ПРАЗНИК БОГОЈАВЉАЊА

Пре него што је Господ започео своју проповед, проповедао је Јован Крститељ да се приближило Царство Небеско, да долази очекивани Месија, и да се покајемо да би ушли у Царство Небеско. Оне који су се покајали, крштавао је у реци Јордан, а пошто је Исус желео да освети природну воду и да установи тајну крштења, дошао је ка Јовану да га он крсти.

Раније се Богојављање  славило заједно са  рођењем Христовим. На истоку се првобитно рођење и крштење Исуса Христа славило заједно у један дан 6.јануара. 

Овај празник је првобитно посвећен јављању Сина на земљи, уопште, при чему се сећало појединих догађаја из Спаситељевог живота у којима се откривало и истицало Његово Божанство. Дакле, у почетку је био колективни празник. Још се назива и празник просвећења, јер су се раније оглашени крштавали ноћу уочи овог празника, као и на Ускрс и Педесетницу. Најраније су у Риму издвојили из овог празника, празник рођења Христовог. У спомен крштења Христовог, црква је установила празник Крштења или Богојављање 6.јануара(по старом календару), према традицији да се Христос тог дана крстио. Празник Богојављања се зове тако, јер се при крштењу Господа јавила пресвета Тројица – Отац је говорио са неба о Сину који се крстио, Син се крстио и био је посведочен као такав од Оца, а Свети Дух је сишао у виду голуба на Сина, потврђујући глас Очев.

Богојављање се почело празновати у 3.веку на Истоку и у Египту. Први спомен о његовом празновању имамо код Климента Александриског. Запад је примио празновање Богојављања са Истока у 4.веку. Аркадије и Хонорије су забранили 400.те године циркуске игре на овај дан, а Јустин је забранио рад и суђење у овај дан.

На деветом часу навечерја Божића читамо – „поклањајем сја рождеству твојему Христе, покажи нам и Божественаја твоја богојављенија“. У трећој стихири на Господи возвах на Божић читамо – „Всју твар просвјетил јеси“, а на Богојављење на ниње на литији – „Днес твар просвјешчајетсја“. Стихира на литији спомиње уједно благовести, рођење, звезду и Јордан. У молитви освећења воде на Богојављање спомиње се рођење и крштење у Јордану.

У историји празника Богојављања можемо разликовати три времена :

1. 3.век – када је празник славио успомену на Крштење Христово и друге успомене у којима се открило Божанство Његово (рођење, клањање мудраца, чуда)
2. 4.век – Када је од свих ових у успомена у први ред избило Рођење
3. Крај 4.века – када се слављење рођења и крштења поделило на два засебна празника.

Уочи празника се вршило освећење воде за крштење, и крштавани су оглашени у спомен крштења Спаситеља. Данас се на навечерје празника, и на сам празник врши чин освећења воде који стоји у минеју тог дана и у малом требнику. Према данашњем типику освећење воде се врши два пута на празник – први пут у спомен крштења оглашених, а други у спомен крштења Христовог. Исорија овог празника се може пратити у типицима.

Песме на овај празник писали су Јован монах, Косма монах, Анатолије, Герман патријарх, а каноне су писали Јован Дамаскин и Косма.