Много је болести и слабости којима су људи и
данас изложени. Многи болесници страдају и муче се много година; утроше много
новчаних средстава и својих живаца на лекаре и скупе лекове, често без користи.
Много је узрока томе што им се болест константно враћа или пак не пролази али
један од најбитнијих узрока који се не употребљава на време је вера. Вера у
лекара над лекарима, од кога зависи не само наше здравље већ и цео живот. Они
који се на време обрате вером том лекару, лако врате и своје здравље и свој живот.
Ово је данас потврдило прочитано Јеванђеље. Оба ова догађаја су плод истинске
вере. Сам Спаситељ говори својим Апостолима да ако имају вере колико је зрно
горушично(зрно од кога се прави сенф), моћи ће и горе да премештају. Овако малу
али силну веру у Бога показала нам је ова жена која је дванаест година мучена
болешћу. Потрошила је сва своја имања и новце на лекаре и излечење и опет
остала на истој тој бољци која је рушила њен организам. После дванаест година у
њој се зачела вера у Божанску моћ слушајући непрестано од људи о Христовим
чудима по крајевима која је и сама познавала. Решила је да потражи Његову помоћ
али је за себе сматрала да је нечиста те се није усуђивала да лично оде пред
Христа и умоли га за излечење. Кришом, у маси људи, приближила се Господу и
дотакнула се његових хаљина. То је заиста било довољно да она оздрави. Њена
вера је необичном снагом истргла лековиту Божанску моћ Христову. Христос осећа
да је нека силна вера из Њега извукла Божанску моћ и жели да јавно, пред
народом покаже пример такве вере те зато и пита ко га се дотакао. Исцељена жена
није могла више да крије свој поступак већ дршћући пада на колена и говори све
о својој болести, њеним намерама и њеном оздрављењу. На крају добија отпуст од
Спаситеља кроз речи „Не бој се кћери, вера твоја спасла те је, иди у миру“.
Старешина синагоге Јаир, засигурно је имао исто
такву веру. И он је потрошио много новаца на лечење своје болесне кћери
јединице. Видевши да се живот детета полако гаси и да никакви земаљски лекови
не могу да јој помогну, одлучује се да похита Спаситељу и умоли га за помоћ. Но
док је Исус био у гужви на улици и док се народ тискао око Њега стигла је и
вест да се Јаирова кћи упкојила и да је долазак Јаира пред Христа сада без
икаквог циља. Тада добија од Господа утешење: „Не бој се, само веруј, и
живеће!“
Несрећни отац се сада чврсто хвата за Божанску
моћ видевши да ће измолити живот и здравље свог детета. Христос је у Јаировој
кући и говори онима који оплакују дете да не плачу јер она није умрла већ само
спава. И сада имамо део који смо вероватно сви доживели у животу, како се људи
подсмевају нашој вери и нашпим хришћанским обичајима, богослужењу и обраћању
Богу. И тада су се Христу подсмевали неки неверни људи. Не можемо ништа против
њих и њихових подсмеха осим да их сажаљевамо и молимо да њихов разум нађе пут
до Бога. Христос их тера из куће тј. из собе где је била кћи Јаирова јер таквим
неверницима и безверницима није место када се дешава нека света Божанска тајна
коју ће Христос извршити над верником. Узима дете за руку и говори: „Девојко
устани“. Смрт отступа пред силом живота. Дете се буди и устаје здрава и весела.
Овим догађајима Црква жели и нас да опомене,
драга браћо и сестре, да проверимо до ког је степена јака наша вера. Да ли и ми
употребљавамо веру као спасоносни лек у многим нашим духовним и телесним
болестима. Јер болесних је, као што рекох на почетку, данас заиста много, а
вера у нашем друштву данашњице веома ослабила те се тако и помоћ Божанске силе
не тражи са неким озбиљним хришћанским уверењем, чиними се. И сада је доста
оних који потроше цело своје имање на медицинску помоћ али се мало њих са вером
обраћа Божанском Лекару који нам може бесплатно олакшати бол. И данас се многи
подсмевају леку што нам даје моћ вере но она и данас остаје једино и најмоћније
оружије којим се долази до лековите помоћи од Бога. Благо онима који то оружије
носе у своме срцу јер су за њих болести лако подношљиве. Нашим сталним духовним
и телесним болестима неопходни су и медицински и Божански лекови и у случају
болести наравно да не треба избегавати стручну медицинску помоћ али то ће бити
још лековитије и спасоносно ако је велика снага наше вере у Бога коју треба да
тражимо кроз покајање и Свето Причешће. Старозаветни премудри Сирах даје
следећи савет болеснику:
„Кад оболиш, моли се Богу; Он је свемоћан да
те излечи; али, најпре отступи од прегрешења својих; исправи и уми руке своје
од неправди; очисти срце своје од сваког греха… Нека ти и лекар помогне, јер га
је Господ створио… Он ти је од велике користи…
Молимо се, дакле, да се у нама увећа снага вере,
која ће нам увек измолити благу и спасоносну помоћ Небеског Лекара. Амин.
