Беседа на Материце

    У јеванђелској причи коју сте чули човек, господар је спремио велику вечеру и позвао на њу многе. Међутим сви они који су били позвани имали су и неких својих личних и неодложних обавеза. Кад кажем неодложних мислим на земаљске неодложне ствари, све оно што и данас може да окупира човека да би га одвојило од Бога и заједнице. Свако је имао своја оправдања, своје изговоре до те мере да је домаћина и човека који је спремио вечеру наљутило то непоштовање његовог времена те је наредио слугама да доведу и позову људе са улице, сиромахе, убоге, слепе и све оне на које на путу наиђу да би напунио трпезу. Господ Бог наш нам говори у лику овога човека и даје нам до знања да су сви позвани на спасење и богати, и сиромашни, слепи, глуви и убоги и да је Господња жеља да се сви људи радују са Њим у Царству небеском. Господ наш Исус Христос жели да нам скрене пажњу да су сви позвани на заједничарење са Богом и да су сви једнаки пред Њим. Но, на жалост, како на крају овог Јеванђеља Христос каже: Много је позваних али је мало изабраних. Многи се одричу Христа и Господње вечере зарад неког земаљског пролазног добра. У ово наше време и разноразни послови и обавезе човека знају да спутају у исповедању вере и хришћанског живота. Човек данашњице заборавио је Бога приклонивши се овоземаљским стварима. Заборавио је човек, због својих неодложних обавеза и на породицу, која је стуб нашега хришћанског живота и заједнице. Заборавио је човек у свим својим обавезама на једну љубав која се остварује у нашим животима и која је одмах до божанске љубави, а то је љубав мајке и детета.

  На две недеље пре Божића, наша Света Православна Црква се молитвено сећа старозаветних праотаца и наших матера и данашњи дан у нашем народу је познат као материце. Дан кога се наша Црква сећа као великог дара које је људско биће добило у чину материнства и радионице живота. Свети Владика Николај Велимировић каже за мајку да је биће најсличније Богу. Телесна и душевна страдања њена равна су Христовим страдањима и тешко је да схватимо љубав Христову према људима ако при том не схватамо љубав мајке према детету.

  Данашње Јеванђеље говори о призиву целокупног људског рода на Господњу вечеру и могли бисмо га превести реченицом: Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите.  Све ово што сте чули у јеванђелској причи дешава се и данас на Светој Литургији, на којој се припрема трпеза за све оне који су призвани. Призвани смо са вером у Бога, Спаситеља душа наших.  Призвани смо да у страху према Светим Тајнама Христовим приступамо на спасење, и коначно, призвани смо да у љубави једних према другима остваримо ту заједницу са Богом. Ми заједницу не можемо остварити сами са собом. Заједница је у породици и родитељству, заједница је у мајчинској љубави и у Господу. Призвани смо да са одговорношћу једних према другима приђемо заједници и будемо на вечери праведних. Пример одговорности на коју ћемо се ми угледати ће нам бити мајчинска брига и одговорност према детету у време када је она надређена према детету и у време када је она потчињена према њему. Надређена је када је дете мало, нејако и увек му је потребна мајка, а потчињена је када је дете одрасло и захтевно и опет му је мајка потребна. Овај пример где се мајка жртвује за своје дете ће нам бити пример у нашем хришћанском успињању ка нашем родитељу Господу. Мајка своје животне обавезе занемарује када је потребна детету. Мајка је та која бди у болести над дететом. Овакав пример нам треба да би и ми своје обавезе повремено одложили зарад Христа и Његове трпезе јер циљ треба да нам буде да будемо у свечаном руху на гозби господара и родитеља свога.

  Да се и ми, браћо и сестре, нађемо на тој вечери господаревој и да пре тога мало оставимо ове овоземаљске обавезе и посветимо се породици, деци, мајци, браћи. Да осетимо ту заједницу у љубави једних према другима да би на крају могли да осетимо и заједницу у Христу и кроз Христа. Да примером мајчинске љубави осетимо љубав према другом човеку и према својим најмилијима како би у радости и весељу дочекали најрадоснији празних Христовог рођења. Амин.