Беседа у Другу недељу по Духовима(О призиву првих апостола на службу Божију)

        Мт. 9 зач. (IV, 18-23).

У време оно, идући Исус покрај мора Галилејског видје два брата, Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари. И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. А они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.

      Чули смо, драга браћо и сестре, управо прочитано Јеванђелско зачало које нам говори о позиву Христовом упућеном будућим апостолима и његовим сапутницима и савременицима. Чули смо на који је начин Господ наш Христос њима приступио и како су се они, без икаквог колебања одлучили да одмах оставе све за собиом и крену за њим. Интересантан је један детаљ у овде прочитаном тексту где каже да су Симон и његов брат Андреј бацали мреже у море или Галилејско језеро као и друга два брата, Јаков и Јован Заведејев. Дакле, били су риболовци, рибари. Људи из групе простог народа који се бавио тешким пословима да би прехранили породице и платили порез Риму. Интересантно је то да Христос не позива тадашње јеврејске првосвештенике и старешине народне који су умствовали по синагогама и пијацама. У ствари, позива их али они га одбијају од себе, сматрајући га лажовом, лудим, ђавоиманим. Нису препознали Његову љубав и Његов позив на спасење за разлику од простодушног народа који је вапио за Спаситељем и увидео у Христу Онога кога је заиста Бог Отац послао да им донесе вечни живот. 

           Сама чињеница да Христос започиње учење, проповед и позив будућих апостола међу простим народом у Галилеји, која је иначе била незнабожачка, упућује нас на то да ће Његово учење бити универзално и намењено свим људима, а не само израелском народу. У овоме се и испунило старозаветно пророштво великог Пророка Исаије који је управо пророковао да ће земље Завулонове, Нефталимове, као и незнабожачка Галилеја и народу који тамо седи у тами засијати светлост велика. Данас смо чули Јеванђеље како су прости и неуки рибари постали Христови Апостоли. Постали су онога тренутка када су оставили мреже своје и оца свога и кренули за Христом. Једини посао којим су се бавили није их омео и задржао и нису се колебали већ кренули одмах. Заиста, колико је јака била вера у овим људима? Колика је била решеност на послушност у овим људима? Свети Јован Златоусти тумачи то овако: Сва та четири човека бејаху сиромашни људи; живели су од риболова. Тим послом су били заузети када је Спаситељ пролазио поред њих. При томе, чим их је Он позвао, нису се задржали, нису одложили за други пут и нису рекли: Ево, отићи ћемо кући да се посаветујемо са својим сродницима – већ су истога часа, оставивши све, пошли за Њим. Толико је јака била њихова вера, толико је чиста била њихова душа, да су по гласу не варајући се, познали у лицу човека који их је звао, Онога за кога су писали Мојсије и пророци… Управо позвани апостоли су нам дали пример дубоке и спасоносне мудрости. Код првих апостола се види непоколебивост и одлучност у томе да оставе све овоземаљско и пођу за Христом. Својим одважним поступком су нам рекли да сваки други посао и рад може бити одложен за сутра или неки други дан или касније али дело спасења не треба одлагати. Те да у том послу је потребно послушати Божији глас. Христос је прве Апостоле призвао у једну посебну службу, да буду ловци људи тј. да кроз Божију благодат привлаче људе у мрежу спасења кроз Господа Христа. Бити Апостол значи бити посланик, ученик и онај који говори и дела у име свог учитеља и који Његово дело обзнањује народу.  

         Намеће се у свему овоме једно питање за нас хришћане данашњице, а то је: Да ли идемо за Христом? Како у Христово време и време апостолско и данас Христос не престаје да позива народ да пође за Њим ка спасењу. И данас апостолско дело, мисију и проповед наставља читава Црква Божија кроз светотајински живот. Господ жели да цео човечански род буде спасен од греха и смрти која је поробила још прве људе на земљи. Жели да се сви радујемо лепом животу и духовним добрима. Због тога Он и сада свима пружа руку и говори кроз Јеванђеље, које никад не застарева и које је увек као да га први пут читамо, а стално га читамо. Призива нас и опомиње што смо се толико привезали за овај свет, грех и сујету јер нам они изазивају страдања и сузе. Призива нас и опомиње да прекинемо са грехом и безакоњем, да се покајемо и пођемо за њим да смиримо страсти, омекшамо срца и облагодаримо осећања. Да би се на Христов призив одговорило, потребна је решеност и воља апостолска. Зато и читамо данашње Јеванђеље као подсетник, призив и пример нама Христовим следбеницима. Јер ићи за Христом значи да мислимо, да живимо и поступамо онако како је учио Господ Исус Христос. А Он је имао љубави према свима. Био је предан вољи Бога Оца. Волео је своју мајку. Дирљиво је благосиљао децу. Испуњавао наредбе законите власти, праштао непријатељима и молио се за њих, чинио добро сиромашнима и несрећнима. 

         Зато пожуримо да се ослободимо стега сујете, пакости и злобе. Раскинимо са свиме што је порочно и пођимо за Христом живећи по заповестима Његовим кроз љубав, веру, наду, доброчинство, правду, мир и радост у Духу Светом. Амин.