Увод :
Наш Идентитет и тренутак Истине
„Спасавај себе и хиљаде ће
се спасити око тебе“, говорио је Свети Серафим Саровски. Али како се ми
можемо прво спасити, ако не знамо ко смо? Пре или касније, у неком тренутку
наших живота, мислим да ћемо увек себи поставити то питање: „Ко сам ја?“. И
отворено, ако још нисмо себи поставили то питање и нашли одговор на њега,
онда још нисмо живели.
У одређеном трнутку мог
живота, уставри, када сам имао шест година, први пут сам себи поставио то
питање и био у стању да дам одговор. То је било у вези са посебним
искуством. Али не желим да говорим о себи, већ о некоме, ко је себи поставио
то питање.
Био је рођен у једном
селу, на истоку Енглеске, где сам и ја био рођен. Био је рођен тамо 1919.
године у сиромашној породици са осморо деце. Четворо деце је умрло пре него
су напунили три године. У раним тридесетим, породица је живела месецима на
хлебу и води, то је било једино што су могли себи да приуште, пошто је отац
породице био веома болестан, након тровања гасом у Првом светском рату.
Није напустио исток
Енглеске док није напунио 21. годину, када је био позван у британску армију
током другог светског рата. Тада је он, који никада није био на више од
тридесет миља удаљен од своје куће, почео да путује, на места о којима је
само могао да сања. Отишао је у Јужну Африку, у Индију, водећи италијанске
заробљенике у британске логоре који су се налазили тамо. И ишао је у Египат.
Скоро пре шездесет година,
1942. године у египатској пустиеи одвила се велика битка. На једној страни
су били најбољи немачки војници, трупе из Африке. На другој страни су били
Енглези, Шкоти, Аустралијанци и Грци. Били су потиснути од стране Немаца на
место у Египту, које се зове Ел Аламејн, што је арапски назив за манастир
Светог Мине. То је путињски Отац, који се слави у Православној Цркви 11.
новембра.
Амбициозни план Немаца је
био да се продре кроз савезничке линије, да се заузме Каиро и Суецки канал и
убрза преко Блиског Истока до, нафтом богатог, Ирака. Тамо би се сусрели са
немачким војницима, који су требали да се спусте кроз Русију и Кавказ; а у
повратку би се сусрели са јапанским трупама, које би требале да прођу кроз
Бурму и север Индије и Ирана и да се сретну у Вавилону. Састанак у Вавилону;
то је био њихов план. Али човек предлаже, а Бог одлучује.
Једне мрачне ноћи, крајем
октобра 1942. године, Савезничке Силе су покренуле напад на Немце, тешком
артиљеријом. Трупе Шкота су напредовале у хладној пустињској ноћи, праћене
звуком гајди. Аустралијанци су напредовали тенковима. Грци су напредовали
под великом светлошћу са неба, за шта су говорили да их Свети Мина води у
победу. Енглези су такође напредовали, међу њима и човек из мог села, о коме
сам вам говорио. Док је напредовао са обе стране окружен најбољим
пријатељима, Ирцем, који се звао Педи и Енглезом, званим Брајан, немачка
граната је експлодирала.
Тела његових пријатеља су
била разнесена у комаде; њихове остатке су касније нашли и закопали. Што се
тиче човека у средини, он је чудом преживео. Повратио је свест након три
дана у болници у Каиру, где је требао да проведе три месеца и да се у
потпуности опорави. Током та три месеца, имао је времена да се запита и да
нађе одговоре на мноштво питања, укључујући и питање, које сам поставио на
почетку нашег разговора: „ко сам ја?“. Нашао је одговор на то питање.
То је веома добро за мене,
јер да није преживео, ја не бих сада био овде, јер човек о коме сам вам
говорио, јесте мој отац.
Могао бих вам испричати
много прича о људима који су дошли до одговора и такође постављали то
питање: „Ко сам ја?“ Али сада немамо времена, само желим да кажем да ћемо
пре или касније, поставити себи то питање, у одређеном тренутку наших
живота, у тренутку истине, када се стварност ломи кроз илузију, у којој
проводимо највећи део времена.
То је тренутак када дух
улази у наше умове и душе, када јутро улази у нашу унутрашњу таму светлошћу.
Покушајмо и разумимо ово уз мало богословља.
Наш
богословски идентитет
а) Наше порекло
Да би разумели и
одговорили на ово питање: „Ко сам ја?“ морамо да покушамо и одговоримо на
друга два питања. Прво је:
„Одакле долазим?“
Што се тиче првог питања
„Одакле долазим?“, о нашем пореклу, Свето Писмо нам говори да је наше
порекло и амтеријално и духовно. Прва глава Књиге Постања нам говори да смо
створени по образу и подобију Божијем. Иако нас је Бог створио из исте
материје, хемијских елемената или материјалне природе, као и животиње, имамо
истинкте и ум и осећања, слична њима, а постоји само једна кључна разлика
између нас и њих. Бог је у нас удахнуо Свој дух – ми смо створени по Његовој
слици и подобију. То је дух, који нас чини вечним и бесмртним; то је дух
који нас чини племенитим. А друштво где нема духа и нема узгајања духовних
ствари јесте неплеменито друштво.
Као што је један од
највећих Отаца Цркве, Свети Василије Велики рекао у четвртом веку: „Људи су
животиње, које су позване да буду богови.“ Ово објашњава зашто постоји
толико много сличности између наших тела и тела животиња. Имаом четири
екстремитета, главу, пет чула, два ока, два уха, два плућна крила, јетру,
утробу, срце, способност да се множимо, инстинкте. Све то делимо са
животињама: то је доказ, не неке чудне и превазиђене теорије Еволуције, већ
доказ да имамо истог Творца, истог Ствараоца. Наше сличности су из исте Руке
Творца, Руке истог Бога у Стварању.
Али као што сам рекао,
постоји једна разлика између нас и животиња, симболисана нашом способношћу
да говоримо интелигентно. Ми поседујемо дух и реч и мудрост Божију, која
гори у нама; имамо огањ у нашим душама, у стању смо да обожавамо Бога, имамо
религиозно и духовно осећање. Ово је место где много археолога греши. Они
налазе кости неких примитивих врста човеколиких мајмуна у Француској и
Кенији, и онда га називаку „Homo“
овако или онако. Али упркос сличности у костима, они нису људи, јер немају
религиозмо осећање. Они су пре интелигентни мајмуни, који су сада изумрли.
Из тог разлога биолошко
име за човека „Homo Sapiens“ значи „Мудар човек“, човек који је способан за
мудрост и може да обожава Мудрост, то јест, Мудрост Божију, Вечну Реч
Божију. У Мудрости, он је у стању да учествује и на неки начин рефлектује ту
Божанску Мудрост. Из тог разлога је највећи храм Православног света у Новм
Риму, Цариграду, био посвећен Божанској Мудрости – ономе што нас, физичке
животиње, чини потенцијално божанским.
Ако не верујете да
поседујемо вечни и бесмртни дух, дух Божји, онда наравно, можете да убијате
нас, људска бића у кланицама, као што убијају животиње, као што су чинили и
нацистички и совјетски безбожници у својим кланицама или концентрационим
логорима.
Ако не верујете овоме,
онда нас можете масакрирати као што безбожнички свет Запада масакрира своје
бебе у милионима на клиникама за абортусе. Ако не верујете овоме, можете нас
спаљивати у вашим крематоријумима, можете нас називати ходајућим лешевима,
који су изгубили сву своју лепоту, можете рећи да смо само неплемените
животиње и да је наш живот бесмислен и апсурдан.
Али, ако верујете да имамо
дух Божији унутар нас, тада се све мења и почињете да постављате то питање:
„Ко сам ја?“ И такође можете знати да ће овај свет наставити да постоји, док
год буду постојали људи који се питају и дају одговоре на то питање, јер
њихови животи имају смисла и сврху, па тако и свет има смисао и
сврху.
Само онда када људи
постану толико дегенерисани, као у време Потопа, и не буду више у стању да
виде Бога, само онда када греше против себе несвесно, тада ће престати да
постављају то питање и свет ће доћи до свог краја.
б) Наша судбина
Рекао сам да постоје два
питања, која морамо поставити себи да би одговорили на оно питање ко смо ми.
Друго питање је:
„Где ја идем?“
Што се тиче другог питања,
које је о нашој судбини, већ нам је речено Светим Василијем Великим, да је
наша судбина да будемо „призвани да будемо богови“. Другим речима, позвани
смо да изађемо из сливника у коме се налазимо, да престанемо да будемо
животиње, и да идемо за нечим вишим, нечим племенитијим.
Ово је застрашујућа
одговорност, ако је узмете за озбиљно. Само помислите: ми руководимо својим
животима: слобода је наша. Можемо је скроз упропастити или можемо постати
Светитељи – постати богослични!
То је застрашујуће. Али
одговор на ово питање је у нашим рукама.
Где идемо? Уствари, ја
нећу покушавати да питам или одговорим на ово питање сада у овом разговору,
јер верујем да ће то бити на вама, на крају ове конференције, да питате, па
чак и покушате да одговорите. Али са друге стране, ако нисте бар себе
запитали то питање до краја ове конференције, тада ћу бити веома разочаран.
Јер су све моје провокације биле узалудне!
Коначно, само ви, ви
лично, свако од вас појединачно, може да одговори где идете. Једина ствар
коју могу рећи да вас убедим пре те затрашујуће одговорности је, да можете
наћи помоћ и вођство на том путу. Тако да знате бар да нисте сами.
„Ко сам ја?“
Племенити Православни
Хришћанин одговара на то питање овако: „Ја сам личност која живи у свету,
који је створен од Бога, по Његовој слици и подобију, са божанским пореклом
и такође, божанском судбином.“
Наш
идентитет у овом свету
Али ове богословске
чињенице не могу увек помоћи у нашем свакодневном животу. Можемо мислити о
том питању: „Ко сам ја?“ на други начин, можемо мислити о нашем људском
идентитету у овом свету, овде и сада. Зато ево и другог одговора на то
питање.
Мислим да највећи део вас
овде има аутралијске пасоше и да сте рођени овде. Другим речима, највећи део
вас је ову земљу претворило у ваш стални дом. Али већи део вас, скоро
највећи, иако не сви, Аустралијанци имате претке који су живели не тако
давно у Европи или Азији.
Наравно, постојала је
култура овде у Аустралији и пре него су стигли Азијати и Европљани. То је
била култура, која је у својим митовима сачувала веома интересантну природну
мудрост, и веома значајна расна сећања о свету пре пада, што Абориџини
називају „Време сна“.
Али несумњиво, највећи део
онога што се данас дешава у Аустралији је донешено из Европе у протеклим
временима. То је оно што је начинило културу Аустралије у протеклих 200
година или слично. Савремена технологија, савремене куће, канцеларије,
железнице, путеви, спортови, па и зечеви, овце и пиво – све је то дошло из
Европе.
Али најкориснија и
најдрагоценија ствар коју су Европљани донели овде јесте нешто, што су у
Аустралији скоро сви заборавили: Христа. Да, Вера у Христа је дошла из
Европе, заједно са 90% популације. А опет тужна је чињеница, да када би
питали на хиљаде људи на улицама Сиднеја, шта је најважнија ствар која је
дошла из Европе, нисам сигуран да ли би и један одговорио да је то Христос.
А опет, то је на нациналној застави Аустралије.
У горњем левом углу
постоје три крста: енглески крст Светог Ђорђа; шкотски крст Светог Андреја,
ирски, Светог Патрика. Заједно они чине британску заставу. И то покрива те
три земље из које више од 75% Аустралијанаца води своје порекло. Они
показују хришћанско порекло тих земаља.
Данас, те земље су у
највећем делу заборавиле своје порекло, заборавиле су Христа, јер су
помешале сећање на Њега са свим врстама нечистих, нехришћанских ствари. Али
постоји и неколико њих у тим земљама, који су видели крст на својим
заставама и почели да се питају шта то значи.
Неки су чак ишли и хиљаду
година уназад и нашли Христа у Православљу, не Христа савремене Европе, већ
истинског Христа, Који је дошао из Јерусалима, Који је сјединио Азију и
Европу у Вери Православној, како је симболички приказано двоглавим орлом
који гледа на Исток и Запад.
У Аустралији, ви
Православни, имате јединствену прилику да сведочите свим Аустралијанцима,
којег год расног порекла, који су заборавили Христа. То је из разлога јер је
Православље једина вера која није заборавила Христа, у Његовој целини и
чистоти, целог Христа Европе и Азије. Али да би сведочили треба да знате ко
сте ви и шта је ваша Вера. Из тог разлога морате чувати веру, коју су ваши
очеви и дедови донели овде. Чувајте је нетакнутом. Чувајте веру.
Најдрагоценија и
највреднија ствар коју је Европа донела у Аустралију је познање Православног
Христа.
Закључак : Духовни значај и индентитет Аустралије
Па, ко сте ви дакле?
Ви сте Аустралијанци.
Имате пасош у џепу који то говори. Али које год да је ваше порекло, који год
језик да волите да говорите, имате и други пасош у џепу, дручачији. У њему
су написане све ваше ознаке за разликовање, све вапше посебне појединости,
све тежње ка злу или добру. То је ваш духовни пасош, и то је Православље.
Можете бити поносни, у
добром смислу признања, што сте Аустралијанци, што живите у овој огромној и
прелепој земљи коју је Бог дао свакоме од вас. Али такође будите и поносни,
у добром смислу смирења, што сте Православни.
Бити Православан, значи
бити овде и сада, али такође бити другачији, значи чувати свој идентитет,
значи не пливати уз талас.
Аустралија је за неке само
плажа, пиво, и лепотице: добро, покажите им да постоји другачија Аустралија.
Будите другачији и своји: будите верни Православљу. Бог је Аустралијанцима
дао прелепу земљу, препуну чудеса, али највећи број људи овде је заборавило,
или никада није сазнало за Христа, тако да не знају како да захвале Богу за
ову земљу.
Православни Христос наше
Православне Цркве јесте једино што стоји између величине и
ништавила, свега доброг и свега злог у животу Аустралије, између новог
„Времена сна“ и старог кошмара. Ако желите да Аустралија и њен живот буду
ништавило, тада слободно заборавите Христа. Ако желите да Аустралија буде
велика земља, тада чувајте веру у Христа, и тада ћете исковати Православни
идентитет и смисао за Аустралију.
Малопре сам вам говорио о
крстовима на застави Аустралије. Они показују одакле је највећи број
Аустралијанаца дошао.
Они представљају њихову
прошлост. Али ви можете додати другачији крст на заставу Аустралије: Јужни
крст, крст звезда. То је крст где ви можете као Православни ићи, ако тако
изаберете, то је крст, за који сте предодређени, ако то желите. То је крст
ваше будућности.
Пре стотину година један
ирски писац је рекао: „Ми сви лежимо у рупи, али неки од нас гледају у
звезде“.
 |
| Отац Андреј Филипс |
Добро, чувајте Православну
Веру и не само да ћете гледати у звезде, већ ћете бити и вођени од њих,
слично Мудрацима који су следили Звезду и нашли Мудрост Божију.
Тада ћете бити истински
„Homo Sapiens“, Мудри Људи.
Предавање одржано на конференцији Руске православне омладине
близу Сиднеја, Аустралија, децембра 2003.
Преузето са http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/ko_sam_ja/ko_sam_ja.htm
Нема коментара:
Постави коментар