Тумачење светог Јеванђеља по Матеју
Мт. 58 зач. (XIV, 14-22).
У прочитаном Јеванђелском зачалу смо слушали о једном заиста неприродном догађају за нас људе. Наиме, Христос је нахранио са пет хлебова и две рибе око пет хиљада људи који су били тада у пустом месту. Дакле, ван било ког насељеног места. Малтене пустиња и Господ Христос у њој са апостолима и великим бројем народа који је желео да чује речи вечнога живота. Господ је видео око себе уморне и гладне људе који су без обзира на све желели да остану са њим и слушају његове поуке. Многи су довели и своје непокретне и болесне, знајући да ће их Христос исцелити.
И у претходним недељама на светим литургијама смо слушали јеванђеља о Христовим чудесним исцељењима слепих, хромих, непокретних, одузетих, болесних, ђавоиманих… Ово су догађаји где се Господ показао у свој својој сили и овакво чудо не може да изврши никаква људска сила нити наука. Зато је и свако чудо које се деси од Бога неопитно, необјашњиво, неразумљиво за људски разум и науку. Истинско и право чудо може учинити само Бог и Он је једини који може да промени закон природе јер је Бог творац свега видљивог и невидљивог. У време Христово његови савременици и земљаци Јевреји су били тврдокорне вере тојест тешко су примали к срцу науку Христову и његове речи истине, не верујући да је он тај који ће спасити људски род, да је Он, у ствари, Син Божији. Из тог разлога је Христос своје речи потврђивао делима кроз разна чудеса која је чинио у народу. Овим чињењем чуда Христос је имао за циљ да покаже своју божанску природу и моћ и да убеди људе да је Он Пут, Истина и Живот. И сам је говорио : Ако речима мојим не верујете, делима мојим верујте, која сведоче да ме је Отац мој послао.(Јов. 10,38) Имао је за циљ да кроз чуда натера Једеје да усвоје закон вере и љубави, правде и поштења и да их упути на прави пут спасења. Наравно, многи су поверовали у његове речи и дела али, на жалост многи и нису.
Господ Христос је збунио и изненадио апостоле рекавши им да подају то мало рибе и хлеба окупљеном народу јер су они знали да немају хране ни за себе. Господ узима хлебове и рибу, подиже ка небу, благосиља, ломи и даје апостолима да поделе народу. Збуњеност апостола се претвара у зачуђеност јер онај хлеб и она риба коју су делили сада је у изобиљу ту пред њима и не нестаје већ настаје још више све док не нахрани тај велики број људи и још остаје остатака пет котарица да се напуне. Народ се наситио тога дана како духовном храном тако и телесном и задовољно се разишао славећи Господа. Храна коју су апостолу делили народу и која је настајала у изобиљу нам говори и означава једну вишу духовну степеницу која у ствари приказује ону вечну храну, вечни хлеб живота и рибу, која у преносном смислу означава Господа Исуса Христа, Спаситеља нашег.
Чуда, драга браћо и сестре, ни данас нису престала да бивају средство да се допре до Бога и средство које Бог показује на онима који му верују. Можда је у данашње време чудо постало за оне који не верују само варка или такозвана лажа и мађионичарски трик али опет кажем то сматрају само они који немају вере у Бога. Јер и сам Господ је рекао у Светом Писму да ако имамо вере као зрно горушичино рећи ћемо оној гори да пређе на другу страну и прећи ће. Како у оно време и данас има непросвећених и не освећених људи Христом. И они желе познање добра и спасење у Богу. Наћи ће га кроз веру, наду, љубав и јеванђелски живот потпомогнути Божијим чудима. Оставио нам је Бог светитеље кроз које делају божанске силе и енергије. Оставио нам је мошти мироточиве наших краљева, владара, владика и мученика. Кроз њих се Господ показује у својој сили чинећи и данас чуда кроз излечења у народу. Чуда се данас можда ретко виђају и ту можемо да окривимо сами себе и наше неверовање јер тражити нека очигледнија чуда, а притом немати потребну моћ вере и молитве у срцу и души је кушање самог Бога као што је то чинио Христу ђаво у пустињи. Наше време и наше друштво очигледно се не одликује снажном вером и учесталом молитвом. Морал је нагрђен, правда се редовно гази, љубав је привидна. Због тога је и веза са Богом у прекиду. Ако је све тако, можемо ли да захтевамо од Бога да Бог чини чуда над нама и да се чуда дешавају пред нама? Искористићу речи Апостола Павла који је прекоревао у својим посланицама хришћане онога времена због недостојног причешћивања телом и крвљу Христовом где каже: Зато су међу вама многи слаби и болесни, и многи умиру.(1 Кор. 11,30). Дакле, сазнали смо Истину али ту исту Истину која се зове Христос не конзумирамо на прави начин. Свемогући Господар твари нам чудотворно умножава и може да насити много хиљада људи само са пет хлебова и две рибе али исто тако може да подвргне глади милионе људи или читаве народе и поред тога што они имају пуне житнице и неизмерна богатства. Господ чини чуда према народу онако како се народ односи према њему и сасвим је јасно да ће у овом свету постојати чуда и позитивна и негативна тј. ради казне али све у једној истој намери – да утврди људе у вери и да их сједини у заједници са Христом.
Стога су нам потребни чешћи и искренији молитвени погледи ка небу али не да би чинили чуда и тражили чудо већ да умолимо Бога да нам да више вере, љубави и смирења, а ми ћемо Њему одавати славу, част и поклоњење кроз све векове. Амин
