Драга браћо и сестре, чули смо Јеванђелску причу и одељак који је познат још и као исцељење згрчене жене у суботу.
Наиме, у суботњи дан, када Јевреји по њиховим законима не раде ништа осим што читају молитве и пребивају у синагоги, Господ наш Исус Христос, који је и сам јеврејин се нашао у тој истој синагоги испуњавајући старозаветни закон молитве и читања у суботњи дан. Међутим, оно што је у овај дан тотално обрнуло поредак јеврејског закона и обичаја је била жена која је осамнаест година била згрчена и немоћна да хода и креће се.
Господ решава да исцели ову мучену душу и да је ослободи од њене немоћи и тако докаже Јеврејима и јеврејским старешинама да је и субота као и сваки други дан у који се живи и ради нормално без устезања и ускраћивања животних навика и потреба. Наравно, старешина синагоге је све то приметио и негодовао наводећи Христу да се шест дана ради и исцељује, а у суботњи дан је дан нерадан или дан одмора од било каквог рада. Овде бих само да подсетим и да ову причу ставим у наше време јер је итекако важна за поуку нама хришћанима. Имао сам прилику да много пута разговарам са разним богочежњивим душама, са браћом и сестрама у Христу који су ми давали разна упутства и правила па чак и таква да колико год да имаш посла у свету недељу не радиш то и не завршаваш тај посао баш тада на овај свети дан. Питам из радозналости: А јесте ли Ви данас били до Цркве, јесте ли се причестили пресветим Христовим Тајнама? Да ли сте примили Тело и Крв Христову као спасоносни и битан део нашег хришћанског живота? Каже нисам, нисам постио, а и нисам био до Цркве јер немам потребу. Ето, то је рецимо одговор некога ко мисли да је хишћанин. Настављам са питањем: Јесте ли у ову свету недељу можда отишли у посету неком потребитом, болесном, изнемоглом или сиромаху однели хлеба или што год имате у кући? Каже не. Седео је кући, не радећи ништа буквално схвативши овај свети дан као дан у коме се одсуствује од рада те стога га јелте називамо света недеља. Па следеће питање постављам, онако из радозналости, да ли у свету недељу мораш и да једеш тојест да направиш ручак за тебе, децу или укућане? Па каже морам јер је то обавезно као и сваки дан. Ето га. Сваког дана једеш хлеб земаљски јер је потребан телу. Пса храниш сваки дан и изводиш га, ако је у стану, јер мора да се прошета макар једном дневно. Исто тако, као што овде Христос говори овом старешини синагоге да сваки од људи који имају неку животињу, у овом случају у Јеванђелској причи, вола или магарца; може то да буде коњ, кокошке или било која животиња која живи у сеоском домаћинству, домаћин једноставно мора да је нахрани и напоји. Дакле опет радно и у свету недељу. Ако се животињама указује милостиња због тога што имамо неку добит од њих зар човеку који је налик Богу и носилац целокупне творевине да не изађемо у сусрет и дамо од наших дарова зарад спасења и Царства небеског. Људска душа је битнија од било ког створења на земљи јер је она та која узноси Богу све што је Он створио. Са правом Господ Христос овог старешину назива лицемером, а болест лицемерства је и данас присутна у човековом роду и ради кроз самољубље, завист и гнев човека према човеку. Да ли је битно не радити или помоћи потребитом у нерадни дан. Ми смо овде имали често радне акције управо у недељу после Свете Литургије јер једноставно тада имамо већи број људи који нам могу помоћи, тада смо већина нас у могућности и што је најлепше у свему томе, осим што смо заједничарили у молитви осетили смо заједничку радост у доприносу изградње ове Божије куће, Божијег дома у коме ћемо сви пребивати и осећати се увек лепо јер знамо да смо нешто лепо урадили.
И да закључим: Свети Владика Николај Велимировић назива ову Јеванђелску причу Јеванђељем о згрченом телу и згрченим душама где згрчену жену пореди са згрченим умом свакога човека који нема Бога у себи и тај ум непрестано пузи али када га Тајне Христове додирну ум се опушта, шири и исправља.
Зато и ми, драга браћо и сестре да исправимо наш ум и да управимо наше душе ка Христу једином Спаситељу јер без Њега нисмо у могућности да правилно расуђујемо и доносимо одлуке поготову оне које се тичу наше заједнице и нашег односа једних према другима. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар