Беседа на Цвети - Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим

У шесту Недељу овог Великог васкршњег поста, драга браћо и сестре, наша Црква се молитвом, богослужбеном традицијом и јеванђелским читањем присећа часног и славног уласка Господа Исуса Христа у град Јерусалим. Заиста, овај Његов улазак није био као претходни. Будући да је Христос до тада много пута боравио у Јерусалиму учећи и проповедајући али на данашњи дан Он улази на начин на који су свечано и победоносно улазили цареви када би се враћали из ратног похода и са трофејима. Господ наш није имао ратни трофеј у виду заробљеника или негог блага у виду злата. При уласку у град Јерусалим Он је носио благодатни препорођај душе и назнаку на оно што би ми назвали прелазак из смрти у живот. Носио је са собом слободу вере у Бога и слободу од окова смрти. Дан пре, васкрсао је његовог пријатеља Лазара који четири дана мртав лежаше у гробу. Дивно и божанствено чудо које учини Христос над својим пријатељем обратило је многи народ јудејски који је поверовао његовим проповедима и кренуо за њим. На жалост, уплашивши се и увидећи да ће изгубити јудејски народ који им више не придаје значај њиховој проповеди, јеврејски првосвештеници и старешине су почеле да смишљају планове како би Господа нашег оптужили за нешто и склонили га од јерусалимског храма и народа једном за свагда. Са данашњим даном почиње најава Христовог страдања јер је, колико год да је био дочекан у Јерусалиму као цар, био дубоко тужан због тога што је знао шта га ускоро очекује. Будући да је Спаситељ познавао срца свих оних који су га дочекали и бацали свечано пред њим зелено грање и палме – симболе мира и радости – знао је добро да је њихова радост тренутни занос и да ће га многи од њих из те масе већ крајем наступајуће седмице пљувати, ругати му се и гласно викати „Распни га“. Стога, драга браћо и сестре, овај празник нам пружа прилику за висока размишљања. У Јерусалиму народ није разумео смисао посете Спаситељеве и Његових проповеди и чуда. Господ је код јерусалимског народа препознао хладноћу и грубост срца јер нису разумели Божанску посету коју су у Светом Писму Старога завета најављивали и очекивали пророци и праведници. Дакле, све што су им јеврејски свештеници и старешине говориле о Богу и о пророчанствима, на жалост, већина није препознала у Господу Исусу Христу па чак ни само свештенство. Пошто није познао ову благодатну посету кроз Господњи улазак у Јерусалим, јеврејски народ је имао да очекује другу посету која доноси казну. Кроз неколико година после Христовог Васкрсења Јерусалим је уништен од стране римске војске толико да ни камен на камемну није остао док се народ расејао по свету јер како каже пророк Исаија: Није познао времена у којему је похођен…Ово није била Божија казна Јеврејима већ је ово била њихова слобода избора. Спаситељ није приморавао никога да верује у Њега већ је указивао на оно што се требало догодити, а што је већ било проречено у Старом завету.

Само Лазарево васкрсење, које се десило дан пре, је била најава великог и светлог догађаја будућности, свеопштег васкрсења из мртвих целокупног људског рода и творевине Божије. За ово нас наш Спаситељ и Господ припрема и на ово је он указивао тадашњем народу. Творевина Божија, човек, бива подвргнут једној драстичној промени. Мења се закон физике и улази се у метафизичко стање. Онима који не верују нека се сете да је после Лазаревог васкрсења исти тај Лазар био са Христом и апостолима на заједничкој вечери пре Господњег уласка у Јерусалим. Тропар, песма данашњег и јучерашњег празника гласи: Уверавајући нас пре Твог страдања у опште васкрсење, из мртвих си подигао Лазара, Христе Боже, Због тога и ми, као деца, носећи знаке победе, Теби победиоцу смрти, кличемо: Осана на висинама, нека је благословен Онај који долази у име Господње. Стога нам, браћо и сестре, овај празник стоји као припрема за наше васкрсење у Господу. У ове дане се у храмовима освећује врбица и дели верном народу како би достојно, у миру и радости, дочекали светло васкрсење Христово. Христос данас улази у срце сваког верника да га посети и објави му спасоносни пут. Дочекајмо га у радости и простримо по путу нашег срца веру, наду и љубав  у Христа као палмине или врбове гранчице јер Цар над царевима хода по њему. 

Помолимо се заједно да благодат Божија просвети наш разум, да бисмо могли достојно да дочекамо Цара славе и у радости прославимо наступајући празник васкрсења Христовог коме је вечна слава у векове векова. Амин.