„Родивши, девичанство си сачувала, и упокојивши се свет
ниси оставила Богородице ”
Речима ове црквене песме (тропара на
Успење) Света Православна Црква на неизрециви начин исказује своје дивљење и
препознаје Ону која је стигла до испуњења циља због којега твар постоји: до
најпотпунијег могућег сједињења са Богом, до најпотпунијег остварења могућности
живота. Јер Мајка Божија је, Њеним пристанком на оваплоћење Сина, у своме бићу
поистоветила живот тварног са животом нетварног и тако сјединила читаву творевину са њеним Творцем. Многи Свети Оци
је са великим поштовањем називају још и Нова Ева, јер је она својом савршеном и светом послушноћу Богу и
Божјим заповестима, исправила непослушање наших прародитеља, због кога је
читава твар гурнута у понор палости, огреховљености и одвојености од Бога.
Пресвета Богородица је због своје чедности и чистоте и савршенства постала знак
благовољења Божјег и то оног највећег које се не може никада до краја схватити,
благовољења по коме Јединородни Син Божји кроз њу, Пречисту Дјеву, постаје
Један од нас, тј. човек у свему сличан нама, осим у греху.
Прослављајући празнике посвећене
Пресветој Богомајци, Њу
срећемо као девојчицу у наручју родитеља, и као девојку пред којом стоји
Архангел Гаврило и као Мајку Живота на самртничкој постељи – а да за све то
време стојимо под Њеним материнским покровом и бивамо закриљени Њеним
мајчинским молитвама. Наша Света Православна Црква посветила је велики број
молитава и служби у својим дневним, седмичним и годишњим богослужбеним
круговима. Њој су посвећени и посебни празници који обележавају успомену на
догађаје из живота Пресвете Богородице као и на све оно што се везује за Њено
име – покров, полагање појаса, Њене чудотворне иконе у целом православном
свету. Љубав према Богородици и молитвено поштовање прожето је свеколиком
хришћанском уметношћу, са једне стране, кроз језик црквене поезије, а са друге
стране кроз православни живопис који нам ставља целу ту црквену поезију на
зидове храма и иконостаса.
Нови Завет нам релативно
мало говори о Богородици и Њеном животу. Па ипак од самога зачетка хришћанства
у верном народу се Она укорењује кроз један метод или приступ који можемо
слободно назвати унутрашњим. Управо
се тим методом - најчешће ни сами то не знајући – користимо у нашем истинском
животу који је далеко од сваке апстрактности. Ми и живимо управо тим унутарњим
приступом свему. Овај метод је недоступан нашем виду, али изражава се и открива
кроз нешто лепше и узвишеније , у виду наше љубави, блискости и непосредног
познања.
Све је од Ње, Пресвете Богомајке; све што је Господ Христос
учинио у овоме свету, од Ње је. Она Му је дала ту човешку природу, Она му је
дала душу нашу, дала му срце наше, дала му тело наше, да би све то Он спасао,
да би све то испунио Богом, да би све то очистио, осветио, обожио и тако
човека, биће људско рођено испунио највећом радошћу, бесмртном радошћу,
сверадошћу. А то, то је подвиг и дело Пресвете Богомајке. Све је у Господу
Христу од Ње, сав Спас, сав Богочовек, сво Еванђеље Његово, сва Црква Његова,
сви Светитељи, сви хришћани, сви праведници, ви и ми, данашњи хришћани. Све је
то од Ње, од Пресвете Богомајке. И још, од Ње смо и ми хришћани Срби, прави и
истински Срби.(Ава Јустин Поповић)
Пресвета Мајко наша, даруј нам своју помоћ и исцељење сразмерно нашим страдањима,
расподељујући душама и телима обиље благодати, учини нас способнима да је
примимо и одмери тако да бисмо, Твојом благодаћу спасени и укрепљени, славили
од Тебе оваплоћеног превечног Сина, са безначалним Његовим Оцем и Живототворним
Духом, сада и увек и у бесконачне векове. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар