Јеванђеље од Луке, 94 зач.(19:1-10))
У име Оца и Сина и Светога Духа, драга браћо и сестре,прочитали смо благу вест из Христовога овоземаљског живота када се Господ обрео у место звано Јерихон да и тамо просвети људе и да донесе реч Божију о спасењу човечанства.
Данашње Јеванђеље нагласак ставља на спасењу грешника и, као што сте чули, описује један такав догађај. Наиме, пролазећи Христос кроз Јерихон, много народа се окупило са обе стране пута и многи су се тискали око Њега не би ли чули нешто поучно, не би ли се излечили додирујући га или макар да их на кратко осени Његовим погледом. Човек по имену Закхеј, који је, како Јеванђеље каже, био старешина цариника, људи омражених од народа јер су радили за Римско царство узимајући простом народу порез и богатећи се притом на муци свог народа, нашао се међу народом да дочека Христа.
Међутим, како је био мален растом није могао од великог броја људи да види Господа Христа. Снашао се попевши се на једну смокву која му је пружила поглед и могућност да се Христу обрати. Свемогући и свевидећи Господ зна намере нас људи унапред. Зна наше мисли и наша будућа дела и без нашег обраћања Њему. Господ се обраћа Закхеју тражећи од њега да сиђе јер ће тога дана бити у његовом дому. Видите ли, драга браћо и сестре, како Бог брине о човеку. Прозрео је намеру, ушавши у срце човека који је имао на уму да се покаје и који се већ увелико у себи кајао за учињене грехе у своме животу и понудио му се да му дође у дом. Народ који је све ово видео, негодовао је, јер је знао какав је човек Закхеј био. У Јеванђељу по Матеју, Марку и Луки постоји готово иста реченица где Христос каже и објашњава Његов долазак на земљу која каже: Не требају здрави лекара него болесни… Јер нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање. Ове речи читамо ми у Јеванђељима. Народ онога времена је то лично чуо од Господа Христа и уверио се на примерима исцељења многобројних огреховљених слугу Божијих који су се, поверовавши у Бога и покајавши се, спасли. Зато је Господ стално био са огреховљенима за столом. Зато је дозвољавао да му прилазе грешни људи. Јер Његов циљ није био да се прошета Јерихоном већ је имао спасоносни задатак, да спасе људски род од греха и тако човека приведе Створитељу. Тако важи и за овога цариника Закхеја који нађе милост и покајање угостивши Господа у своме дому. Да не остане само на покајању овога човека чули смо, како пише Јеванђеље, и дело које је намеран учинити, а то је да четвороструко да од свога имања и богатства сиромашнима и оштећенима. Код Јевреја се четвороструко враћање нечега помињало у Мојсејевом Закону и ово је важило само за разбојнике и лопове. Замислите, колико је овај грешник имао решености да се покаје и колико се кајао за оно што је чинио у свом животу, а чинио је тешке преступе над својим народом и они, да су могли и да није било Римске војске, одавно би га каменовали и убили, као што су чинили у то време са грешницима. Закхејево кајање је доказ да у покајању нема граница и да када се човек каје не мисли на себе већ све даје од себе да би спасио душу и предао је милостивом Богу.
Браћо и сестре, ова Јеванђелска прича и ова недеља нас полако уводи у покајни период наступајућих недеља и наступајућег покајниог периода Великог и васкршњег поста. Наиме, већ од идуће недеље прослављамо недељу митара и фарисеја, па Блудном сину, Месопусну и сиропусну недељу и улазимо у дане покајног периода Великога поста. Свака недеља и свака Јеванђелска прича припрема нас на труд и покајање, на веру и врлински живот, на добра дела које треба чинити према људима. Зато би и ово данашње Јеванђеље могло да се уврсти у припремни период за Васкршњи пост где ћемо се ми кроз причу о покајаном царинику и богаташу уверити да има наде за сваког од нас и да само треба трунка наше вере да буде присутна у нашим срцима како би покренула ту лавину покајања у нашим душама. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар