петак, 23. фебруар 2024.

Беседа на празник Усековање главе Св. Јована Крститеља

Празник који данас светкује наша Света православна Црква тумачи се као тужан и у исто време радостан догађај. Тужан је због, управо смо чули, погубљења човека кога је сам Господ Христос назвао „највећим међу рођеним од жене“- претеча, пророк и крститељ Господњи Јован. Радостан је пак из разлога нама хришћанима добро познатог – ко мученичком смрћу страда у Господу се вечно радује. 

У данашњем Јеванђељу смо чули на који је начин овај Свети пророк страдао. Чувен по неморалу владар Ирод, који је у Јованово време владао Јудејом, ради Иродијаде, жене његовог брата Филипа, утамничи пророка. Ирод је после Филипове смрти преузео и оженио братовљеву жену Иродијаду на чему му је Јован крститељ замерао и често преко ученика својих слао приговор због ове нерегуларне брачне везе. Наравно Иродијада је била кивна јер јој је сметало што светац приговара Ироду на инцестоидни однос са братовљевом женом тј. са њом. Хтела је она њега одмах да среди, што би рекао наш народ, по кратком поступку, него се сам Ирод бојао Јована знајући да је прозорљив човек и пророк, а и сам га је повремено слушао и поштовао његове речи. Наравно, није ово дуго потрајало. Јован је био утамничен али се Иродијада није задовољила тиме. Сачекала је праву прилику да заврши са овим праведником. Управо јој се пружила шанса на тзв. пиру или дану рођења цара Ирода који је ово прослављао уз велике почасти, пијанку и разне неморалне радње. Иродијада је са Филипом имала ћерку по имену Саломија која је била лепа и волела је да плеше. Заиграла је пред Иродом и гостима и то се цару веома допало толико да се заклео да ће јој дати шта год пожели па макар и пола царства. Овде је Иродијада дочекала својих пет минута и натерала ћерку да од Ирода затражи на тањиру посечену главу Јована крститеља. Колико год да се цар снуждио и сневеселио заклетва је заклетва и, гостију ради, није хтео да погази реч. Послао је џелата у тамницу да изврши наређење. Донели су му главу на тањир, а он је предао Саломији која је даље уступила Иродијади. Прича се да је Иродијада из обести и својих болеснх порива избола језик Јованов и сакрила главу његову да је ученици не нађу. 

Како год било остаје нам једна жалосна прича човекова која говори о греху. И дан данас многи сликари и вајари, да би људима материјално приказали грех, сликају и праве слике и скулптуре Саломије и њене мајке које симболизују грех произишао из лепоте коју прате одређене ужасне последице. 

Ово је један пример у Новом Завету у коме, уз сва своја права, жена преузима контролу над нечијим животом. Наравно, колико год да су уживали у чарима содомије њихов се живот неславно завршио; у прогонству, кажњани од римске власти и одбачени од свог народа. Иродијада и њена ћерка Саломија (саучеснице у овом бруталном убиству самих себе) су оличење блуда, мржње човека и живота уопште. Колико је данас таквих људи у свету? Колико је тих Иродијада и Саломија данас?  Колико је разних тражилаца истине без Бога и тражилаца права жена? Поменућемо данашње феминистичке покрете који захтевају иста права као и мушкарци, а којих је на сваком кораку и просипају нам неку тамо демократију живота. Желе да се легализује абортус(детеубиство) јер то је право сваке жене. Желе да усвајају туђу децу јер што да се муче рађајући. Овим не критикујем жене, критикујем човеков ум који је пао ниско не поштујући овај од Бога створени свет. Као православни хришћанин пажњу бих посветио браку и заједници између мужа и жене која је Богом благословена од самога стварања првих људи. Жене Новога  Завета су показале жељу за променом у својим животима. Кроз нови живот у Христу, спасењем кроз Њега, покајањем и ревносним радом у јачању једне заједнице Христових будућих црквених општина, жена је уградила себе у камен који одбацише зидари. Пресвета Богомајка и мироносице су, у време распећа Христовог, једине остале са Св. Јованом Богословом под крстом. Па касније учешће жена у богослужбеном сабрању и њихова неизмерна помоћ болеснима и потребитима. И тада су жене биле удате, мајке, баке и носиле на леђима кујну, чељад, и мужеве. Да не помињем многобројне мученице које пострадаше за веру Христову. За мене, ово су први тражиоци Божије истине и демократских права у хришћанском свету. Зато и када кажемо да је Свети Јован Претеча и Крститељ највећи међу рођенима од жене управо схватамо колико је у свему овоме велики допринос жене и њене пожртвованости да изгради свет кроз Христа и у Христу. 

Молитвама Светога Пророка Јована, крститеља и претече нека би дао Бог да се сви целокупно освестимо и утиснемо ове Јеванђелске речи у наша срца и тако неизмерно у хришћанској љубави једних према другима и заједничарењу у Телу и Крви Христовој зарадимо вечни живот у радости са Господом. Амин.

Нема коментара:

Постави коментар