А после тога?

Једном, дође неком светом старцу, неки благородни младић који управо био завршио своје образовање и ступио на самостални жиvотни пут. Он је маштао о својим будућим заслугама и наградама, о слави, почасти, богатству и власти, и све му је изгледало лепо у тој неизвесној, али на изглед светлој и срећној будућности. Изгледало му је да је утолико срећнији што је поседовао сувишак снаге и био је спреман да на себе узме и испуни и најтежи задатак. Сав радостан жури он ка, своме уваженом духовном оцу да би с њим поделио своју радост.

А шта је старац учинио?

У одговор младићевим изјавама о његовим успешно завршеним студијама,свети старац му је одговорио само једним питањем:

-А после тога?

- После ћу постати научник, прославићу своје име, постаћу чувен и стећи ћу угледан положај у друштву, - одговорио је младић одушевљено.

- А после тога? - упитао је старац.

- После ћу се оженити добром девојком и постаћу срећан отац породице.

- А после тога? - упита старац.

- После тога, - одговори лакомислени младић, живећу окружен богатством и почастима. Али га старац опет упита: - А после тога?

- После тога... после тога... рекао је младић, сада већ замуцкујући, после тога ћу остарити и ... умрећу.

- А после тога? - још једном упита старац.

Но тада је младић схватио мисао благодатног старца и ћутао је док се нису појавиле сузе у очима.

Не треба ли ова кратка прича да сваког од нас наведе на озбиљна размишљања о краткоћи нашег живота, и на блиски долазак смрти телесне и на суд после смрти. Благо томе ко се често сећа своје смрти, тај неће лако пасти у грехе, и ако падне брзо ће се покајати јер је опасан страхом Божјим и молитвом.