Бог је Света Тројица

Бог којег је хришћанство одувек проповедало свету јесте Бог историјског искуства, а не бог теоретских претпоставки и апстрактног расуђивања. Управо најранија историја хришћанства, када је рођена Христова Црква , потврђује да Бог који се открива човечанству у историји није неко усамљено Биће , аутономна Монада  или индивидуална Суштина. Бог је Отац и на основу самих библијских сведочанстава јесте Личност која у свом вечном постојању  заједно са Собом има  у заједници још две божанске Личности  :  - свога Јединорођеног Сина и свога Светога Духа . Пошто је ову хришћанску истину, по којој се православно хришћанство разликује од других неправоверних разумевања Божијег постојања , Црква почела да појашњава хеленистичком свету који ју је окруживао , хришћански интелектуалци раног хришћанства почели су да траже теолошки израз који би означавао Оца , Сина и Светога Духа , и нашли су га у теолошком изразу Света Тројица (  на грчком језику - Агиа Триас, Αγια Τριας ) који је најбоље показивао да Бог постоји као света заједница Оца са Сином и са Светим Духом , односно да је Бог Света Тројица : Отац , Син и Свети Дух .

        Само Свето Писмо , или Библија , садржи многобројна сведочанства о Тројичном Богу који је у исто време и Тројичан Бог и један Бог. Јер  у Божијем Бићу једност и тројичност нису у супротности као у хеленској философији или пак у неким кривоверним интерпретацијама Библије . У Божијем Бићу је сасвим другачије – једност подразумева тројичност јер усамљени Бог без заједнице са другим вечним Личностима не би могао бити образац вечне љубави , а овако , када се има у виду да Бог није усамљен, јер Он вечно воли свога Сина и вечно воли свога Светога Духа , такав Бог заједнице не само да јесте образац вечне љубави него је Он по својој природи управо вечна љубав . Он никада није  био сам , него је одувек имао Сина Свог вољеног и свога вољеног Духа Светога. У таквог Бога ми православни хришћани верујемо , у Бога вечне љубави и заједнице , у Оца , Сина и Светога Духа. 

Света Тројица, Андреј Рубљов

        Потражимо, дакле , библијска сведочанства која јасно упућују на Свету Тројицу . Још у Староме Завету , када је одлучио да створи првог човека Адама , Бог Отац је рекао '' Хајде да створимо човека по слици и прилици својој '' . Он није рекао           ''  Хајде да сам створим '' него је рекао '' Хајде да створимо ''  – дакле употребљен је глагол створити у множини што значи да се небески Отац обраћао тада Сину своме и Духу Светом који су такође са Оцем тада учествовали у стварању човека  ( Пост. 1, 26 . ) Даље, у књизи Постања, у повести о праоцу Аврааму , читамо да је Авраам у близини Мамвријског дуба угостио тројицу људи коју он ословљава као да је један '' После му се јави Господ у равници мамвријској ... подигавши очи своје ( Авраам ) погледа , и гле , три човека стајаху према њему. И ... потрча им у сусрет ... и поклони им се до земље. И рече : Господе , ако сам нашао милост пред тобом ... '' ( Пост. 18, 1-3 ). Те слике и наговештаји постају непосредно историјско откровење у времену Новога Завета . Господ наш Исус Христос , у свему савршени Бог и у свему савршени Човек , говорио је о Богу , Оцу своме , и о Духу Божијем , Утешитељу . Апостоли Петар , Јаков и Јован имали су прилику да на Таворској гори , приликом Преображења Христовог , чују глас Бога Оца и да се нађу у светлосном присуству Светога Духа који је тада био са Христом . Исто тако , и у часу Христовог крштења у реци Јордану ,Свети Јован Крститељ је могао чути глас Бога Оца  а и увидети силазак Бога Светога Духа како силази са отворених небеса . Бог Син је био присутан као Онај који се крштава у реци Јордану .

        Обратимо сада пажњу на  Христово непосредно учење о истини Бога као Светој Тројици. Господ Исус Христос је јасно разликовао Себе , као Сина , од Оца Свога : дошао је на земљу '' у име Оца свога '' ( Јн, 5,43 ) и да би остварио '' вољу Очеву и Његове заповести ( Јн. 5, 30 ; 14 , 24 ; и 15 , 10 ) , да човеку објави Име Његово и да учествује у делу Његовом ( Јн. 17, 5-6 ). Истовремено, Христос говори '' Ја и Отац једно смо ( Јн. 10, 31 ) и '' Све што има Отац моје је '' ( 16, 15 ) а да то јединство не укида њихов одвојени  бивствени идентитет  показује нам и то што се Христос залагао и да Његови ученици буду у јединству  љубави Божије : '' Да сви једно буду , као ти , Оче , што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду ... као што смо ми једно ( Јн. 17, 21 – 22 ) . Ово је директни доказ да у библиској теологији јединство не искључује мноштво нити мноштво стоји у опречности са јединством – само Свето Писмо нам својом теологијом показује пут до Божије Тројичности и Божијег јединства.  Са истом јасношћу Господ Исус Христос указује да , заједно са Оцем и са Њим , посебно постоји и Утешитељ Свети Дух  , Дух истине. Господ Исус Христос нам објављује Његов долазак и сведочи нам о личном постојању Светога Духа и Његовој мисији : '' Он ће сведочити за мене ( Јн. 15,26 ), '' Он ће вас научити свему '' ( Јн. 14,26 ) , '' Увешће вас у сву истину ( Јн. 16,13 ). Врло је карактеристичан у јеванђеоском тексту избор израза којима се недвосмислено назначују Три посебне Личности, Три божанске Личности, које у исто време не претендују на егзистенцијалну аутономију него постоје у вечном заједништву и јединству љубави у којој свака божанска Личност неизмерно воли друге две .У Христовим речима је очигледно и јединство живота, воље и енергије Тројичног Бога, Трију божанских Личности. Син је Логос Божији , Утешитељ је Дух Свети , Дух Божији '' који од Оца исходи '' ( Јн. 15, 26 ). Изрази у библијском тексту опет су веома посебни : '' Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца , Дух истине ... Он ће сведочити за мене '' ( Јн. 15 , 26 ), '' ... И ја ћу умолити Оца , и даће вам другог Утешитеља , Духа истине ... '' ( Јн. 14, 16 – 17 ) , '' Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје , Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох . '' ( Јн. 14, 26 ).

         Цело Свето Писмо Новога Завета уверава нас да постојање Божијег Бића не може да се одвоји од динамике љубави. Библијски текст указује на то да Бог има љубави , да је љубав квалитет и својство Божијег постојања а заједно са овим библијски текст нас уводи у саму теологију љубави – Бог јесте љубав, није у питању само то да је Он има или пак да је то Његово својство, него је Он заиста та суштинска, исконска и вечна љубав. А мисао о Богу љубави директно и комплементарно нас упућује на Бога – Свету Тројицу . И то нас управо упућује на библијско учење о томе да су Отац, Син и Свети Дух три конкретне божанске Личности које постоје као један Бог у вечној заједници савршене љубави. Јер Бог је љубав , не у смислу неке етичке категорије него у смислу онтолошке категорије -  зато што је одувек волео свога јединородног Сина, Исуса Христа , и зато што је одувек волео свога животворног и свеблагог Светога Духа . Нека је благословен и прослављен наш православни  хришћански Бог , Отац и Син и Свети Дух .