Тумачење Јеванђеља по Матеју(Зач. 18) - наставак Христове беседе на Гори
У данашњем прочитаном Јеванђељу чули смо одељак из Христове беседе на гори коју је апостол и јеванђелист Матеј записао и оставио да се и ми, хришћани данашњице напајамо и водимо Христовим речима. Господ је, изашавши на гору, беседио окупљеном народу и тада излазе из његових уста речи о блаженствима, старозаветним и Христовим заповестима, милостињи, о молитви, праштању и посту, служењу Богу и о истинском богатству. Дакле, у беседи на гори је, на неки начин, систематски изложено хришћанско учење и наш однос према Богу, човеку и свету.
Ми смо стално обузети старањем о материјалним потребама. Тркамо се око стицања неких земаљских блага. Неко стекне то благо. Неко не. Неко се обилније храни. Други се лепше одевају. Све у свему трка за што удобнијим животом непрестано траје. Али нико није у потпуности задовољан стеченим те се стога даље наставља старање и труд око стварања неког новог имања, нових добара, нових материјалних добитака. У свим тим напорима око материјалног дешавају се и неке непријатности попут непријатељства, свађи, узајамна вређања и преступи. Питамо се одакле патња и страдање у свету и како их решити, а не знамо да су нам многи одговори дати у Јеванђељима кроз Христове поуке. Данашње јеванђелско зачало нам, у наставку ове Христове беседе на гори, говори о томе шта је најважније у животу. У овом случају Спаситељ нам каже да храна и одело нису најважнији за човека јер има много ситих и лепо одевених људи па опет несрећних као и оних сиромашних али задовољних и радосних у животу. Где је узрок овоме? Нигде осим у чистоћи савести и спокојству духа и у животу по Богу и Његовој правди. Ово нам говори да је за човека најбитније да на првом месту задовољи оно што је духовно и бесмртно, а то је душа пазећи на њену чистоћу и светост. Тек после тога долази брига и задовољење телесних потреба. Чули смо да је светиљка телу око и да, ако је око здраво, цело тело човека ће бити осветљено. Аколи то око није здраво то ће тело бити у тами или мраку. Под оком се овде подразумева човеков унутарњи духовни вид тј. сама душа и човекова личност. Јер заиста, ако смо духовно здрави, а то значи посвећени Богу, ова душа и сама личност ће бити здрава, срећна и увек орна да чини добра дела. Покварност ока не долази сама по себи. Ми је изазивамо. Ми дозвољавамо у нашој слободи да уведемо у нашу душу таму и цело наше тело упропастимо лошим духовним осећањима. Као што је овде и речено, ми не можемо служити Богу и мамону. Служећи Богу ми се свесно одричемо овога света, колико год живели у њему. Наравно, ми и даље живимо до краја својих овоземаљских живота на земљи користећи земаљска добра. Али то и јесте циљ нашега живота – да кроз овај свет дођемо до спасења – користећи и поштујући сва добра које нам је Господ дао кроз један хршћански однос – онако како нам је то оставио Христос у беседама. Ако ћемо служити мамону, демону богатства и материјалних ужитака, ми се одричемо вечног спасења зарад тренутног ужитка. Јасно је да не можемо служити два господара и да је на нама одлука коме ћемо се царству приволети. Дакле, нека свако провери шта стоји у његовом срцу на првом месту: мисао о Богу и спасењу или мисао о храни, оделу и осталим материјалним задовољствима.
Оно што је посебно важно у нашем односу према овоме животу и служењу Богу је да имамо потпуно и безрезервно поверење у Бога јер као што смо чули из Јеванђеља птице небеске нити сеју, нити жању, нити сабирају у житнице па опет их Отац наш небески храни. Кринови у пољу се не труде и не преду па опет расту. Трава у пољу такође препуштена Богу који је чини миришљавом, осушеном или опет зеленом, а ми смо, као најсавршенија бића створена по лику Његовом, битнији и важнији Богу од тих птица, траве и кринова јер ће се они спашавати кроз нас и наш однос који имамо према Богу. Зна Господ да нама треба јело и пиће. Зна Господ да нам треба одело и зато ми не треба да бринемо бригу о томе. Оно о чему ми треба да бринемо и за шта треба да молимо од Господа је Царство небеско док ће нам се све остало додати. Материјална средства и материјална добра би нам требала помоћи да кроз њих стекнемо оно непролазно и вечно добро и будемо ли их тако третирали нама ће бити крај у вечности, а не у тами болесног ока. Послушајмо савет нашег Спаситеља и не будимо погубно наклоњени пролазном и сујетном. Покушајмо да стекнемо оно што је здраво за нашу душу јер ћемо тако учинити да нам и тело буде здраво.
Нема коментара:
Постави коментар