Како деца треба да посте

Неки кажу да деца не треба да посте средом и петком и у дане четири вишедневна поста све до своје треће или седме тодине живота. Други говоре да деца могу бити разрешена тих посних дана само на бели мрс (млеко, јаја, сир). Шта је од овога исправно и да ли деца треба да посте као и одрасли хришћани?

Одговор на поменуто питање (или питања) не може бити заснован на светим канонима, јер нема ни једног канона који изричито прописује како би деца требало да посте.

Деца не посте и немају потребе да посте као одрасли хришћани. Зато што још не поседују грехе, страсти и навике, које се постом смирују и због којих је пост од Бога заповеђен, а од свете Цркве установљен и прописан.

Ово не значи да су деца потпуно ослобођена поста, и да уопште не треба да посте.

Како ће деца постити и колико, зависи од побожности и вере њихових родитеља. А ту заиста треба имати много мудрости и расуђивања да се не огрешимо ни о телесне ни о духовне потребе свога детета.

Умесно је такође поставити питање: До када је „дете” дете? Свима је познато да дечје доба има више фаза развоја. Оно је најпре – одојче. Затим долази рано детињство (од 2. до 3. године), па је дете предшколског узраста, затим је ђак – основац, па тако даље, до дечаштва и пубертета.

За неке родитеље њихово дете је „дете” све док не одслужи војску, па и касније. Очигледно, не може се на све ове фазе „детињства” применити исти принцип у погледу поста.

У решавању тога питања постоје две крајности којима су родитељи, бар код нас Срба, често склони. Или ће наметнути детету од раног детињства строги пост (као што и сами држе), или ће га „штедети” од поста чак до његовог пунолетства, па често и даље. И једно и друго је штетно по дете и погубно за његов духовни живот.

У првом случају, када се детету намеће претерани пост у раном детињству, може код њега изазвати одбојност према посту.

С друге пак стране, ко се из малена не навикне ни мало да пости и не схвати разлику међу данима, тај ће се тешко икада у животу привикнути на пост и приморати себе на уздржање, што је исто тако погубно. Избећи обе ове крајности је заиста права уметност.

Многе мајке доносе двомесечне бебе на причест, па даље кроз сво њихово детињство. Дете тог јутра, нормално, буде подојено, али то никаква сметња није за његово сједињење са Господом у Светој тајни причешћа. И тако, дете одраста у храму Божјем, телесно одгајано на мајчиним грудима, а духовно на светој Чаши. Оно се од првих дана навикава на храмовни амбијент, светлост воштаница, мирис тамјана, свештеничку одежду (и браду), те узрастајући, у храму се почиње осећати пријатно као у дому оца свога.

Родитељи који брину о духовном животу своје деце, неће чекати да дете потпуно одрасте па да га почну привикавати на пост. Они то почињу постепено, од 3–4. године детињег узраста. Не зато што је детету у тим раним годинама пост потребан, у смислу као одраслима, него ради привикавања - да измалена почну да разликују да нису сви дани исти у погледу хране, што ће му остати као бесцен-благо целога живота. Што важи за пост, важи и за Свету тајну исповести и покајања.

По учењу Цркве, дете до седме године нема греха (одн. не урачунавају му се греси). Код браће Грка и Руса родитељи приводе децу од 4-5 година свештенику на „исповест”, опет не због неких њихових грехова, него да се од малена привикну на једну свету и неопходну хришћанску дужност, без које, када одрасту, нема напретка у духовном животу. А уједно и да успоставе поверење и слободу у општењу са свештеником – духовником.

Заиста, они родитељи који се труде да живе по заповестима Божјим, који се труде на своме личном спасењу, под руководством искусног духовника, умеће да нађу прави израз и златну средину и у погледу своје деце, њиховог поста, причешћа и Свете тајне покајања и исповести.

Епископ хвостански Атанасије

Извор: http://www.spc.rs/sr/episkop_hvostanski_atanasije_kako_deca_treba_da_poste

О спољашњем изгледу Пресвете Богородице

По предању, заснованом на речима свештеномученика Дионисија Аеропагита и св. Игњатија Богоносца, св. Амвросије Милански у спису „О девственицама“ пише о Мајци Божјој: „Није Она била само Дјева телом, него и духом, смирена срцем, обазрива у речи, благоразумна, немногоречива, богомудра, не брза на речи, стално је читала Свето Писмо, била је неуморна у трудовима, целомудрена у разговорима, говорећи са људима као пред Богом. Њено правило је било: никога не увредити, желети свима добро, поштовати старије, не завидети другима, избегавати хвалисање, бити здравомислен, волети врлине.

Када је Она увредила родитеље и када је била у завади са сродницима? Када се погордила пред скромним човеком, подсмехнула слабоме, уклонила од сиромашног?

У Њеним очима није било ничег суровог, несмотреног у речи, ничег неприличног у делима: скромни покрети тела, тих наступ, глас уједначен, телесне очи биле су код Ње израз душе, отеловљење чистоте. Све дане Своје Она је посветила посту. Сну се предавала само колико је нужно, али и тада, како је Њено тело било смирено, дух је био бодар, понављајући у сну оно што је прочитано, или размишљајући о спровођењу у дело постављених циљева или, пак, планирајући нове. Из куће је излазила само у цркву и то у присуству сродника. Уосталом, мада је и излазила из свога дома у друштву других, најбоља стражза за Себе била је Она Сама. Други су чували смо тело Њено, а о Свом карактеру бринула је Она Сама…“

На основу предања, које је забележио црквени историчар Никифор Калист, Богородица је „била средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја Њеног лица била је као боја зрна пшеничног. Њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким речима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки… У говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала нити збуњивала, а посебно се никада није гневила… увек једноставна, без и најмањег притворства, без мекуштва. Она у исто време бејаше оличење најузвишеније смирености. Хаљине Њене беху једноставне, без икаквих украса, као што то показује Њен свештени покров на глави који се до данас сачувао. Укратко речено, у свему Њеном беше присутна огромна благодат.“

У дневнику св. праведног Јована Кронштатског стоји записано да му се јављала Богородица: „На дан 15. августа, односно Успења Богоматере 1898. године имао сам част да у сну први пут видим лице Царице Небеске и слушам Њен најумилнији, блажени глас који бодри: Ви, најмилија чеда Оца Небеског! Тада осећајуци своју недостојност, гледао сам пречисти Лик Њен са трепетом и мишљу: Неће ли ме с гневом одгурнути Царица Небеска! О, Лик Њен пресвети и преблаги! О, очи чисте, добре, смирене, спокојне, величанствене, небесне, божанствене! Нећу вас заборавити, дивне очи! Још минут се продужило то јављање, затим је Пресвета нечујно ишчезла. Најпре је видех као да је на икони, а затим Она сиђе с ње и подиже се и оде.“

Извор:  http://manastirglogovac.blogspot.com/

ТАШТИНА (2) - ВЕРНИ И РЂАВИ ЉУДИ

Верни

мрзе на празне мисли. Пс. 118,113.

не говоре празне речи. Јов. 15,2 "Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,".

ненавиде и избегавају оне, који поштују пропадљиве идоле. Пс. 23,4 "Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме."; Пс. 30,6 "И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.".

моле се да буду сачувани од =. Пс. 118,37 "??"; Прич. 30,8.

Нико да вас не вара празним речима. Еф. 5,6 "Нико да вас не заварава празним ријечима; јер због тога долази гњев Божији на синове противљења."; Кол. 2,8 "Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци науци свијета, а не по Христу.".

Празна препирања су = 1. Тим. 1,6 "Од чега неки одступише и скренуше у празнословље,"; 1 Тим. 6,20; 2 Тим. 2,14,16; Тит. 3,9 "А лудих запиткивања и родослова и спорова и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и сујетно.".

Узалуд је вера онога, који не зауздава језика својега. Јак. 1,26 "Ако ко од вас мисли да је побожан. а не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.".

Милостиња без љубави – таштина је.  1 Кор 13,23.

Вера без добрих дела – таштина је.  Јак. 2,14 "Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?".

Верни су искупљени из сујетнога својег живљења.  1. Пт. 1,18 "Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,".

Идоли су =  1 Сам. 12,21 "Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.";  Јер. 8,19 "Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?";  Јер. 10,3 "Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;", 15 "Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.";  Јер. 51,18 "Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.".

Незнабожачко поштовање Бога је =  Иса. 1,13 "Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.";  Мт. 6,7 "А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.".

Рђави људи

воле =  Пс. 4,2 "Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?".

измишљају =  Пс. 2,1 "Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?"; Дап. 4,25 "Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?".

говоре =  Иса. 59,4 "Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.";  Рим. 1,21 "Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;";  1. Кор. 3,20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.";  Тит. 1,10 "Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања,";  2. Пт. 2,18 "Јер говорећи надувене и сујетне ријечи прелашћују на тјелесне жеље и разврат оне који су стварно побјегли од оних што живе у заблуди,".

ходе у празности ума својега.  Еф. 4,17 "Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме,".

одају се =  Пс. 30,6 "И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.".

чине само ништавна дела.  Иса. 41,29 "Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило."; 1. Пт. 1,18 "Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,".

уздају се у =  Јов. 15,31 "Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.";  Иса. 59,4 "Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.".

иду за =  2 Цар. 17,15 "И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они."; Јер. 2,5 "Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?", 8 "Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним.".

радују се =  Ам. 6,13.

имали су =  Јер. 16,19 "Господе, крепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к Теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: Доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.".

гледају на службу Божју као на =  Јов. 21,15 "Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?";  Мал. 3,14 "Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?".

предсказују =  Јер. 14,14 "А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.";  Пл. Јер. 2,14 "Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж?";  Језек. 13,6-8 "Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају наду да ће се реч испунити. 7 Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? А опет кажете: Господ рече; а ја не рекох. 8 Зато овако вели Господ Господ: Зато што говорите таштину и видите лаж, за то ево мене на вас, говори Господ Господ."; Зах. 10,2 "Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, теше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не беше пастира.".

остављени су од Бога =  Иса. 57,13 "Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.";  Рим. 1,21 "Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;", 28 "И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покварен ум да чине што је неприлично,".

Зашто народи помишљају залудне ствари.  Пс. 2,1  "Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?"и  Дап. 4,25 "Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?".

Сви су цареви и народи пред Богом =.  Иса. 40,17 "Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.",23 "Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.".

Благо сабрано језиком лажљивим јесте =.  Прич. 21,6.

Благо које се = тече, умаљава се.  Прич. 13,11.

Тешко онима који вуку безакоње узицама од =  Иса. 5,18 "Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,".

ТАШТИНА

После пада све су твари подложне распадљивости. Рим. 8,20 "Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом".

Таштина је
 сваки човек. Пс. 38,5 "Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.",11 "Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји."; Пс. 143,4 "Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.".

човек ма каквог положаја. Пс. 61,9 .

дани живота човечијег.  Јов. 7,16 "Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.";  Пс. 38,5 "Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог."; Проп. 6,12 "Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?"; Проп. 7,15 "Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.";

детињство и младост.  Проп. 12,2 "Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,".

човечје мисли. Пс. 93,11 "??"; Еф.4,17.

човечанска мудрост.  Проп. 1,17 "И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.",18 "Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.";  Проп. 2,15 "Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.",21 "Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.";  Проп. 6,8 "Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?",9 "Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.":  1. Кор. 3,19 "Јер је мудрост овога свијета лудост пред Богом; јер је написано: Он хвата мудре у њиховом лукавству.",20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.".

човечији труд.  Проп. 1,3 "Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?";  Проп. 2,11 "А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.", 18-2 "И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. 3, 26;  Проп. 4,4 "Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.";  Проп. 5,16 "И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,".

земаљске радости.  Проп. 2,3 "Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.",10 "И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.",11 "А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.";  Проп. 11,8 "Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.".

земаљска уживања.  Проп. 2,1 "Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.";  Проп. 7,6 "Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.".

земаљске бриге.  Пс. 38,6 "Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;";  Пс. 126,2 "Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.".

земаљска блага.  Пс. 38,6 "Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;";  Проп. 2,4-11 "Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; 5 Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; 6 Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета; 7 Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму; 8 Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких. 9 И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном. 10 И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог. 11 А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.";  Проп. 6,11 "Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?".

богатства и почасти.  Проп. 4,8 "Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао."; Проп. 5,10 "Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина."; Проп. 6,2 "Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло."; Прич. 11,4.

користољубље. Проп. 4,8 "Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао."; Проп. 5,10 "Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.".

људско правосуђе и доброчинство. Проп. 8,10 "И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.", 14 "Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.".

човечија утеха. Пс. 59,11 "Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,"; Пс. 108,12 "Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд."; Иса. 30,7 "Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром."; Пл. Јер. 4,17 "Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.".

све што бива под сунцем. Проп. 1,14 "Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу."; Проп. 2,17 "Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.".

Сав је живот = и мука духу. Проп. 2,17, 23.

Таштина над таштинама, све је = Проп. 1,2 "Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.", 14 "Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу."; Проп. 2,17 "Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу."; Проп. 12,10 "Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.".

Зашто једнако говорити залудне ствари. Јов. 27,12 "Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?".

У многим речима много је и =. Проп. 5,7 "Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.".

Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави, Иса. 61,10 "Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим.".

Господ зна мисли људима како су ништаве. Пс. 93,11  "??"и 1. Кор. 3,20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.".

Будите Ентузијасти!…али КАКО??

”Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он самном.” (Откр. 3,20)

Бог ти је дао срце и Он је спустио у тебе извесне жеље, планове и циљеве. Али уколико ниси под Божијом контролом, све то може бити злоупотребљено и сасвим погрешно примењено и узалудно ћеш протраћити живот.

Свугде, по целом свету, разасути су милиони инспирисаних људи, који носе злоупотребљене и потпуно наопако искоришћене таленте, интересовања, снове и амбиције. Због тога су, упркос својим талентима и ентузијазму, дубоко несрећни и празни. Јер сваки пут кад су твоји таленти и ентузијазам погрешно употребљени, то те чини очајним и празним.

Неки од вас можда размишљају; ”У овом тренутку нисам превише заинтересован нити ентузијастичан ни око чега.” Ви знате шта то значи, зар не? То значи да сте искључени из контакта са Богом!

Немогуће је бити укључен у контакт са Богом и остати незаинтересован и без ентузијазма. Јер, уз Бога сте укључени на 220 волти. Тад постајете потпуно пуни снаге и ентузијазма!

Бог је Бог Љубави, Ентузијазма, Енергије. Једини разлог због којих имамо емоције јесте чињеница да смо створени по Његовом лику. Бог нас воли својом вечном и бесконачном Љубављу. Без обзира шта да урадимо, Он ће нас увек волети.

Када свакодневно проводите време са Богом ( молећи му се, читајући Библију, размишљајући да све што радите као да Богу радите, водећи унутрашњи разговор са Богом око свих проблема и сумњи које вас муче…) немогуће је остати хладан, без снажног дотока енергије и без ентузијазма.

- Да ли бисте хтели имати више енергије?

- Више ентузијазма?

- Више снаге да започињетенове ствари?

Рећи ћу вам где то да нађете. Реч ”ентузијазам” је грчког порекла и потиче од 2 грчке речи; ”ен”, што значи ”у” и ”Тхеос”, што значи ”Бог”. Када сте ентхеос, када сте ”у Богу”, ви сте ентузијастични.

Што сте ближе Богу то више енергије, ентузијазма, виталности и снаге имате у свом животу. 

Што се више удаљавате од Бога то вам је све досадније, празније, апатичније и незаинтересовани сте око било чега у вашем животу. Потребно је да научите отворити своје срце Исусу Христу.

Исус Христос стоји већ дуго времена пред вратима вашег живота. Али Он је џентлмен. Он неће провалити на ваша врата. Ви морате да Му их отворите.

http://svetatrojicaroterdam.com/%D0%B1%D1%83%D0%B4%D0%B8%D1%82%D0%B5-%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%B0%D0%BB%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE/#!prettyPhoto

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Молитва прва

Господе, Боже наш, сети се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Читање из Књиге пророка Данила (12.2-3)

И многи који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на Живот Вечни, а други на срамоту и прекор вечни. А разумни ће сјати као светлост небесна, који многе приведоше праведности, сјаће као звезде, вазда и довека.

Читање из прве Посланице светог апостола Павла Солуњанима (4.13-17)

Браћо, не желим да вам остане непознато шта је са онима што су уснули, да не би сте туговали као они који немају наде. Јер, ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу, довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом, да ми, који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули, јер ће Сам Господ са заповешћу, гласом Архангела и са трубом Божијом сићи са Неба. И прво ће васкрснути умрли у Христу. А потом ми живи, који останемо, бићемо заједно с њима вазнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са Господом бити. Тако тешите један другога овим речима!

Читање из Светог Еванђеља по Јовану (5.24-30)

Рече Господ Јудејцима који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем: Ко Моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има Живот Вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га, оживеће. Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не Могу ништа чинити Сам од Себе; Како чујем онако судим, и суд је Мој праведан; јер не тражим вољу своју, него вољу Оца који Ме је послао.

Молитва друга

Боже духова и свакога тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти Сам, Господе, упокој душе умрлих чеда Твојих: Насветлијих патријарха, преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље светих храмова, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаyбину живот свој положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене изгореле, смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у растројењу ума, оне који су нам заповедили у молили да се за њих молимо и оне који су били лишени хришћанског погреба, а за њих се неко од верујућих молио (овде споменути имена свих ваших блиских умрлих) у месту светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као Добар и Човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само си Ти Једини без греха и правда је Твоја вечна правда и истинита је Твоја реч. Јер си Ти Васкрсење и Живот и Покој умрлих чеда Твојих (имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин.

И молитва Светог Апостола Јакова

Господе, Боже духова и свакога тела, сети се православних, које смо поменули и које нисмо, од правдног Авеља до данас. Упокој их у насељу живих у Царству Твоме, у красотама Раја; у окриљу светих отаца наших Аврама, Исака И Јакоа, одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси; где светлост Твога лица непрестано светли и све осветљава.

(Када би се пред нама отворио бескрај вечности и када би смо могли да сусретнемо наше умрле, прва њихова реч упућена нама била би молба да се за њих молимо Богу: О, колико су нам потребне ваше молитве; о колико нам добра оне доносе! Спомињући нас у својим молитвама, ви нам отварате тајанствена врата, кроз која нам улази светлост, живот, спокојство и радост!

Према учењу Светих Отаца, велика је духовна корист за упокојене да се чита Псалтир, нарочито одмах након исхода душе из тела, по могућству непрестано, све до опела, а и после.)

Молитва за упокојене

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Деца рата

                                                                                                                                                
У Почетку, када на земљи владаше мир, човеку беше дарован страшни и узвишени дар - дар слободне воље. 
Злоупотребивши овај савршени дар живота човек је за само један једини тренутак увео човечанство у смрт. Тај дар слободе је у себеукључивао избор између два пута: пута добра и пута зла. Човек је изабрао - зло. Попут анђела који паде са Небеса, попут муње која севну, човечанство је пало у бездан трулежности и смрти.

Ми смо деца рата човековог против Бога и то је наше порекло. Пореклом смо из хиљада и хиљада година човековог страдања од глади, жеђи, наготе, ропства и смрти. Човек је на сваком кораку свог богоодступничког пута готово до темеља рушио сваки мост повратка своме Творцу. Човек је на сваком кораку на место свога Творца постављао свој несавршени разум и звер свог нихилизма.

Јездећи на тој звери човечанство је "напредовало" у потпуни назадак. Та звер се показала крајње опасном и данас се налази ван сваке контроле. Она прождире данашњу омладину као своју главну жртву. Нема ниједног младог човека који нијеухваћен у канџе те звери - Нихилизма.

Из рата у рат, из геноцида у геноцид, из холокауста у холокауст: људска историја се може сажети у једну једину реч - Смрт.

Од првих племенских ратова до првих грађанских ратова, од Француске до Бољшевичке револуције, од I до II светског рата, од Вијетнама до ратова градских банди: човечанство је,  у својој слободи, увек изабирало стазу Смрти. Човечанство је увек изабирало стазу рата зла против добра.

У људској историји, историји нашег порекла, сви ратови су се кад-тад завршавали. Међутим, рат који је човек започео на самом почетку историје, наставља се све до данас и данашње поколење младих се налази усред њега. Свакога дана наш свет све више одступа од Истине и тмина тог рата опкољава нас све више, са свих страна. И та ће тмина постајати све црња и црња ако не будемо схватили да се рат којег се гнушамо, и та глад и то страдање које тај рат проузрокује, збивају на бојном пољу наших срца.

Тај рат није рат народа против народа, нити човека против човека, већ рат човека против Бога.


Из књиге Деца Апокалипсе и њихова хришћанска побуна - монаси Јован Марлер и Андреј Вермут

Извор: http://www.pravoslavni-odgovor.com/