Беседа на славу Храма Светог Великомученика Димитрија

У име Оца и Сина и Светога Духа, браћо и сестре,

     Данас славимо једног од најсветлијих војника Христових – Светог Великомученика Димитрија, заштитника града Солуна, али и једног од најдражих светитеља у нашем народу. Његово име, као златним словима урезано, стоји у историји Цркве као сведочанство да се вера не доказује речима, него крвљу, вером, постојаношћу и љубављу према Богу до краја.

Свети апостол Павле каже: „Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах; а сад ме чека венац правде“ (2. Тим. 4, 7–8). Ове речи као да су написане управо о Светом Димитрију. Он није био војник само цара земаљског, него пре свега Цара Небеског. Када му је земаљски цар наредио да се поклони идолима, он је изабрао да остане веран Христу, и тиме је показао да је истинска победа — победа душе над страхом, победа истине над силом. Свети Димитрије је живео у време када је бити хришћанин значило потписати себи смртну пресуду. Али његова вера није знала за компромис. Док су идоли падали, он је остајао усправан. Док су многи ћутали, он је говорио. Док су се многи склањали пред моћима Рима, он је сведочио силу Божју. Зато и Црква пева: „Велики си, Димитрије, и чудеса твоја велика!“

Његово мучеништво није било тренутак слабости, него највећи подвиг снаге. Када је стајао у тамници и молио се Богу, анђео му се јавио и рекао: „Мир с тобом, страдалче Христов!“ И тај мир, браћо и сестре, није био као што свет даје, него онај мир који превазилази сваки ум (Фил. 4,7). То је онај мир који осећа човек кад зна да је истина на његовој страни, чак и ако све друго око њега гори. И данас, када погледамо наше време, не недостаје мучеништва — само су му облици другачији. Данас се човек не баца лавовима, али га свет баца у јаму равнодушности, неверја, безнађа, корупције и страха. Данас не тражи од нас цар да се поклонимо идолима, али нам се намећу нови идоли: новац, слава, ужитак, моћ, лажни успех. И ту, у том невидљивом боју, Свети Димитрије нам стоји као узор. Он нас позива да останемо усправни, да не издамо Христа ни онда кад то изгледа лакше. Јер шта користи човеку ако сав свет задобије, а души својој науди? (Мт. 16,26). Ово питање Господње одјекује кроз векове и данас звучи можда гласније него икада. Свети Димитрије нам даје одговор – вреди све изгубити, само не веру. Зато се и данас његово име спомиње са страхопоштовањем. Његов град, Солун, назван је „градом Димитријевим“, јер га је својим молитвама више пута избавио од непријатеља, од болести и страдања. Али и наш народ је примио његово име у срце. Сваки Митровдан у Србији мирише на слогу, топлину, породични благослов, јер славимо човека који је остао верни војник Божји до смрти — и зато задобио живот вечни.

    Нека нам Свети Димитрије буде пример да и ми, у нашем времену, у својим породицама, на радним местима, у школи, у заједници, будемо храбри сведоци истине. Нека нас његова молитва подсећа да вера није само традиција, него жива сила која преображава живот. Ако се ми постидимо Христа у овом свету, и Он ће се постидети нас; али ако се ми Њега држимо, Он ће нас исповедити пред Оцем својим који је на небесима (Мт. 10,32–33). Данас, када славимо нашу храмовну славу, није довољно само упалити свећу и изговорити молитву. Треба упалити светлост у срцу, као што је Димитрије носио светлост вере у тами незнабоштва. Треба имати снаге да се супротставимо злу — не мачем, него добротом; не гневом, него истином; не осветом, него љубављу. Свети Димитрије није освајао градове, али је освојио Царство Небеско. Није победио војске, али је победио грех и смрт. И та је победа вечна, јер је крв мученика семе новог живота.

Зато, браћо и сестре, нека овај празник буде подсећање да се не бојимо исповедати Христа у времену које Га све више одбацује. Да чувамо веру у својим домовима, да се учимо покајању и смирењу, да се боримо против равнодушности и себичности. Јер ко остане веран до краја, каже Господ, „тај ће се спасти“ (Мт. 24,13).

       Нека нас молитве Светог Великомученика Димитрија укрепе, нека сачувају овај свети храм, све нас и наше породице, и нека његов пример буде светлост која нас води ка Царству Небеском. Амин.