Ево благе вести, браћо и сестре. Ево велике Тајне
за човечанство. Ево нам дивне вести коју објављује Анђео Божији да ће Господ
Духом Светим осенити Пресвету дјеву Марију и да ће она за тачно девет месеци од
овога дана родити Сина, Господа нашег Исуса Христа. Његовим физичким доласком у
свет, Бог употпуњава целокупну икономију спасења човечанства. Најављивано је
још у Старом Завету да ће девојка зачети и родити сина и наденути му име
Емануил што у преводу означава са нама је Бог. Заиста снама је Бог, јер Његов
долазак у свет је уједно био и Његов останак у свету, без обзира што је Христос
распет, васкрсао и вазнео се своме Оцу.
Будући да се овај празник редовно пада у
Васкршњем посту, када се ми у молитвама и богослужењима присећамо и у жалости
дочекујемо Христово страдање, распеће и смрт али и радосно васкрсење читавог
живота нашег са Господом, овај светли Богородичин празник одудара од
великопосног покајничког празновања и уноси нам радост у наша срца подгревајући
нам наду у обећани нам живот вечни. Ава Јустин Ћелиски, у својим беседама често
каже да се са овим празником десила једна револуција. Божанска револуција. Небо
се обећало човеку и небо се понудило човеку дарујући му најдрагоценији дијамант
који је непропадљив. Дарујући Христа Господа, небо нам је дало пут ка нашем
спасењу.
Морам пре свега да кажем да је овај тренутак
доласка Бога телесно у овај свет најављиван у Старом Завету и дуго очекиван.
Свети пророци и Старозаветни Патријарси и Оци су преносили обећање Господње о
доласку Месије у свет и ширили је кроз историју Израелском народу, тада једином
изабраном народу из кога ће се родити Спаситељ. Заиста, Пресвета Богородица је
родом из колена Давидова, цара јеврејског и псалмопојца.
Бог је првим људима дао цео свет на дар, да га
чувају, брину се о њему и кроз сједињење са Богом приведу целокупну природу
Богу. Дакле, кроз првог човека Господ показује план ка бесмртном животу. Адам и
Ева руше тај план и губе могућност бесмртног живота њиховим понашањем.
Целокупно човечанство такође губи Рај. Међутим, када је Господ истерао из
Рајског врта прве људе, оставио је обећање да их неће оставити на цедилу тј. да
ће бити уз њих и у њиховим тешким тренуцима пада у грех. Ово је дало подстицај
човеку да остане у вери према Богу и да кроз своју жртву затражи опроштај за
почињене грехе. Што Адам није учинио тада, учинила је Пресвета Богомајка.
Арханђел Гаврило је објавио Марији оно што је била воља Божија. А воља Божија
је била да Син, друго лице Свете Тројице, узме човечанску природу и у телу сиђе
међу нас. Богородица је принела себе и тако сјединила целокупну земаљску природу
са божанском и увела Христа у овај свет, а нас узнела ка Богу.
У време када се Богородици јавио Архангел
Гаврило, она је била заручена за Јосифа из Назарета. Пре заручења она је
пребивала и служила при јерусалимском храму, где су је родитељи у њеној трћој
години и оставили. У својој петнаестој години живота није више могла да буде
при храму већ, по јеврејским обичајима, морала се удати. Јеврејски закон није
познавао живот у девствености. Сматрало се да жена треба мужа и треба да
обавезно рађа. Пресвета Дјева је пред свештенством у јерусалимском храму
изјавила да се заветовала Богу на девственост до краја живота. Свештеник
Захарија, отац Светог Јована Крститеља, је у договору са осталим свештенством
пронашао човека који ће је узети на чување њеног девојаштва и старати се о њој.
Старац Јосиф, Богородичин даљи рођак, је под видом заручења преузео бригу о
Марији.
Једина истинска благовест у овом свету у коме
влада смрт, грех и болест је долазак Сина Божијег кроз Пресвету Богородицу и
обожење човека са Христом. Зато када помињемо Богородицу, помињимо је са
молитвом и радошћу на уснама и у срцу као мајку над мајкама. Као ону која нам
доноси спасење у овај свет и као ону која нам увек и свагда показује како треба
све чинити по вољи Божијој.
Нека нам овај празник служи као пример за нашу
послушност према Богу, а Пресвета Богомајка да нам буде ослонац, заштита и
путеводитељка на нашем путу спасења у Христу. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар