КАД ВЛАДИКА ПРЕДАЈЕ О ROCK N’ ROLL-У

“Let’s do it“  – рекао је владика липљански Јован, викар српског патријарха, када је у понедељак 4. марта 2013. (у 19 часова)  увече устао са столице у Римској дворани Библиотеке града Београда и почео предавање о – рокенролу. Скоро сат и по владика је говорио о “религијским мотивима у југословенском рокенролу“ – како је била насловљена трибина Института за новију историју.

Владика Јован : Бијело дугме је у СФРЈ било апсолутно државни пројекат, а Мизар су били југословенски Sister of mercy . 

Крцата сала у којој се скупило шаренолико друштво– од “шездесетосмаша“ Драгомира Олујића Олује, преко рокера Аце Селтика до професора Небојше Пајкића – пажљиво је пратила излагање, а неки су потом и дебатовали са владиком. Коме није сметало ни то што је као илустрација његовог предавања, између осталих, емитован и спот Ролингстоунса “Simpathy for the devil“. Рекао је, истина: “Мало би било глупо да ја као владика СПЦ кажем наслов те песме.“ Историчар др Александар Раковић, уредник трибине, објашњава да се дуго познаје са владиком Јованом.

- Владика ми је рецимо преко приватне везе са једним од менаџера Еxит фестивала омогућио да се сретнем са Шејном Мекгованом, певачем групе The Pogues, када је 2003. наступао у Новом Саду. Тада сам Шејну поклонио православну икону ирског светитеља Светог Патрика, што је после објављено и на његовом званичном сајту – каже Александар.

 Разговори о панку

Пре десетак година, када је ситуација на Косову што се тиче Срба била много тежа него данас, јер је слобода кретања сведена на минимум, Раковић и владика Јован су заједно боравили у Пећкој патријаршији. Једног дана су пет сати причали о рокенролу унутар манастира.

- Највише смо разговарали о панку. Па после те приче изађемо напоље, ту је речица – владика заврне мантију, а ја панталоне, и одемо на једну пољану, манастирску земљу коју су узурпирали Албанци. Они крену ка нама да вичу и од даље шетње нас одврате италијански војници Кфора. Италијански генерал Торели је, иначе, владики поклонио шешир. Када га је владика Јован ставио на главу, пред свима је рекао: Сад сам ко Гибонс (гитариста ZZ Top) – каже Раковић.

Владику иначе стално прати сличност са брадоњама из ZZ Top – на улици у њујоршком Харлему један црнац почео је да виче када га је видео: “ZZ, ZZ, it’s you! I love your music man! I listen to your music for years, and finaly I met you! Give me five bucks!’“ (ЗЗ , ЗЗ, то си ти! Волим твоју музику, човече! Слушам твоју музику годинама, и најзад те срећем! Дај ми пет долара!“)

 У основи рокенрола леже библијске слике

Говорећи о теми трибине владика је објаснио да у основи рокенрола леже библијске слике.

- Некада се не разликује да ли се пева Богу или жени. Без библијских слика нема западне културе. У време комунизма у југословенском рокенролу ствари су биле искључиве – строго је забрањивано помињање Бога и помињање у негативном контексту Тита. Било је, истина, много удворичке поезије. Један од оних који је у то време посветио песму Титу био је тада непознати психијатар Радован Караџић – причао је владика.

И у попу и року, подсетио је, било је удворичких песама попут “Другарице, посадимо цвеће куд војска друга Тита креће“.

- Главну улогу што се тиче теме о којој причамо имао је Горан Бреговић – он се вратио из Ниша из војске, где истина није био у падобранцима, где је, узгред, био Светислав Басара, и са Бијелим дугметом снимио албум “Битанга и принцеза“. Морао је најпре да промени омот. Мењао је и песме, па чујемо да се у песми помиње неко ко је “копиле и јад“. Ту је требало да пише Христ. Да ли је Христос избачен из песме због тадашње забране помињања религијских појмова или је у питању нешто друго – остаје непознато. Бијело дугме је у СФРЈ било апсолутно државни пројекат. Они су били ти који су ширили југословенски национализам сарајевског типа – објаснио је владика.

Он је као важне “религијске моменте“ у YU рокенролу поменуо и албум Идола “Одбрана и последњи дани“, који је, како је истакао, касније имао утицај на групу Lajbah и Neue Slowenische Kunst. Ту је и македонска група Падот на Византија, чији један стих каже: “Доста ми је било духовног ропства Запада.“ Затим групе Анастазија и Мизар.

- Мизар су били југословенски Sister of mercy. Та група се пробила у Загребу, Љубљани, победила је на Суботичком фестивалу, али никада нису били популарни у Београду – рекао је владика.

 Рок обраде стихова Николаја Велимировића

Пројекат рок обрада стихова Николаја Велимировића “Песме изнад Истока и Запада“ (2001) владика је назвао историјским. На албуму су свирали чланови састава: Курве, Бјесови, Ла страда, Партибрејкерс, Џукеле, Пусикет, 357, Револт, Дарквуд даб…

- Суштинска песма на тој плочи била је она коју изводе Партибрејкерси. Први пут добијамо здрави елементарни рокенрол који је библијски. После тога ништа више неће бити исто. Огроман број људи који су правили “Песме изнад Истока и Запада“ јесу људи из цркве и не видим разлику између Цанета и мене – објаснио је владика Јован.

У каснијој дебати примећено је да су народњаци много лакше у своје стихове могли да убацују религиозне елементе.

- Њима је било много лакше да пређу ту границу јер је религиозност ишла уз изворност, па се није ни гледало кад је Бог ту упловио. У народној музици религиозност је много питкија. У југословенском социјалистичком року то је ишло теже. Замислите рецимо да је Дадо Топић певао о Каину и Авељу – нашалио се владика.

На крају, он је приметио да глобално у рокенролу после гранџа и техна нема више покрета какав су рецимо били постпанк или хип-хоп.

- Поп култура као да је завршила свој креативни живот. Нема више развоја. Имамо само креативне појединце – рекао је владика Јован.Епископ липљански је, иначе, пре него што се замонашио, био рок критичар магазина “Ритам“, одрастао је уз легендарни часопис “Џубокс“ и познат је као хроничар прогресивних, алтернативних уметничких тенденција са подручја бивше Југославије. На питање како је један рок критичар и велики љубитељ групе “Joy Division“ постао владика, он каже: “И ја бих волео то да знам. Не управљамо ми баш у потпуности својим животом.“

Извор: http://zivimeshaton.wordpress.com/2013/03/07/vladika-predaje-o-rock-n-roll-u/   и 

http://srbinaokup.info/?p=7494

Снимак са трибине Религиски мотиви у ЈУ рок н' ролу

Рапортиран папи сваки поступак садашње СПЦ (II део)

Рапортиран папи сваки поступак садашње СПЦ (II део)

Рапортиран папи сваки поступак садашње СПЦ (I део)

Рапортиран папи сваки поступак садашње СПЦ (I део)

Постојање Бога

Људски ум није у стању да сам по себи сазна Истину Божију. Будући да је Бог "нематеријалан", не може бити никаквих научних или математичких доказа којим би се могло доказа-ти да Бога има. Вера у Бога захтева чин наше воље да верујемо. То је разлог због кога постојање Бога неће никада бити у потпуности доказано нити, пак, оповргнуто. Човек мора у свом животу да се служи духовном способношћу вере. То је у складу са Божијом бескрајном Премудрошћу: човек мора да се служи својом духовном природом да би познао Бога, Који је Дух. А шта је вера? Вера је љубав.

Вера може бити описана као здружени напор ума (разума), срца (осећања) и слободне воље усмерен на разумевање онога што је самом уму недоступно.

Јован (Сергијев) Кронштатски, руски мистик са краја XIX и почетка XX века, пише следеће:

"Вера је убеђеност у духовну истину, у Оно што Јесте, то јест у Бога; убеђеност у постојање духовног света са свим његовим атрибутима; убеђеност која је слична нашој убеђености у постојање материјалног света са свим оним што му припада"".

У истинској вери, која је љубав, ми почињемо да се приближавамо Творцу. И заиста, савршеност смисла који се пројављује у физичком свету открива нам сву премудрост Творца.Човеку се, кроз сагледање Творчеве творевине - природнога све-та, открива Ум који стоји изнад козмоса. Зашто птице с јесени лете на југ? Шта је то што нагони сунцокрете да се окрећу за сунцем да би упијали живодајне сунчеве зраке? Ко подиже читаво дрво из маленог семена које лежи у прашини? Лепота творевине објављује Лепоту Творца, Који надилази свако људско схва-тање. Природа је икона Највећега Уметника. Планине, мора, реке и сва жива створења величају Онога Који их је створио.

Душа човекова по својој природи трага за истином, трага за Богом. Она, посматрајући творевину, у њој може сагледати лепоту и премудрост, које собом откривају саму Истину Божију и Самога Творца. То је начин на који човек може осети-ти Бога. Међутим, потрага за Богом се не завршава тим осећањем Бога, она се наставља јер душа човекова жели лично да унозна Бога.

Атанасије Велики, светитељ које је у IV веку живео у Египту, овако описује први корак у човековом познању Творца: "... Јер, какве користи од постојања за створење ако оно не позна Онога Који га је створио? Како људи могу бити разумна створења ако немају никаквога знања о Речи и Уму Творца, кроз које су примили своје биће? Када не би имали знања о земаљским стварима, они не би били ништа бољи од животиња. Зашто би Бог уопште створио људе, ако Му намI ера није била да људи могу да Га познају?. [1]

Схвативши да је људско сазнање несавршено и ограничено људи су почели да чекају откривење Истине, које би дошло непосредно од Бога. И тада се навршило време да Бог открије пуноту истине.  

[1] Свети Атанасије Велики, „О Оваплоћењу“, Академија Светог Владимира, Њујорк, стр. 38

Из књиге :  ДЕЦА АПОКАЛИПСЕ И ЊИХОВА ХРИШЋАНСКА ПОБУНА - МОНАСИ ЈОВАН (МАРЛЕР) И АНДРЕЈ (ВЕРМУТ)

ДЕЦА И УПОТРЕБА РАЧУНАРА

Током протекле деценије у српској јавности се водила бурна дискусија у погледу тога да ли је за децу најмлађег узраста потребна формална настава из информатике или не. Аргументи за и против су углавном били изношени у зависности од наклоности ка конзервативизму или модернизму, али је веома мало било истинског поимања целе проблематике, због чега је тежиште са суштинског питања пребачено на споредне ствари. Мало је било речи о томе на који начин децу уопште треба упућивати према овој области, што обухвата и поменути хронолошки аспекат. Чињеница је да су информационе технологије присутне у свакој пори друштвеног живота, те да је потребна одређена стратегија у припремању деце за сусрет са њима. У решавању тог питања ни крајња изолација ни стихијски приступ не дају прави одговор. Потребно је поред чисто прагматичних разлога у обзир узети психолошке, физиолошке, образовне и педагошке факторе.

 Прагматични разлози

Данас ћете често чути реченице попут да је „деци најпотребније да науче да раде на рачунарима јер то је будућност“. Нико не спори чињеницу да ће дете када одрасте сусрести дигиталне технологије, ма каквим послом се бавило, но да ли је овај уско технолатријски и прагматични став целовит и темељан? Историјски токови људске мисли уче нас да сирови прагматизам увек губи дах на дуже стазе, ако није потпомогнут темељнијим приступом. Ако као доминантан и једини прави разлог узмемо прагматично настојање да се рачунар безусловно постави раме уз раме са оловком и учењем писања, проузроковаћемо веома компликоване ситуације у каснијем добу. Конкретно, замислите човека који је од малих ногу научио да сабира и множи само користећи софтверски калкулатор или који има непрепознатљив рукопис јер је одмалена навикнут на текст-процесор. Само ова два примера су довољна да се увиди да није баш све онако како стереотипне фразе говоре.

У конкретном случају, то значи да пре активног рада на рачунару, дете треба потпуно да савлада основне математичко-логичке операције и основе писмености. У свом најранијем узрасту оно треба да учи фундаменталне ствари које за цео живот остају такве какве јесу и које се не мењају – сабирање и одузимање основних бројева увек остаје такво какво јесте, а исто важи и за правопис чија правила остају бар док је поколења. Међутим, код рачунара није такав случај – оперативни системи, програмски језици, апликације… се мењају сваких неколико година и потребно је стално унапређивање знања. Довољно је само да се сетимо преласка са командне линије DOS оперативног система на графичка окружења попут Windows-а, што је било равно револуцији у приступу.

Треба, дакле, тежити да се деци најмлађег узраста рачунар сугерише као корисно помагало, али тек пошто савладају основне школске дисциплине. Рачунар никако не треба сугерисати као замену за те основне процесе. У почетним разредима више времена треба посветити класичним предметима који су основа за даље, па и за информационе науке. А уколико се већ иде ка рачунарској едукацији мале деце, не би их требало оптерећивати учењем променљивих софтверских решења, већ их треба упућивати на схватање основних и лако схватљивих ствари из рачунарског света које ће остати за дужи временски период непромењене.

 Психолошки аспекат

Вероватно је свима јасно да дете има свој сопствени свет, зависно од узраста и породичног окружења. Психолошки аспекат је веома битан када говоримо о додиру детета са рачунаром јер се могу направити грешке које ће итекако имати одраза на касније формирање личности. Дете је склоно спонтаном истраживању света око себе и у овом сазнајном процесу треба му помоћи да све поима на прави начин – не само рачунар који имате у свом стану, већ и сваку другу ствар. Од малих ногу, детету је потребно пренети здрав став према стварима које га окружују, а то ће најбоље бити урађено примером родитеља. Рецимо, ако родитељ сатима седи за рачунаром у кући не обраћајући пажњу на потребу општења са укућанима, вероватно је да ће и дете желети да га подражава, што је општепознат феномен имитирања родитеља. Са друге стране, пожељно је (уколико дете испољи интересовање за рад на рачунару) да родитељи што чешће заједно са њим раде и да мудро одређују временски период колико би дете требало да проведе времена за монитором. Сигурно је да ће у том случају оно у каснијем развоју испољавати мање тежњи ка индивидуализму и да ће развијати здрав осећај за заједницу, док су у супротном извесни погрешни токови психолошког развоја.

 Физиолошки ритам детета

Питање физиолошког развоја детета је у великој мери условљено физичким активностима, поред главних чинилаца какви су исхрана, сан, породични мир. Стога родитељи треба да воде бригу о томе колико дете проводи времена у константно седећем положају који повећава статички притисак на кичму и мишиће врата. Осим тога, није непознато да су руке током куцања на тастатури и држања рачунарског миша најчешће у неприродном положају (због чега је препоручљиво повремено истезање мишића руку). Такав положај временом може довести до низа лакших, али и тежих обољења, какво је Carpal Tunnel Syndrome (нагњечење нервних влакана због неправилног положаја руку приликом дуготрајног куцања на тастатури или коришћења миша које узрокује парализу екстремитета). Мониторски екран има утицај на вид, не толико у виду негативног зрачења које је у протеклих неколико година значајно смањено колико у погледу близине и фиксирања погледа. Једноставан савет: научите децу да повремено скрећу поглед на удаљене предмете ради опуштања зеница ока због чињенице да је број трептаја очних капака смањен – не каже се узалуд за некога да „буљи у монитор“, због чега су препоручљиви повремени брзи покрети очних капака. Потребно је и временски ограничити рад на рачунару за децу која су у развоју – неки предлажу да се деци постави услов да колико времена проведу на рачунару исто толико одвоје и за спортске активности. Посебно је апсурдна чињеница да многа деца играју спортске игре на рачунару, а у близини куће имају игралиште. Родитељи у овом погледу напросто морају водити рачуна да дете не изгуби свој нормални физиолошки ритам потребан за раст и развој.

 Модерни видови учења

Уско образовни аспект би се могао свести на проширење начина учења уз помоћ рачунара. Пре свега, треба узети у обзир учење језика које уз помоћ мултимедијалних остварења олакшава рад. И овде важи препорука да је најбоље учити заједно, са родитељима или наставником. Деца ометена у развоју нарочито могу имати много користи од оваквог начина учења. Међутим, треба бити потпуно искрен и рећи да децу најмање занима учење преко рачунара, а највише видео игре, филмови и сурфовање по Интернету. Тешко да ће се просечно дете у избору између видео-игара и неког едукативног софтвера одлучити за овај потоњи. Као потврду тога, наводим сопствени пример – пријатељима често говорим да се не могу довољно искајати за сате и сате протраћеног времена играња компјутерских игара у основношколском периоду који су могли бити употребљени далеко корисније (за учење страних језика, рецимо). Наравно, постоје и едукативне видео игре, чији је циљ да се нешто научи, но њихов број је мали у поређењу са оним које су чисто губљење времена или, још горе, усвајање деструктивног садржаја.

 Пратите своје дете

Долазимо до кључне тачке проблема која се односи на педагошки део. Она је везана пре свега за родитељски надзор. Овај аспекат је веома битан јер се свакодневно сусрећемо са појавама какве су порнографски материјали који се намећу у електронској сфери. Интернет је до те мере презагађен оваквим садржајем, да су реалне процене да је преко половине његових капацитета затрпано недоличним материјалом. Овде се сусрећемо са наличјем прагматичног става о „информатизацији“ детета по сваку цену јер му постаје доступан материјал такве разорне снаге да су последице несагледиве. Додуше, постоје програми који донекле блокирају приступ већини таквих сајтова, но они нису ни издалека потпуно решење. Такође постоје програми помоћу којих родитељи могу пратити кретање своје деце по Интернету јер бележе сајтове који су посећени, но питање је колико је адекватна реакција родитеља post festum. Не треба заборавити и на популарност Интернет причаоница (chat) и друштвених мрежа на којима децу често салећу злонамерни људи. Са друге стране, дете ће увек покушавати да заобиђе родитељски надзор, поготово јер родитељи често немају довољно знања о информационим технологијама.

До ове тачке смо већ некако и могли наћи неко средње решење, но како изаћи на крај са проблемом опште доступности информација неморалног карактера? Сви „либерали“ ово питање максимално избегавају, бивајући свесни да нема чаробног штапића који би га решио. Због озбиљности проблема доступности свих информација деци, потребна је акција на општедруштвеном нивоу: породица, школа, влада… Апсолутно сви морају бити укључени да би било озбиљнијих резултата.

 Нема instant решења

У Божићној посланици блаженопочившег епископа жичког Хрисостома за 2005. годину говори се о томе да дигиталне технологије саме по себи нису ни добре ни лоше те да сви (па и деца) треба са расуђивањем да их користе, што је начелни православни став. На жалост, сведоци смо супротних трендова, „модернизације“ по сваку цену, без размишљања о правилној и расудљивој употреби. Они се намећу као напредни, док се сваки другачији став означава као анахрон и назадан.

Цена таквој непромишљености може бити велика – ко ту цену не плати на мосту (то је онај почетак када се вулгарни прагматизам шепури показујући своју „напредност“), платиће је на ћуприји (када исти тај приступ изгуби дах). Стога је савет за родитеље да на време размишљају о правилној употреби савремених технологија када су деца у питању, чиме ће предупредити неке проблеме који могу доћи у каснијем добу. То је веома тежак посао, поготово стога што ни одрасли често немају довољно расуђивања, али се рад и труд на том пољу на крају вишеструко исплати.

Из књиге: Човек и информационе технологије 

свештеник Оливер Суботић

http://www.covekitehnologija.com/?p=22

О БОЖАНСКОМ ПРОМИСЛУ

Старац Пајсије нам је исприповедао следећу причу, желећи да нам примером покаже како се Бог стара о својој деци, иако га ми често не схватамо, па се чак и гневимо на њега.

Један подвижник се молио Богу преклињући га да му открије због чега су праведници често сиромашни и неправедно пате док су грешни и неправедни богати и задовољни. Док се молио Богу да му открије ову мистерију, зачуо је глас који му је рекао:

Немој тражити да разумеш оно што твој ум и знање не могу обухватити, и немој испитивати тајне Божије, јер су његове одлуке сличне бескрајном океану. Али, ако желиш да то сазнаш, иди у свет и посматрај људе. Онда ћеш бити у стању да схватиш нешто од Божијих одлука. Тада ћеш спознати да је премудри промисао Божији неистражив и недокучив.
Када је подвижник све то чуо, отишао је у свет. Пошто је извесно време пешачио, стигао је до једне ливаде. Ту се налазила једна фонтана, а поред ње старо издубљено дрво. Сакрио се у то удубљење и почео да посматра ужурбану гомилу која је пролазила поред ливаде. Након извесног времена, прошао је један богаташ јашући на коњу. Застао је крај фонтане да би се напио воде и одморио. Док је седео, из џепа је извадио новчаник са златницима и почео да их броји. Када је завршио бројање, грешком је новчаник ставио на траву уместо да га врати у џеп. Затим је јео, одморио се и одспавао. Убрзо је кренуо, не приметивши да му је новчаник остао у трави.
После извесног времена, појавио се још један пролазник. Зауставио се покрај фонтане, а када је спазио новчаник са златницима, зграбио га је и потрчао у поље. Након неколико минута, појавио се и трећи човек. Како је био уморан, попио је мало воде и сео да поједе комад хлеба. Док је сиромах јео, вратио се онај богаташ да потражи свој новчаник. Лице му је показивало страшан гнев и он се запутио право према сиромаху, вичући од беса и захтевајући да му врати новчаник. Сиромах, пак, који ништа није знао нити о новчанику нити о златницима, поче да га уверава да ништа од тога није  ни видео. Тада је богаташ почео да га туче. Ударао га је тако снажно да је сиромах на крају издахнуо. Богаташ је онда почео да претреса његову одећу али, наравно, ништа није нашао. Отишао је осећајући се веома потиштено.
Испосник, који је седео у дупљи и посматрао шта се дешава, беше запрепашћен. Много се растужио и почео да плаче, осећајући велику жалост због неправедне сиромахове смрти, па је на крају завапио к Богу:
Господе, шта значи оваква Твоја воља? Желео бих да знам како Твоја доброта може да поднесе оволику неправду! Један човек је изгубио новац, други га је нашао, а трећи је због тога неправедно убијен!
Док се молио и јецао, пред њим се појавио анђео Господњи:
Немој да жалиш за сиромахом, нити да мислиш да се ово није десило по вољи Божијој. Имај на уму да се неке ствари дешавају или зато што Бог тако допушта, или да би тиме поучио људе или, пак, ради наше користи. А сада слушај: човек који је изгубио новац је најближи сусед оног што је новац нашао. Овај други је некада поседовао имање вредно стотину златника а богаташ, иначе врло похлепан, присилио га је да то имање прода за само педесет златника. Осећајући се беспомоћно, сиромах се молио Богу да казни његовог суседа. Бог га је двоструко наградио. Други човек, онај уморни сиромах који је неправедно убијен, некада је и сам починио убиство. Он се, међутим, искрено покајао и остатак живота провео је поштујући Божију вољу. Стално се молио Богу да му опрости и говорио: “Боже, допусти да умрем истом онаквом смрћу какву сам и изазвао”. Разуме се да му је Бог опростио истог тренутка када се покајао због преступа. Бог је, осим тога, био дирнут осећајношћу и праведношћу овога човека, који се није трудио само да живи сагласно Божијој вољи него и да, исто тако, плати за свој грех. Бог је испунио његову жељу и допустио да буде уморен насилном смрћу – као што је и сам тражио – а затим га вазнео на небо, дарујући му венац славе због његовог дубоког и искреног покајања.
Трећи човек, онај похлепни богаташ што је изгубио златнике и починио убиство, пао је у два греха, у похлепу и тврдичлук. Бог је допустио да почини убиство како би могао да доживи бол који ће га на крају довести до покајања. почињено убиство је за њега постало разлог да напусти свет и да се замонаши.
Гле, дакле, и у каквим околностима видите да је Бог био неправедан, немилосрдан и суров? Ви не можете испитивати Божије одлуке јер их он увек доноси исправно и сагласно путевима које познаје, док ви о њима погрешно просуђујете и сматрате их неправедним. Треба да знате да се многе ствари дешавају по Божијој вољи и из разлога који су нам непознати. Ми, дакле, треба да кажемо: Праведан си, Господе, и прави су судови твоји (Пс. 119; 137).

Из књиге Сузе за свет – Старац Тихон, Старац Порфирије, Старац Пајсије, из Библиотеке Образ Светачки у издању Православне мисионарске школе при храму Светог Александра Невског.

ЉУБАВ

• Љубав није глад за блискошћу и додиром и осећањем блаженства када је та глад утољена.
• Љубав није игра, мада може имати сву драж игре. То није игра –дам ти да ми даш. То није игра- дај ми да ти дам. Љубав је чисто давање, песма радости једног срца- другом срцу.
• Љубав никад није жеља за поседовањем, никад тражење или прошња, пре је моћ одрицања. Љубав је одлука срца да неком даје безусловно.
• Љубав није само осећај захвалности због оног што добијам, љубав је пре свега радост због оног што могу да дам. Јер, какву другу награду љубав може тражити заузврат, осим прилике да се искаже кроз гест, реч, додир, поклон?
• Љубав није конвенција, и све што у себи садржи ма и најмањи траг конвенције није љубав.
• Љубав није прорачуната. Тако посматрано, љубав је непрактична, јер не води рачуна о економији срца и непосредној добити. Њена добит је дугорочна и лежи иза Вечности.
• Љубав је несебична и тешко пушта корен у свету себичних и саможивих. Зато је тако мало неисцрпних врела љубави, мало неисцрпних подстицаја на љубав.
• Љубави погодују пропланци духа, а не мочваре егзистенције.
• Љубав није стићи негде. Љубав је заједно путовати.
• Љубав је ненапорна.

• Љубав је однос према себи, другоме, Постојању. То је однос прихватања, разумевања, привлачности, емпатије, давања, поверења…
• Љубав је виђење и прихватања другог-какав јесте.
• Љубав је бити слободан и поштовати слободу другог.
• Љубав је стање свести у коме ти и ја нисмо два већ Једно иако видимо и поштујемо посебности и границе другог.
• Љубав је препознавање онога ко се воли.
• Љубав не тражи доказе. Она је доказ сама себи.
• Љубав је оно неухватљиво између светова, конвенција, људи…
• Љубав је чин вере и као таква она је света: религиозни чин у свом изворном, чистом облику.
• Љубав је ширење свести до спајања са Вечним, Универзалним, Једним. Љубав је практичан доказ постојања Божанске Милости.
• За љубав је потребна храброст. За љубав је потребна снага.