Професор философије, иначе атеиста, држи предавање својим студентима о проблему који има наука са Богом и појмом СВЕМОГУЋ. Затражио је од једног свог студента да устане:
Проф: Дакле, ти верујеш у Бога?
Студент: Најискреније господине.
Проф: Да ли је Бог добар?
Студент: Да.
Проф: Да ли је Бог свемогућ?
Студент: Да.
Проф: Мој брат је умро од канцера иако се молио да га Бог исцели. Већина нас жели да помогне болеснима. Али Бог није. Како је онда тај Бог добар? Хмм?
Студент: !
Проф: Не можеш да одговориш, зар не? Да почнемо из почетка млади колега. Да ли је Бог је добар?
Студент: Да.
Проф: Да ли је Сатана добар?
Студент: Не.
Проф: Одакле долази Сатана? Ко га ствара?
Студент: Од...Бога...
Проф: То је тачно. Реци ми онда синко, јел постоји зло у овом свету?
Студент: Да.
Проф: Зло је свуда распрострањено, зар не? А Бог је створио све. Истина?
Студент: Да.
Проф: Дакле, ко је онда створио зло?
Студент: !
Проф: Да ли постоји болест? Неморалност? Мржња? Гнусност? Све те ужсне ствари постоје, зар не?
Студент: Да господине.
Проф: Ко је онда њих створио?
Студент: !
Проф: Наука каже да постоји пет чула са којима посматрамо и препознајемо свет око нас. Реци ми синко... да ли си ти икада видео Бога?
Студент: Не господине.
Проф: Да ли си икад барем чуо свог Бога?
Студент: Не господине.
Проф: Да ли си икад опипао свог Бога, осетио свог Бога или помирисао свог Бога? Да ли си икада имао било какво чулно опажање по питању Бога?
Студент: Не господине. Нисам.
Проф: Ипак, ти и даље верујеш у Њега?
Студент: Да.
Проф: Према емпиријиском, анализиционом, демострационом протоколу, наука каже да твој Бог не постоји. Шта кажеш на ово синко?
Студент: Ништа. Ја једино имам своју веру.
Проф: Да. Вера. То је проблем са којим се наука сусреће.
Студент: Професоре да ли постоји топлота?
Проф: Да.
Студент: А, да ли постоји хладноћа?
Проф: Да.
Студент: Не господине. Не постоји. Ми можемо имати много топлине, жегу, врелину, мало топлине или нимало топлине. Али ми немамо ништа што се зове хладноћа. Ми можемо да произведемо 458 степени испод нуле што није топлота, али не можемо више од тог. Не постоји ствар као што је хладноћа. Хладноћа је само реч са којом објашњавамо одсуство топлоте. Ми не можемо да меримо хладноћу. Топлота је енергија. Хладноћа није супротност топлине, већ само њена одсутност.
А шта је са тамом професоре? Да ли тама постоји?
Проф: Да. Шта је ноћ ако није тама?
Студент: Господине, опет нисте у праву. Тама је одсуство нечега... Ми можемо имати слабу светлост, бљештаву светлост, јарку светлост, нормалну светлост... Али, ако константно немамо светлости, онда немамо ништа и ми то називамо тамом, зар не? Реално, није тама. Да јесте, ми би могли таму да учинимо тамнијом, зар не?
Проф: У чему је твоја поента младићу?
Студент: У томе господине, да сте у својој философској премиси оманули.
Проф: Омануo? Да ли можеш да објасниш како?
Студент: Господине, Ви радите са премисом која подразумева дуалност. Ви расправљате о томе да постоји живот, али и смрт, да постоји добар Бога, али и лош Бог. Ви сагледавате целу идеју о Богу као о нечему одређеном, коначном, нечему што може да се мери. Господине, наука не може да објасни ни постојање мисли. То је употреба електрицитета и магнетизма, коју не видимо, а камо ли да можемо да их разумемо. Да би сагледали смрт као супротност животу, морали би да игноришемо чињеницу да смрт не може да постоји самостално. Смрт није супротност животу, већ њена одсутност.
Реците ми професоре, Да ли учите своје студенте да је човек еволуирао од мајмуна?
Проф: Ако мислите на природан еволуциони процес, онда да. Учим.
Студент: Да ли сте икада посматрали еволуцију својим очима господине?
Проф: !
Студент: Пошто нико никад није посматрао процес еволуције на делу и не може чак да докаже ни постојање настојања за тим, зар Ви онда не износите своје мишљење? Зар Ви нисте научник, а не проповедник?
Да ли је ико, икада у овој просторији видео професорову памет?
Да ли је било ко овде икада чуо професорову памет, опипао, осетио или помирисао? Нико се није јавио да је било шта од овог урадио. Дакле, према установљенима правилима емпиријиског, анализиционог, демострационог протокола, наука каже да Ви немате памет.
Уз сво уважавање, како онда да верујемо Вашим предавањима господине?
Проф: Претпостављам да ће те морати да ми верујете синко.
Студент: Наравно... Веза између човека и Бога је вера. Она је та која све ствари покреће и чини их живим.
Нема коментара:
Постави коментар