Вечерња Великог петка служи се у трећи час дана, тј. у време
распећа Спаситеља. Она, казујући о ономе шта се дешавало у тај час, у верницима
ублажава агонију због Христовог страдања, смрти и погреба. Све оно ка чему је
водила ноћ која је претходила Христовом страдању, све то се сада остварује.
Чаша за коју се Господ моли да га мимоиђе, сада је ту; Он је испија до дна, до
смрти, до силаска у ад и погребења. Христос оставља своје ученике са срцем које
је искидано тугом; чаша сладосног пића вечног жнвота на Вечери Господњој, сада
је за Христа и Пресвету Богородицу чаша смртне жалости. Да би напунио ту чашу,
Вогочовек је требао бити понижен; да би је оживотворио, Он је морао умрети; да
би човека превео из смрти у живот, од земље ка Небу, Богочовек је морао да страда.
Да би Адама избавио из ада, Сам Госиод је морао сићи у тај бездан.
О свему овоме се јасно и недвосмислено говори у служби вечерње на
Велики петак.
Господ је био распет пред смирај дана. Голгота је смирај Његовог
овоземаљског жнвота. Христос је три и по године људе учио; смирај Богочовека
био је, заједно са тиме, и смирај старог Адама и јутро Новог Адама, у коме је
стари нашао нови живот, пакибитије и одећу
нетрулежности. распети је
Својим распећем показао злобницима да је њихова злоба узалудна; показао је то и
кроз молитву коју је проузнео Оцу за њих. Али и за њих, као и за небројене
Христомрсце свнх времена, та молитва је због њихове мржње и непокајаности
постала њихова преисподња.
Смрт и смирај, вече
једног дана, постаје рођсње светлости, светлости вечног живота: "И
светлост светли у тами, и тама је не обузе" (Јн. 1,5). Заиста, тама вечери
смираја Христовог није обузела Његову свагда постојећу светлост: "И Живи;
и бијах мртав и ево жив сам у векове векова, и имам кључеве од смрти и пакла"
(Откр. 1,18)
Извор: http://www.svetosavlje.org/
Нема коментара:
Постави коментар