Наравно, много би могло да се каже о становницима који су тражили од Христа да напусти њихову земљу због “штете” које им је Он нанео. Ако би смо ово ставили у садашњи контекст, можемо да схватимо колико су се становници Гадаре борили за “права поседнутих”. Ако су ова два човека добровољно одлучили да служе силама таме (јер нико не може да буде поседнут осим ако твори вољу ђавола), зашто им то не би дозволили и поштовали њихов избор? Другим речима, зашто би се над њима спроводила дискриминација само зато што су другачији? Човек може да живи у друштву и да има нормалну породицу, али може бити и поседнут, живећи у изолацији… Зашто би смо дирали овакве људе? Поготово када се интервенише за њихово исцељене долази до штете. Највероватније су овако мислили житељи Гадаре који нису хтели да узнемиравају поседнуте тог времена којих је било тада пуно.
Модерни Гадарани, плашећи се дискриминације, журе да дају “право” сексуално поседнутима да живе заувек у гробовима самоће. Под окриљем “људских права”, скрива се факт да је модерни човек неспособан да истински воли. Ми не волимо људе када им не помажемо да схвате да греше, као што хомосексуалци греше, поштујући њихова “права” да се претварају да живе у “браку”. Ми волимо људе када им укажемо да је оно што раде погрешно.
Отац Константин С.
Извор: Orthodox word
Нема коментара:
Постави коментар