Беседа у недељу осамнаесту по Духовима

        

       У осамнаесту недељу по Духовима читамо део текста из Лукиног Јеванђеља који нам говори о чудесном улову рибе на Генисаретском језеру и Христовом позиву ученика на мисионарење.

       Овај јеванђелски текст би могао да се разуме у два контекста која човек познаје – материјални и духовни. Материјалног смо сви свесни. Рибари живе и хране своје породице од улова који им уђе у њихове мреже. Некада се труд рибарења исплати, те се они врате пуних мрежа док у многим случајевима  мреже буду и празне. Наравно, све је ово свакодневни посао са којим се један риболовац суочава.  Други контекст овог прочитаног текста је духовни и за нас православне хришћане битнији. Наиме, Господ Христос је после проповеди на Генисаретском језеру одлучио да се отисне са рибарима на сред језера рекавши Симону и његовим пријатељима Јовану и Јакову, у чији је бродић ушао, да баце мреже и улове рибу. Ваља се подсетити да је Симон у ствари Апостол Петар који је међу првима кренуо за Христом. Називају га још и Симон Петар, а Христос га још и назива Кифа – ово је на арамејском језику и има исто значење  као и Петар и у преводу означава Камен. Будући Апостоли нису још увек добили позив од Христа да пођу за Њим јер је већина њих пратила Светог Јована Крститеља и знала да Христос треба да дође и спасе свет. Међутим, Јован Крститељ је посечен, а његови ученици су наставили да се баве својим свакодневним послом и животом. При Христовом захтеву да баци мрежу у дубину и лови рибу, Симон је, познавајући законе мора и језера, рекао Господу да су целу ноћ ловили и никаквог улова нису добили али пошто је Он то желео, бациће мреже још једном. Примећујемо код Симона Петра једно безусловно послушање и поверење у Христове речи. Он, који је прости рибар, не показује тврдоћу срца према мишљењу некога ко не зна да лови рибу већ му отвара срце, препознајући нешто божанско у томе и препушта се Њему. Вера је основ свега чему се надамо, потврда ствари невидљивих – каже Свети апостол Павле у посланици Јеврејима. Процес вере управо тече на овакав начин. Послушање и испуњавање Божијих заповести нас доводи до небеских врата Царства вечног. Будући Апостоли су своју веру градили не на чуду које се пред њима дешавало – пуна мрежа риба - већ на главном чуду, а то је преображај душе. Тада је Симон осетио колико је грешан и покушао да Господа Христа  отера од себе, своје грешности и срамоте. Дакле, када примимо у своје срце речи Христове и испуњавамо Његове заповести, тада ће нам се открити оно најважније за наше спасење, најважније за наш унутарњи живот – сам Господ.

Чудесни улов на Генисаретском језеру

Мрежа се од уловљене рибе готово поцепала. Рибари нису могли да извуку улов од тежине. Морамо да разумемо да је рибе у Генисаретском језеру било у изобиљу и не ради се о томе да је Господ Христос створио толико риба у једном моменту(иако је Њему, Творцу ове целокупне творевине, све могуће), већ је поента у томе да Симон Петар и његови сарадници читаву ноћ покушавају да остваре улов, и не успевају у томе али оног тренутка када се појављује Исус и када је Он заједно на броду са њима, све се мења. Ово нам указује на пређашње изречено – да је вера у Христа, у Јединога Бога основ нашега живота. Све се догађа по Божијем промислу. Понекад Бог допушта да човек доживи неуспех како би му доказао да без Њега не може да функционише. Свети Владика Николај Велимировић у својој беседи о богатом риболову нам даје и један скривени унутарњи смисао самог текста: Брод означава тело; мреже које се цепају означавају стари дух у човеку; дубина језера означава дубину душе човекове. Када се Господ усели у послушног човека, човек се отисне од обале материјалног света и упушта се у духовне дубине. У тој дубини му Господ открива духовно богатство Својих дарова.

      Долазимо до кључне реченице када Господ каже Симону Петру: „Не бој се, од сада ћеш људе ловити“. Господ Христос позива ученике ка себи и овом реченицом им даје заповест да буду ловци људи – нови посланици Христови на њиви Господњој. Овим позивом даје им духовну мрежу – Јеванђелску реч, благу вест – којом ће се Апостоли служити као оружијем. Њихов пређашњи циљ је био рибарење у језеру, а сада је њихов циљ враћање што више душа Богу и јединоме Творцу. Овом реченицом Господ је обавезао поред епископа, свештеника, ђакона и све православне хришћане који су примили дарове од Бога кроз Свету Тајну Крштења и Миропомазања да помоћу тих дарова улове односно спасу што више људи.

      Нека би дао Бог да се наоружамо вером и  речју Божијом као мрежом рибарском и сејемо Христову науку те тако у заједници и радости прослављамо Оца и Сина и Духа Светога. Амин.