Писмо Евагрија Понтијског Меланији (Реч жени хришћанки о искушењима)

Evagrius of Pontus

1. Каже се да од змије уједен човек лакше подноси страдање ако разговара са неким ко је исто доживео; тако сам и ја утешен у многим ранама моје душе, говорећи теби - која често биваш рањавана - да су многобројне и велике демонске преваре против нас који се стално трудимо да стекнемо познање Христа.

2. Ипак, треба да знаш да ниједно искушење не даје души такву искреност у време молитве као што чини телесно искушење; нити наш Господ икоме даје такво бестрашће као што дарује ономе који све подноси успешно са благодарењем и презире ову телесну потребу. Нека те блажени Јов увери у речено, он који је након борбе у овој кожи угледао Бога и од Њега сазнао разлог за подношење својих искушења.

3. Када би смо размишљали о нашим боловима, хвалећи Бога и не гневећи се на оне који нам служе, чули бисмо и корисне приповести о духовном сагледавању(созерцању). Јер такви су закони за оне који су слично искушавани. Но, ако нас кушачи ометају у духовном сагледавању виших стварности, само ћемо умножити нападе непријатеља будемо ли празнословили са непостојаним мушкарцима и женама. Сети се: иако су Јовови саговорници хтели да утеше свог пријатеља кроз созерцање логоса божанске промисли, ђаво их је искористио како би разбеснео блаженог Јова. Јер ђаво зна да онај ко трпи бол, лакше бива доведен у стање беса.

 4. Зато стрпљиво подноси ако вапиш а од друге стране не добијаш одговора. И ово је удео искушаваних, јер писано је: ''Дозвах слугу свога и не одговори ми.''(Књига о Јову 19, 16) И не чуди се ако те неко од познаника искушава, будући да ни Јовови пријатељи нису имали милости према њему. Зли ђаво уређује све ове ствари, желећи да помрачи ум, којим созерцавамо Богакао Творца и којим приносимо чисту молитву Богу.

5. У свему наведеном искушавани постају само ближи Богу, тражећи помоћ од Њега; јер ако је добро бити близак са Богом, онда им њихово искушење сасвим бива од користи. Ако је тачно, као што блажени Павле каже, ''да невоља гради трпељивост, трпељивост пак прекаљеност, а прекаљеност наду; и нада не срамоти'', онда искушења оснажују ум, чинећи га пријемчивим за Царство Божије.

6. Зато се потруди, о мудра жено, да даш добар пример не само женама већ и мушкарцима, постајући узор трпљења; јер приличи Христовој ученици борити се до крви, сведочећи тиме свима да наш Господ прима и жене под своје окриље, дајући им мужевност у борби против демона и да снажи нејаке душе својим заповестима и вером.

Превео са грчког Лазар Нешић

Теолошки погледи 2/2013