ЉУБАВ

• Љубав није глад за блискошћу и додиром и осећањем блаженства када је та глад утољена.
• Љубав није игра, мада може имати сву драж игре. То није игра –дам ти да ми даш. То није игра- дај ми да ти дам. Љубав је чисто давање, песма радости једног срца- другом срцу.
• Љубав никад није жеља за поседовањем, никад тражење или прошња, пре је моћ одрицања. Љубав је одлука срца да неком даје безусловно.
• Љубав није само осећај захвалности због оног што добијам, љубав је пре свега радост због оног што могу да дам. Јер, какву другу награду љубав може тражити заузврат, осим прилике да се искаже кроз гест, реч, додир, поклон?
• Љубав није конвенција, и све што у себи садржи ма и најмањи траг конвенције није љубав.
• Љубав није прорачуната. Тако посматрано, љубав је непрактична, јер не води рачуна о економији срца и непосредној добити. Њена добит је дугорочна и лежи иза Вечности.
• Љубав је несебична и тешко пушта корен у свету себичних и саможивих. Зато је тако мало неисцрпних врела љубави, мало неисцрпних подстицаја на љубав.
• Љубави погодују пропланци духа, а не мочваре егзистенције.
• Љубав није стићи негде. Љубав је заједно путовати.
• Љубав је ненапорна.

• Љубав је однос према себи, другоме, Постојању. То је однос прихватања, разумевања, привлачности, емпатије, давања, поверења…
• Љубав је виђење и прихватања другог-какав јесте.
• Љубав је бити слободан и поштовати слободу другог.
• Љубав је стање свести у коме ти и ја нисмо два већ Једно иако видимо и поштујемо посебности и границе другог.
• Љубав је препознавање онога ко се воли.
• Љубав не тражи доказе. Она је доказ сама себи.
• Љубав је оно неухватљиво између светова, конвенција, људи…
• Љубав је чин вере и као таква она је света: религиозни чин у свом изворном, чистом облику.
• Љубав је ширење свести до спајања са Вечним, Универзалним, Једним. Љубав је практичан доказ постојања Божанске Милости.
• За љубав је потребна храброст. За љубав је потребна снага.