уторак, 27. август 2013.

О спољашњем изгледу Пресвете Богородице


По предању, заснованом на речима свештеномученика Дионисија Аеропагита и св. Игњатија Богоносца, св. Амвросије Милански у спису „О девственицама“ пише о Мајци Божјој: „Није Она била само Дјева телом, него и духом, смирена срцем, обазрива у речи, благоразумна, немногоречива, богомудра, не брза на речи, стално је читала Свето Писмо, била је неуморна у трудовима, целомудрена у разговорима, говорећи са људима као пред Богом. Њено правило је било: никога не увредити, желети свима добро, поштовати старије, не завидети другима, избегавати хвалисање, бити здравомислен, волети врлине.
Када је Она увредила родитеље и када је била у завади са сродницима? Када се погордила пред скромним човеком, подсмехнула слабоме, уклонила од сиромашног?
У Њеним очима није било ничег суровог, несмотреног у речи, ничег неприличног у делима: скромни покрети тела, тих наступ, глас уједначен, телесне очи биле су код Ње израз душе, отеловљење чистоте. Све дане Своје Она је посветила посту. Сну се предавала само колико је нужно, али и тада, како је Њено тело било смирено, дух је био бодар, понављајући у сну оно што је прочитано, или размишљајући о спровођењу у дело постављених циљева или, пак, планирајући нове. Из куће је излазила само у цркву и то у присуству сродника. Уосталом, мада је и излазила из свога дома у друштву других, најбоља стражза за Себе била је Она Сама. Други су чували смо тело Њено, а о Свом карактеру бринула је Она Сама…“
На основу предања, које је забележио црквени историчар Никифор Калист, Богородица је „била средњег раста или, како други сматрају, нешто виша од средњег, боја Њеног лица била је као боја зрна пшеничног. Њена коса је била светлосмеђа и мало златаста, бистре очи боје зреле маслине, обрве повијене и тамне, нос мало издужен, уста боје лица и испуњена слатким речима, лице није округло нити оштро, него некако издужено, шаке и прсти дугачки… У говору са другима чувала је уравнотеженост, није се смејала нити збуњивала, а посебно се никада није гневила… увек једноставна, без и најмањег притворства, без мекуштва. Она у исто време бејаше оличење најузвишеније смирености. Хаљине Њене беху једноставне, без икаквих украса, као што то показује Њен свештени покров на глави који се до данас сачувао. Укратко речено, у свему Њеном беше присутна огромна благодат.“
У дневнику св. праведног Јована Кронштатског стоји записано да му се јављала Богородица: „На дан 15. августа, односно Успења Богоматере 1898. године имао сам част да у сну први пут видим лице Царице Небеске и слушам Њен најумилнији, блажени глас који бодри: Ви, најмилија чеда Оца Небеског! Тада осећајуци своју недостојност, гледао сам пречисти Лик Њен са трепетом и мишљу: Неће ли ме с гневом одгурнути Царица Небеска! О, Лик Њен пресвети и преблаги! О, очи чисте, добре, смирене, спокојне, величанствене, небесне, божанствене! Нећу вас заборавити, дивне очи! Још минут се продужило то јављање, затим је Пресвета нечујно ишчезла. Најпре је видех као да је на икони, а затим Она сиђе с ње и подиже се и оде.“

петак, 16. август 2013.

ТАШТИНА (2) - ВЕРНИ И РЂАВИ ЉУДИ



Верни

мрзе на празне мисли. Пс. 118,113.

не говоре празне речи. Јов. 15,2 "Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,".

ненавиде и избегавају оне, који поштују пропадљиве идоле. Пс. 23,4 "Да пођем и долином сена смртнога, нећу се бојати зла; јер си Ти са мном; штап Твој и палица Твоја теши ме."; Пс. 30,6 "И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.".

моле се да буду сачувани од =. Пс. 118,37 "??"; Прич. 30,8.

Нико да вас не вара празним речима. Еф. 5,6 "Нико да вас не заварава празним ријечима; јер због тога долази гњев Божији на синове противљења."; Кол. 2,8 "Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци науци свијета, а не по Христу.".

Празна препирања су = 1. Тим. 1,6 "Од чега неки одступише и скренуше у празнословље,"; 1 Тим. 6,20; 2 Тим. 2,14,16; Тит. 3,9 "А лудих запиткивања и родослова и спорова и препирања о закону клони се; јер је то некорисно и сујетно.".

Узалуд је вера онога, који не зауздава језика својега. Јак. 1,26 "Ако ко од вас мисли да је побожан. а не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је побожност узалуд.".

Милостиња без љубави – таштина је.  1 Кор 13,23.

Вера без добрих дела – таштина је.  Јак. 2,14 "Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?".

Верни су искупљени из сујетнога својег живљења.  1. Пт. 1,18 "Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,".

Идоли су =  1 Сам. 12,21 "Не одступајте; јер бисте пошли за ништавим стварима, које не помажу, нити избављају, јер су ништаве.";  Јер. 8,19 "Ето вике кћери народа мог из далеке земље: Зар Господ није у Сиону? Цар његов зар није у њему? Зашто ме разгневише својим ликовима резаним, туђим таштинама?";  Јер. 10,3 "Јер су уредбе у народа таштина, јер секу дрво у шуми, дело руку уметничких секиром;", 15 "Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.";  Јер. 51,18 "Таштина су, дело преварно; кад их походим, погинуће.".

Незнабожачко поштовање Бога је =  Иса. 1,13 "Не приносите више жртве залудне; на кад гадим се; а о младинама и суботама и о сазивању скупштине не могу подносити безакоња и светковине.";  Мт. 6,7 "А када се молите, не празнословите као незнабошци, јер они мисле да ће за многе ријечи своје бити услишени.".

Рђави људи

воле =  Пс. 4,2 "Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?".

измишљају =  Пс. 2,1 "Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?"; Дап. 4,25 "Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?".

говоре =  Иса. 59,4 "Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.";  Рим. 1,21 "Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;";  1. Кор. 3,20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.";  Тит. 1,10 "Јер има много непокорних, празнорјечивих и обмањивача, особито који су из обрезања,";  2. Пт. 2,18 "Јер говорећи надувене и сујетне ријечи прелашћују на тјелесне жеље и разврат оне који су стварно побјегли од оних што живе у заблуди,".

ходе у празности ума својега.  Еф. 4,17 "Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме,".

одају се =  Пс. 30,6 "И ја рекох у добру свом: Нећу посрнути довека.".

чине само ништавна дела.  Иса. 41,29 "Гле, сви су таштина, ништа су дела њихова; ливени су ликови њихови ветар и ништавило."; 1. Пт. 1,18 "Знајући да се пропадљивим сребром или златом не искуписте из својега сујетнога живљења, од отаца вам преданога,".

уздају се у =  Јов. 15,31 "Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.";  Иса. 59,4 "Нема никога да виче за правду, нити има да се пре за истину; уздају се у ништавило, и говоре лаж; зачињу невољу, и рађају муку.".

иду за =  2 Цар. 17,15 "И одбацише уредбе Његове и завет Његов, који учини с оцима њиховим, и сведочанства Његова, којима им сведочаше, и ходише за ништавилом и посташе ништави, и за народима који беху око њих, за које им беше заповедио Господ да не чине као они."; Јер. 2,5 "Овако вели Господ: Какву неправду нађоше оци ваши у мене, те одступише од мене, и присташе за ништавилом, и посташе ништави?", 8 "Свештеници не рекоше: Где је Господ? И који се баве законом не познаше ме, и пастири одусташе ме, и пророци пророковаше Валом и идоше за стварима залудним.".

радују се =  Ам. 6,13.

имали су =  Јер. 16,19 "Господе, крепости моја и граде мој и уточиште моје у невољи, к Теби ће доћи народи од крајева земаљских, и рећи ће: Доиста оци наши имаше лаж, и таштину и што ни мало не помаже.".

гледају на службу Божју као на =  Јов. 21,15 "Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?";  Мал. 3,14 "Рекосте: Залуду је служити Богу, и каква ће бити корист да држимо шта је наредио да се држи, и да ходимо жалосни пред Господом над војскама?".

предсказују =  Јер. 14,14 "А Господ ми рече: Лаж пророкују ти пророци у моје име, нисам их послао, нити сам им заповедио, нити сам им говорио; лажне утваре и гатање и ништавило и превару срца свог они вам пророкују.";  Пл. Јер. 2,14 "Је ли Израиљ роб? Је ли роб у кући рођен? Зашто поста грабеж?";  Језек. 13,6-8 "Виде таштину и гатање лажно, па говоре: Господ каже, а Господ их није послао, и дају наду да ће се реч испунити. 7 Не виђате ли ташту утвару и не говорите ли лажно гатање? А опет кажете: Господ рече; а ја не рекох. 8 Зато овако вели Господ Господ: Зато што говорите таштину и видите лаж, за то ево мене на вас, говори Господ Господ."; Зах. 10,2 "Јер ликови говоре ништавило и врачи виде лаж и говоре залудне сне, теше таштином; зато отидоше као стадо, и ојадише се, јер не беше пастира.".

остављени су од Бога =  Иса. 57,13 "Кад станеш викати, нека те избаве они које си сабрала; али ће их све ветар однети, и узеће их таштина. Али ко се у ме узда, наследиће земљу и добиће свету гору моју.";  Рим. 1,21 "Јер кад познаше Бога, не прославише га као Бога, нити му захвалише, него залудјеше у својим умовањима, и потамње неразумно срце њихово;", 28 "И како не марише да познају Бога, предаде их Бог у покварен ум да чине што је неприлично,".

Зашто народи помишљају залудне ствари.  Пс. 2,1  "Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?"и  Дап. 4,25 "Ти си устима Давида, слуге својега, рекао: Зашто се буне незнабошци, и народи помишљају залудне ствари?".

Сви су цареви и народи пред Богом =.  Иса. 40,17 "Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му.",23 "Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина.".

Благо сабрано језиком лажљивим јесте =.  Прич. 21,6.

Благо које се = тече, умаљава се.  Прич. 13,11.

Тешко онима који вуку безакоње узицама од =  Иса. 5,18 "Тешко онима који вуку безакоње узицама од таштине, и грех као ужем колским,".

ТАШТИНА





После пада све су твари подложне распадљивости. Рим. 8,20 "Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због онога који је покори, са надом".

Таштина је
 сваки човек. Пс. 38,5 "Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.",11 "Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји."; Пс. 143,4 "Трне у мени дух мој, нестаје у мени срца мог.".

човек ма каквог положаја. Пс. 61,9 .

дани живота човечијег.  Јов. 7,16 "Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.";  Пс. 38,5 "Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог."; Проп. 6,12 "Јер ко зна шта је добро човеку у животу, за мало дана таштог живота његовог, који му пролазе као сен? Или ко ће казати човеку шта ће бити после њега под сунцем?"; Проп. 7,15 "Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.";

детињство и младост.  Проп. 12,2 "Пре него помркне сунце и видело и месец и звезде, и опет дођу облаци иза дажда,".

човечје мисли. Пс. 93,11 "??"; Еф.4,17.

човечанска мудрост.  Проп. 1,17 "И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.",18 "Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.";  Проп. 2,15 "Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.",21 "Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.";  Проп. 6,8 "Јер шта има мудри више него безумни? Шта ли сиромах, који се уме владати међу живима?",9 "Боље је видети очима него ли желети; и то је таштина и мука духу.":  1. Кор. 3,19 "Јер је мудрост овога свијета лудост пред Богом; јер је написано: Он хвата мудре у њиховом лукавству.",20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.".

човечији труд.  Проп. 1,3 "Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?";  Проп. 2,11 "А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.", 18-2 "И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене. 3, 26;  Проп. 4,4 "Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.";  Проп. 5,16 "И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,".

земаљске радости.  Проп. 2,3 "Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.",10 "И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.",11 "А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.";  Проп. 11,8 "Али да човек живи много година и свагда се весели, па се опомене дана тамних како ће их бити много, све што је било биће таштина.".

земаљска уживања.  Проп. 2,1 "Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.";  Проп. 7,6 "Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.".

земаљске бриге.  Пс. 38,6 "Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;";  Пс. 126,2 "Тада уста наша беху пуна радости, и језик наш певања. Тада говораху по народима: Велико дело чини Господ на њима.".

земаљска блага.  Пс. 38,6 "Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;";  Проп. 2,4-11 "Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде; 5 Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних; 6 Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета; 7 Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму; 8 Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких. 9 И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном. 10 И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог. 11 А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.";  Проп. 6,11 "Кад, дакле, има много ствари које умножавају таштину, каква је корист човеку?".

богатства и почасти.  Проп. 4,8 "Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао."; Проп. 5,10 "Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина."; Проп. 6,2 "Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све шта год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло."; Прич. 11,4.

користољубље. Проп. 4,8 "Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао."; Проп. 5,10 "Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.".

људско правосуђе и доброчинство. Проп. 8,10 "И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.", 14 "Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.".

човечија утеха. Пс. 59,11 "Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,"; Пс. 108,12 "Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд."; Иса. 30,7 "Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да седе с миром."; Пл. Јер. 4,17 "Као чувари пољски стаће око њега, јер се одметну од мене, вели Господ.".

све што бива под сунцем. Проп. 1,14 "Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу."; Проп. 2,17 "Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.".

Сав је живот = и мука духу. Проп. 2,17, 23.

Таштина над таштинама, све је = Проп. 1,2 "Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.", 14 "Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу."; Проп. 2,17 "Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу."; Проп. 12,10 "Стараше се проповедник да нађе угодне речи, и написа шта је право, речи истине.".

Зашто једнако говорити залудне ствари. Јов. 27,12 "Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?".

У многим речима много је и =. Проп. 5,7 "Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.".

Не уздајте се у власт ни у отимање, немојте бити ништави, Иса. 61,10 "Веома ћу се радовати у Господу, и душа ће се моја веселити у Богу мом, јер ме обуче у хаљине спасења и плаштем правде огрте ме, као кад женик намести накит и као кад се невеста украси уресом својим.".

Господ зна мисли људима како су ништаве. Пс. 93,11  "??"и 1. Кор. 3,20 "И опет: Господ зна помисли мудрих да су ништавне.".

четвртак, 15. август 2013.

Будите Ентузијасти!…али КАКО??


”Ево стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он самном.” (Откр. 3,20)
Бог ти је дао срце и Он је спустио у тебе извесне жеље, планове и циљеве. Али уколико ниси под Божијом контролом, све то може бити злоупотребљено и сасвим погрешно примењено и узалудно ћеш протраћити живот.
Свугде, по целом свету, разасути су милиони инспирисаних људи, који носе злоупотребљене и потпуно наопако искоришћене таленте, интересовања, снове и амбиције. Због тога су, упркос својим талентима и ентузијазму, дубоко несрећни и празни. Јер сваки пут кад су твоји таленти и ентузијазам погрешно употребљени, то те чини очајним и празним.
Неки од вас можда размишљају; ”У овом тренутку нисам превише заинтересован нити ентузијастичан ни око чега.” Ви знате шта то значи, зар не? То значи да сте искључени из контакта са Богом!
Немогуће је бити укључен у контакт са Богом и остати незаинтересован и без ентузијазма. Јер, уз Бога сте укључени на 220 волти. Тад постајете потпуно пуни снаге и ентузијазма!
Бог је Бог Љубави, Ентузијазма, Енергије. Једини разлог због којих имамо емоције јесте чињеница да смо створени по Његовом лику. Бог нас воли својом вечном и бесконачном Љубављу. Без обзира шта да урадимо, Он ће нас увек волети.
Када свакодневно проводите време са Богом ( молећи му се, читајући Библију, размишљајући да све што радите као да Богу радите, водећи унутрашњи разговор са Богом око свих проблема и сумњи које вас муче…) немогуће је остати хладан, без снажног дотока енергије и без ентузијазма.
- Да ли бисте хтели имати више енергије?
- Више ентузијазма?
- Више снаге да започињетенове ствари?
Рећи ћу вам где то да нађете. Реч ”ентузијазам” је грчког порекла и потиче од 2 грчке речи; ”ен”, што значи ”у” и ”Тхеос”, што значи ”Бог”. Када сте ентхеос, када сте ”у Богу”, ви сте ентузијастични.
Што сте ближе Богу то више енергије, ентузијазма, виталности и снаге имате у свом животу. 
Што се више удаљавате од Бога то вам је све досадније, празније, апатичније и незаинтересовани сте око било чега у вашем животу. Потребно је да научите отворити своје срце Исусу Христу.
Исус Христос стоји већ дуго времена пред вратима вашег живота. Али Он је џентлмен. Он неће провалити на ваша врата. Ви морате да Му их отворите.

субота, 22. јун 2013.

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ



Молитва прва
Господе, Боже наш, сети се слугу Твојих који су преминули у вери и нади у Вечни Живот. Као Добар и Човекољубив, опрости им грехе и обриши неправде, ублажи, отпусти и опрости им сагрешења вољна и невољна. Избави их вечних мука и огња пакленог, и даруј им да се наслађују Твојим вечним добрима, припремљеним за оне који Тебе љубе. Иако сагрешише они од Тебе не одступише, него чврсто вероваше у Тебе, Бога у Тројици слављенога: Оца и Сина и Светога Духа, и све до последњег даха исповедаху, Јединицу у Тројици и Тројицу у Јединству. Стога буди милостив и њихову веру у Тебе урачунај им уместо дела, и као Милосрдан упокој их са Светима Твојима. Јер нема човека који би живео и не би сагрешио, Једини Ти си без греха, а правда Твоја је правда вечна. Ти си Једини Бог доброте, сажаљења и човекољубља; и славу узносимо Теби, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек и кроза све векове. Амин.
Читање из Књиге пророка Данила (12.2-3)
И многи који спавају у праху земаљском пробудиће се, једни на Живот Вечни, а други на срамоту и прекор вечни. А разумни ће сјати као светлост небесна, који многе приведоше праведности, сјаће као звезде, вазда и довека.
Читање из прве Посланице светог апостола Павла Солуњанима (4.13-17)
Браћо, не желим да вам остане непознато шта је са онима што су уснули, да не би сте туговали као они који немају наде. Јер, ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу, довести с Њим. Јер вам ово казујемо речју Господњом, да ми, који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули, јер ће Сам Господ са заповешћу, гласом Архангела и са трубом Божијом сићи са Неба. И прво ће васкрснути умрли у Христу. А потом ми живи, који останемо, бићемо заједно с њима вазнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда са Господом бити. Тако тешите један другога овим речима!
Читање из Светог Еванђеља по Јовану (5.24-30)
Рече Господ Јудејцима који му дођоше: Заиста, заиста вам кажем: Ко Моју реч слуша и верује Ономе који ме је послао, има Живот Вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот. Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је настао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га, оживеће. Јер као што Отац има живот у Себи, тако даде и Сину да има живот у Себи; и даде му власт и да суди, јер је Син Човечији. Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега. И изићи ће они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење суда. Ја не Могу ништа чинити Сам од Себе; Како чујем онако судим, и суд је Мој праведан; јер не тражим вољу своју, него вољу Оца који Ме је послао.
Молитва друга
Боже духова и свакога тела, Ти си сатро смрт и уништио ђавола и свету Твоме даровао живот. Ти Сам, Господе, упокој душе умрлих чеда Твојих: Насветлијих патријарха, преосвећених митрополита, архиепископа и епископа, који су у свештеничком, црквеном и монашком чину Теби служили; градитеље светих храмова, православне праоце, очеве, браћу и сестре, који овде и било где почивају; војсковође и војнике који су за веру и отаyбину живот свој положили, вернике убијене у међусобној борби, утопљене изгореле, смрзнуте на мразу, растргнуте од звери, оне који су изненада умрли без покајања и помирења са Црквом и својим непријатељима, самоубице у растројењу ума, оне који су нам заповедили у молили да се за њих молимо и оне који су били лишени хришћанског погреба, а за њих се неко од верујућих молио (овде споменути имена свих ваших блиских умрлих) у месту светлом, месту зеленила, месту мира, одакле побеже болест, туга и уздах. Свако сагрешење које су учинили речју или делом или помишљу, као Добар и Човекољубац опрости, јер нема живог човека који не сагреши. Само си Ти Једини без греха и правда је Твоја вечна правда и истинита је Твоја реч. Јер си Ти Васкрсење и Живот и Покој умрлих чеда Твојих (имена), Христе Боже наш и Теби славу узносимо са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и свагда и у све векове. Амин.
И молитва Светог Апостола Јакова
Господе, Боже духова и свакога тела, сети се православних, које смо поменули и које нисмо, од правдног Авеља до данас. Упокој их у насељу живих у Царству Твоме, у красотама Раја; у окриљу светих отаца наших Аврама, Исака И Јакоа, одакле су ишчезли и болест и туга и уздаси; где светлост Твога лица непрестано светли и све осветљава.
(Када би се пред нама отворио бескрај вечности и када би смо могли да сусретнемо наше умрле, прва њихова реч упућена нама била би молба да се за њих молимо Богу: О, колико су нам потребне ваше молитве; о колико нам добра оне доносе! Спомињући нас у својим молитвама, ви нам отварате тајанствена врата, кроз која нам улази светлост, живот, спокојство и радост!
Према учењу Светих Отаца, велика је духовна корист за упокојене да се чита Псалтир, нарочито одмах након исхода душе из тела, по могућству непрестано, све до опела, а и после.)
Молитва за упокојене
Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

четвртак, 13. јун 2013.

Деца рата












                                                                                                                                                
У Почетку, када на земљи владаше мир, човеку беше дарован страшни и узвишени дар - дар слободне воље
Злоупотребивши овај савршени дар живота човек је за само један једини тренутак увео човечанство у смрт. Тај дар слободе је у себеукључивао избор између два пута: пута добра и пута зла. Човек је изабрао - зло. Попут анђела који паде са Небеса, попут муње која севну, човечанство је пало у бездан трулежности и смрти.
Ми смо деца рата човековог против Бога и то је наше порекло. Пореклом смо из хиљада и хиљада година човековог страдања од глади, жеђи, наготе, ропства и смрти. Човек је на сваком кораку свог богоодступничког пута готово до темеља рушио сваки мост повратка своме Творцу. Човек је на сваком кораку на место свога Творца постављао свој несавршени разум и звер свог нихилизма.
Јездећи на тој звери човечанство је "напредовало" у потпуни назадак. Та звер се показала крајње опасном и данас се налази ван сваке контроле. Она прождире данашњу омладину као своју главну жртву. Нема ниједног младог човека који нијеухваћен у канџе те звери - Нихилизма.
Из рата у рат, из геноцида у геноцид, из холокауста у холокауст: људска историја се може сажети у једну једину реч - Смрт.
Од првих племенских ратова до првих грађанских ратова, од Француске до Бољшевичке револуције, од до II светског рата, од Вијетнама до ратова градских банди: човечанство је,  у својој слободи, увек изабирало стазу Смрти. Човечанство је увек изабирало стазу рата зла против добра.
У људској историји, историји нашег порекла, сви ратови су се кад-тад завршавали. Међутим, рат који је човек започео на самом почетку историје, наставља се све до данас и данашње поколење младих се налази усред њега. Свакога дана наш свет све више одступа од Истине и тмина тог рата опкољава нас све више, са свих страна. И та ће тмина постајати све црња и црња ако не будемо схватили да се рат којег се гнушамо, и та глад и то страдање које тај рат проузрокује, збивају на бојном пољу наших срца.
Тај рат није рат народа против народа, нити човека против човека, већ рат човека против Бога.


Из књиге Деца Апокалипсе и њихова хришћанска побуна - монаси Јован Марлер и Андреј Вермут

Извор: http://www.pravoslavni-odgovor.com/

субота, 25. мај 2013.

Сујеверје - клањање ђаволу - Врсте сујеверја


Гатање по Библији (где се отвори) и сујеверне молитве – клетве

Никако није допуштено изговарати речи Божије и речи из црквених молитава заједно са гаткама или гледањем у карте. Реч Божија је дата човеку (између осталог и кроз предсказивање будућности)  искључиво ради спасења душе, а не ради одгонетања некаквих других питања.

У Номоканону (уз велики Требник) речено је: „Суду подлежу... они који убацују кључеве у Псалтир и из њега нетачно читају... који бају (или „одбројавају", а овде се може убројати и проклињање или заклињање).., све то од демона потиче".


Веровање у амајлије (магијску заштиту од болести и других невоља)
  
Православни Хришћанин има силне заштитнике у невољи. То је његов крст који носи на грудима и често стављање крсног знака на себе, то су свете иконе, то је Анђео-чувар.
А ношење или чување измишљених ствари, као што је на пример „писмо нађено у Јерусалиму" и томе сличне измишљотине, препуне свакојаких глупости и јадног сујеверја, или качење деци око врата или на руку разноразних предмета који треба да их чувају од болести, или папирића са некаквим текстовима, или амајлија (на пример, ланчића, кончића и зуба или длаке од медведа) - све то није ништа друго до стављање ђаволског јарма на своју душу. За тај грех је, чак, предвиђено изопштавање из Цркве (Лаодикијски сабор, 36).

Веровање у вештице, у кућне, водене, шумске и друге духове

Несумњиво је да зли дуси постоје и Хришћанин не може одбацивати њихово постојање после мноштва сведочанстава у речи Божијој, а уколико тежи да очисти свој живот, онда он има и личног искуства у борби против њих.
Међу-тим, „кућни", „водени" и остали слични духови не постоје. То су измишљотине којима је оличен незнабожачки свет. Онај ко себе сматра Хришћанином, а верује у кућне духове и боји их се, тај је „незнабожац у Хришћанству". Јер какву сагласностима Христос са Велијаром? (2. Кор. 6, 15). Због тога је грех у гневу називати некога вештицом или сличним називима.

Веровање у снове је опасно и веома грешно

Био је у једној обитељи монах украшен свим врлинама, због чега га је сва братија веома поштовала. На несрећу, он је увек веровао свакојаким сновима. Кушач се веома радује када човеку пронађе слабу страну, са које га лако може побеђивати. Непријатељ нашега спасења се свом снагом обрушио на монаха. Зато му сваке ноћи, чим монах после уобичајених моли-тава задрема, демон поче приказивати сновиђења, и то најпре безазлена, како би што више завео несрећника. Како год да их је старац тумачио, свако се тумачење оправдавало обистињивањем сна. Најзад, видевши да заблудели старац свему верује, дух таме му једне кобне ноћи приказа будући живот. Приказа Апостоле, Мученике, Преподобне и све Хришћане како седе у ужасној тами, како се муче очајањем, а са друге стране заједно са пророцима и древним патријарсима приказа народ јеврејски како ликује, и Бога Оца како указује на њих прстом и говори: „Ово су чеда Моја!". Старац се од ужаса пробуди и ништа не расуђујући, оде у Палестину, у насеобине јудејске. Тамо прими обрезање и постаде ревносни заштитник убица Христових. Али колико је Бог дуготрпељив, толико је и праведан у суду Своме: кроз три године Он посла на њега толико страшну болест, да су иструлиле чак кости на њему, те одступник у ужасним мукама испусти свој дух („Пролог", 26. фебруара).

Како хришћанин треба да се односи према сновима? 

Још су незнабожачки филозофи различито објашњавали снове. Један незнабожачки филозоф (Протагора) говорио је: „Сваки сан има своје значење, свој смисао, и за људски живот је корисно обраћати пажњу на снове". Други незнабожачки филозоф (Ксенофан) објашњавао је да су сви снови пусти и варљиви и да је у заблуди онај ко на њих обраћа пажњу и своје поступке усклађује према њима. Истину треба тражити у средини, тј. пре свега, не треба на све снове обраћати пажњу, а друго, не треба ни све снове презирати и сматрати бесмисленим.
Кажемо - не треба на све снове обраћати пажњу. Ево шта о томе каже Књига премудрости Исуса, сина Сирахова.
" Празна и варљива су надања неразумног човека, а бесмислена сновиђења дају крила глупима. Као онај ко грли сенку или гони ветар, такав је онај ко верује сновима. Снови су исто што и лице које се огледа. Од нечистога шта може бити чисто, и од лажнога шта може бити истинито? Гатања, добар и лош знак и сновиђења - све је то сујета и срце се испуњава маштањима као жена кад треба да роди. Ако снови нису послати од Свевишњега да те уразуме, не примај их к срцу. Сновиђења су многе одвела у заблуду и они који су се у њих уздали, доживели су пад".
Већином су снови само природни резултат побуђене људске уобразиље. Оно о чему човек дању размишља и чиме је веома обузет, оно што страсно жели или не жели, то му се и приказује у сну. Свети Григорије прича о једном човеку који је неразумно веровао сновима и којима му је обећаван дуг живот. Он је сакупио много новца да би имао од чега да проживи у благостању свој дуги живот, али изненада се разболео и убрзо умро, те тако никако није могао употребити своје богатство, а истовремено није могао понети са собом у вечност никакво добро дело. Према томе, има много снова који су заиста пусти и варљиви, који ништа не значе и на које не треба обраћати пажњу.
Али постоје и такви снови који за нас имају значај и на које треба обраћати пажњу. Укажимо ради примера на сан Јосифа, једног од дванаесторице синова патријарха Јакова. Јосиф је сањао да са оцем и браћом жање жито у пољу: Јосифов сноп је стајао усправно, а снопови оца и браће су стајали око њега као да му се клањају. Тај сан се испунио: после извесног времена Јосиф, кога су браћа продала, постаде управитељ Египта, а отац и браћа његова, када дођоше у Египат, бише принуђени да му се поклоне и да га поштују. Исто тако се обистинио пророчки сан фараона, цара египатског. Да фараон није обратио пажњу на тај сан и да у родним годинама није припремио велике залихе хлеба за неродне године, горко би се покајао: житељи Египта, а такође и отац и браћа Јосифова, умрли би од глади.
И многи људи, а можда и неки међу нама, имају разлога да се кају што нису обратили пажњу на неке своје снове. Навешћу као пример један случај. Један разуздани младић није слушао савете својих најбољих другова који су га упућивали на другачији, бољи животни пут. Једном је сањао свога оца како му строго наређује да остави развратни и безбожнички живот и да се поправи. Али по учењу Самог Господа Исуса Христа: Ако не слушају Мојсеја и пророке, ако неко и из мртвих васкрсне, неће се уверити, тако и младић не обрати пажњу на свој сан. Међутим, он поново виде исти сан: опет виде оца како му говори да ако не промени свој живот, тога и тога дана ће га снаћи смрт и изаћи ће на суд Божији. Младић је у шали испричао свој сан друговима који су живели као и он и не само да није размишљао о исправљању живота, него је чак пожелео да се подсмева претњи коју је чуо у сну. Стога је управо за тај дан, у који му је отац рекао да ће умрети, он заказао велики пир са друговима. И шта се догодило? Усред пијанке удари га мождана кап и кроз неколико минута он умре! Дакле, нису сви снови пусти и варљиви; постоје и такви снови који се заиста обистињују у животу.

Неколико савета о томе како се треба односити према сновима

1) Ако нас снови побуђују на добро и уздржавају од зла, сматрајте их прстом Божијим који вам указује на небо и уклања вас од пута који води у пакао.
Бог говори једном, и ако то остане непримећено, онда говори други пут, у сну, у ноћном виђењу, када сан обузима људе, за време дремежа у постељи. Тада Он отвара човеку ухо и запечаћује Своју поуку, како би одвратио човека од какве намере и удаљио од њега гордост, како би сачувао душу његову од пропасти и живот његов од ударца мача (Јов. 33, 14-18).
„Када у сну угледаш облик крста - учи преподобни Варсонуфије, - знај да је тај сан истинит и да је од Бога; али потруди се да од Светих добијеш тумачење тог сна и немој веровати својој помисли" („Руководство за духовни живот" Варсонуфија и Јована).
2)   Ако нисте сигурни да сан потиче од Бога или немате разуман разлог да тако нешто закључите, а нарочито ако се тај сан тиче неважних и непотребних питања, онда нема потребе да обраћате пажњу на снове и да своје поступке управљате према њима. Будите пажљиви и не обраћајте пажњу на сваки сан, како не бисте постали сујеверни и пали у опасност да сагрешите.
3) Најзад, ако сан саблажњава човека и вуче га у грех, онда је он последица наше искварене и.растројене уобразиље, наше фантазије, или потиче од онога, од кога нека нас сачува Бог Својом благодаћу, тј. од ђавола.
Свети Теофан Затворник каже: „На снове је најбоље не обраћати пажњу. Неки од њих можда нешто и значе, али пошто нама није дато да то тачно одредимо, а наша сопствена тумачења могу бити варљива и некорисна, онда је боље заборављати их. Снови су и по природи својој одређени да буду заборављени, јер тако бива са већином снова. Знајте да има природних снова, има снова који су од Анђела и од Светих, а има и снова који су од демона. Они који су од Анђела и Светих, доносе мир, и тај мир дуго остаје у души, а који су од демона, они нарушавају душевни мир. Наши сопствени снови су пресипање из шупљег у празно без икаквог реда. Демони су немоћни и ништа нам не могу, али њима се допушта да понекад приђу ближе слугама Божијим и да их узнемире, једним делом ради кушања, другим делом ради поуке, а и ради тога да би се њима самима показало ко су и шта су. Из истих разлога им се допушта да приказују снове".

Веровати предосећањима је грех

Човек може предосећати некакву велику промену у животу, нарочито смрт. Али углавном су предосећања варљива, јер је кроз Адамов пад способност предосећања изгубљена, а она често могу бити изазвана и лагодним животом или због растројене уобразиље. Дакле, на основу предосећања не треба доносити коначне одлуке о својој или туђој будућности, јер на тај начин непотребно падамо у грех или у варљиву радост. Тако се заборавља на Промисао Божији који управља нашим животом и који нас по својим премудрим и благим намерама може избавити и од најочигледније несреће, као што може и да не оправда радост коју предосећамо. Језекија је у тешкој болести требало да умре, али није умро. Аман се унапред радовао своме тријумфу над Мардохејем, али се његова предосећања нису обистинила.
Немојте брзоплето веровати предосећањима.

Веровање у добар и лош знак,
у тумачења као што су „ваља се и „не ваља се“

Од Господа се справљају кораци човјечији
(Приче Соломонове, 20, 24).

Уместо да се у своме животу руководи здравим разумом, сујеверни човек све своје успехе или неуспехе у свакодневном животу повезује са разноразним појавама које му представљају добар или лош знак.                   
Неки сматрају да је лош знак када се сретну са свештеником или човеком који носи празне кофе. Или, на пример, не треба поклањати оштре предмете, понедељком не ваља ништа почињати, трећа свећа која гори на столу је опасна, тринаести човек за столом такође је опасан, а када се свећа неочекивано угаси, то значи да ће доћи гости, итд, итд.
Ако обратимо пажњу на све те празноверице, видећемо да за многе од њих постоје једноставни историјски или практични разлози, а све оне заједно једноставно се оповргавају речју Божијом и здравим разумом. Хришћанин треба да одбаци свако сујеверје, предрасуду и добар или лош знак.

"Рече му Исус: Ја сам Пут, Истина и Живот; нико неће доћи к Оцу осим кроза Ме" (Јован 14:6)