Женама не треба бранити да
улазе у храм у периоду када имају менструацију тј. месечни период јер дејство
које наша (људска) природа пројављује на нашем телу не може се сматрати
грешним.
Због
наведеног разлога, није исправно
жену или девојку која има менструацију лишити светог причешћа јер се
месечни циклус не дешава њеном вољом. Сви знамо за догађај о крвоточивој жени
који је описан у јеванђељу. Жена која је дуго година патила од болести течења
крви, понизно се приближава Господу Христу, дотиче руб његове одеће и истог
тренутка бива излечена. Ако је дакле та жена с правом додирнула одећу нашег
Господа, зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе требало
забранити приступ цркви Божијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се
овде обраћа светом Августину- допуна преводиоца) приговори и каже да је
крвоточива жена из јеванђеља била под влашћу болести а да су жене које имају
месечни период удаљене од причешћа због обичаја, сетимо се да све што у овом смртном телу подносимо још од Адамовог пада, бива по Божијој вољи која је увек била и биће
мерило праведности. Глад, жеђ, врелина,
хладноћа и исцрпљеност потичу од поменуте слабости наше природе. Наша потрага
за храном због глади, за водом због жеђи, свежином због врућине, одећом због
хладноће и одмором због исцрпљености, су само људски покушаји да својим
слабостима нађемо неку врсту лека. У светлу свега реченог, менструација код
жена је врста болести. Ако је поступак крвоточиве жене достојан славе и хвале-
а то је поступак болесне жене која се дотакла Господње одеће- зашто не бисмо на
исти начин сагледавали и све жене које имају месечни период и подносе слабост
своје (људске) природе?
 |
| Свети Григорије Двојеслов, римски папа (605.год.)http://www.pravoslavniforum.com/index.php?topic=4426.0 |
Женама зато не треба бранити да
приступају светим тајнама у време менструације. Ако поједине жене не желе да приступе светим
тајнама у време циклуса због осећаја страхопоштовања, такав поступак је вредан
сваке похвале. Ипак, ако неке од њих приступају телу и крви Господњој у време
циклуса, не чине ништа погрешно. Искрене особе често исповедају своје грешке
чак и када не греше ни у чему јер савршена дела често се рађају из погрешака. На
пример, није погрешно јести када смо гладни али је узрок осећаја глади у
Адамовом греху. Слично овоме, месечни циклус код жена није грех. Узрок месечног
циклуса код жена је људска природа. Оскрнављење наше природе је очигледно чак и
када немамо намеру да свесно чинимо зло а управо је грех тј. огреховљеност
узрок поменутог оскрнављења. Треба дакле препознати последице које нам грех
доноси. Тако многи који сагрешише својом вољом подносе казну свог греха мимо
своје воље.
Тако дакле када жене, након периода
молитве и созерцања, одлуче да не приступе светом причешћу током свог месечног
циклуса, достојне су сваке похвале. Али, ако подстакнуте побожношћу и љубављу
према светом причешћу тј. самом Господу, одлуче да му приступе са страхом Божијим, треба их у томе
охрабрити. Док Стари завет више обраћа пажњу на спољашност и спољне манифестације
побожности, Нови завет нам показује да је унутрашње, духовно руковођење, једини
критеријум по коме се може изрећи казна. На пример, Закон забрањује исхрану
многим намирницама које су нечисте али у јеванђељу, Господ каже : ,, Не погани
човека што улази у уста: него што излази из уста оно погани човека. "(Матеј
15,11). Господ такође каже и : ,, Оно што из човека излази (из уста), то човека
чини нечистим" (види јеванђеље по Марку 7,18-20). Овде свемоћни Бог јасно
показује да зла дела потичу од злих мисли. Слично овоме, апостол Павле каже :
,, Чистима је све чисто, а укаљанима и невернима ништа није чисто." Затим у наставку указује на узрок њихове
нечистоће, додајући : ,, ... него су им и ум и савест укаљани." (Посланица
Титу, 1,15). Дакле, ако не постоји храна која је прљава ономе коме је ум чист и
Богом просветљен, како можемо жену која сноси последице људске природе ( има
менструацију) а при том има чист ум, сматрати нечистом?
Преузето са http://www.scribd.com/
Нема коментара:
Постави коментар