Велика тајна побожности, ваплоћење Сина Божијег, тајна, од века скривена и непозната чак и анђелима, у литургијском животу хришћана свакодневно се обнавља у евхаристијском свештенодејству. Евхаристија је била, јесте и биће средишњи нерв хришћанског живота. Све што се догађа у црквеном и храмовном животу хришћана, концентрише се око Литургије, повезује се с њом, укључује се у њен садржај. И заиста, још од времена древног хришћанства, крштавање катихумена вршило се у оквиру Литургије, у данима који су били посебно предодређени за то, а као што су Пасха, Божиоћ, Богојављење и неки други. О таквим Литургијама са крштењем говоре писци II и потоњих векова (Св. мученик Јустин Философ,Силвија Аквитанска и др.). Брак и Јелеосвећење такође су били укључени у састав Литургије. Венчања су вршена до Евхаристијског канона, вероватно у време Литургије оглашених, приближно у време читања Апостола и Јеванђеља, да би се после тога младенци причестили Светим Тајнама. Јелеосвећење, које је претрпело тако сложену еволуцију свога чина(поретка), такође је било постављено у оквиру Литургије. Освештавање јелеја вршено је у време проскомидије, а по,мазање - после заамвоне молитве. Миро се и сада освештава у време Литургије, одмах после освештавања Дарова, на Велики четвртак. Рукоположење је нераздвојиво од Литургије. Осим тога, све оно што схоластичка наука из неких разлога не назива Тајном, али што је у свести Отаца и писаца било и јесте Тајна, као што је : освештавање храма, богојављенско освештавање воде, постриг у монашки чин, овако или онако прилагођава се времену Литургије, па је чак и укључено у њен садржај. Чак и опојавању покојника обично претходи заупокојена Литургија. Тек је касније, под утицајем све већег секуларизовања живота и његовог одвајања од Цркве, прекинута ова органска веза, и у свести верујућег народа све Тајне претвориле су се у наручене обреде, неке од њих су се једноставно претвориле у обичаје, а сама Евхаристија престала је да буде духовни насушни хлеб.
Учење Светог Јована Кроштатског о божанској Литургији
Епископ Јован Хома
Нема коментара:
Постави коментар