Рај и пакао су реално стање душе

Ето, наша планета долази до краја, све што се до краја десило, а особито за ово кратко време, све невероватно брзо пролази, хвала Богу да је тако, па да нам не буде узалуд овај живот, да се овде не мучимо узалуд, јер Царство Небеско је мислено стање душе, а и пакао је мислено стање душе. Ми смо час у рају, час у паклу. Кад смо нерасположени у нама је пакао, немамо мира ни покоја, кад је у нашем срцу радост, онда се осећамо као у рају. Зато се морамо непрекидно трудити у молитви.
Малобројни су они на земаљској кугли који добијају бесплатну благодат. Ја сам се много интересовао за то како су се Свети Оци осећали током живота и како су они успевали да очувају ту бесплатпу благодат до самога краја. Свети Оци кажу да тога на земљи бива онима који су се много нагрешили, који већ имају искуство живота па кад су се окренули Господу, нису се више освртали ни лево ни десно, него су право Господу пошли. И свети апостол Павле каже да Марија Египћанка и многи други кад су се окренули Господу, остали су са Њим. Ми још нисмо достигли тај степен, још нас нешто привлачи овде, на земљи. Код нас је час утеха, час борба, рат, али бесплатну благодат мало је ко добио. Ја сам се зачудио кад сам схватио да је мало ко од монаха добио бесплатну благодат, да су ту благодат добили обични мирски људи.

Какве су ти мисли такав ти је живот

Отац Тадеј