Четврти вишедневни пост у току године везан је за празник Рођења Христовог. Зове се још и Мала четрдесетница због његовог трајања (40 дана) као пред Васкрс - Велике четрдесетнице, као и због тога што се сматра другом Пасхом. Називају га још и Филипов пост јер су покладе на празник светог апостола Филипа (14. новембар/27. новембар). По дужини и његовом значењу празника који му и предстоји, Божићни пост је одмах после Васкршњег. Међутим, по строгости поста се упоређује са Апостолским (Петровским) постом. дани у седмици су подељени су у три категорије: понедељак, среда и петак строги пост - сухојаденије или пост на води (хлеб,воће, вода); уторак и четвртак је дозвољено јело на уљу; субота и недеља - дозвољена је употреба рибе. Наравно, постоје и ублажавања овако прописаног поста. Празник Ваведење (21. новембар/4. децембар) који се пада у почетку поста, у било који дан да се падне од понедељка до петка дозвољена је употреба рибе. Ово важи и за многе празнике и славе који се падају у току овог поста: Св. апостол Матеј, Св. апостол Андреј Првозвани, Св. Николај Мирликијски, Зачеће свете Ане, пророк Данило и др...
Постанак овог поста није довољно јасан. Док на западу о њему има доста сведочанстава од 5. века па на даље, на истоку су веома веома ретка и каснија. Свакако је основа за његово увођење припрема катихумена (некрштених) који желе да чин крштења обаве на Божић. У почетку је био различитог трајања јер није почињао истовремено у свим градовима и хришћанским заједницама. Неки научници сматрају да се пост од четрдесет дана појавио у 6. веку у Антиохији и почињао 1. децембра, док је у Јерусалиму 500. године овај пост износио 40. дана. Прве указе о овом посту имамо у коптском календару 8. века, каже Скабаланович. Тек од 9. века имамо више сведочења о посту и његовом развоју. Цариградски сабор 1166. године одредио је да овај пост почиње 15. нов./28. нов..
Божићни пост символише Мојсејев пост, који је постећи 40. дана и ноћи, примио речи Божије са словима на каменим таблицама, а ми, постећи 40. дана, примамо Слово (Реч) Бога живога од Дјеве, не писану на камену већ оваплоћену и рођену.
Коришћена литература:
- протојереј др. Радомир Милошевић, Православна Еортологија, Смедерево, 2004;
- Лазар Мирковић, Хеортологија, Београд, 1961.
Нема коментара:
Постави коментар