 |
| Христос и апостоли - Тајна вечера, фреска, Кападокија, Гореме (11. век) |
Губитак свести да ја без другога не могу постојати јесте велики проблем. Данашњи успеси се изграђују на несрећи другога - чак се и деца уче манипулисању. Таквом односу доста доприноси могућност комуникације мобилним телефоном и интернетом јер тако губимо потребу да се виђамо са живим људима. Да се погледамо у очи - лицем у лице. Да пружимо руку једни другима и изразимо своју потребу за зближавањем. Тако уместо човека, брата и пријатеља - добили смо играчке, да се њима играмо. А као аутентична личност постојимо када волимо, када човека поред себе видимо као слику Божију. Стога не треба да заборавимо да у односу на другога постојимо и јесмо и да је други извор нашег живота. Једино у односу на ближњег можемо наћи одговор ко смо ми сами и једино са њиме можемо ући у радост вечнога живота.
Православни Мисионар Септембар/Октобар 2014
Нема коментара:
Постави коментар