Беседа у недељу тридесет прву по Духовима - Слепи Вартимеј

 

Браћо и сестре, данас слушамо диван одељак из Јеванђеља по Луки, где је Христос исцелио слепог Вартимеја који је седео на путу и молио се за исцељење. Овај текст је веома дубок и богат поуком за наш духовни живот.

У овом догађају, видимо човека који, иако физички слеп, има духовне очи које види далеко боље него многи који су видели светлост овога света. Слепи Вартимеј се налази на путу, као и ми сви, који смо на путу живота. Он се налази у стању великог страдања, али истовремено, његова вера је била тако јакa да је знао да ће га Исус исцелити.

"Шта хоћеш да ти учиним?" пита Господ слепог човека, као да није знао његову потребу. Али, Господ је у овом питању желео да Вартимеј изрази своје срце, своје потребе и своје веровање. Често се дешава да и ми, као верници, многе своје потребе изражавамо пред Господом у молитви, али често не схватамо да молитва није само молба, већ и исповест вере, одговор на питање које нам Христос поставља: "Шта хоћеш да ти учиним?"

Ова питања су на неки начин позив да се отворимо пред Богом и признамо своје слабости и потребе. Вартимеј није питао за нешто материјално или земаљско, већ је исповедио своју највећу потребу – да поново види. Он није био као многи који су били заокупљени земаљским стварима, већ је трагао за Божијим благословом, за правом светлошћу. У свакодневном животу, многи људи су духовно слепи. Можемо имати физички вид, али ако срце и ум нису осветљени Божијом благодаћу, ми смо као слепи. Свети оци нам говоре да је прави вид не само да видимо са физичким очима, већ и да разумемо Божију вољу, да видимо Његову славу и Његову љубав. Свети Јован Златоусти каже да "ако не видимо са духовним очима, онда смо гори од слепих". Такав вид, дакле, није само вид на земљи, већ на вечност.

У овом контексту, Вартимеј је образац вере која не зависи од спољашњих околности, већ од унутрашње снаге која долази из вере у Христа. Он се није бојао да се истиче у својој вери, већ је викао: "Исусе, Сине Давидов, смилуј се на мене!" Иако су га људи одговарали и саветовали му да се смири, Вартимеј није одустао. Он је знао да је то његова једина шанса да се излечи и да добије оно што му је најпотребније.

Размислите о неким ситуацијама у животу када сте били у великој невољи. Можда сте били у ситуацији где је изгледало да је све изгубљено, али сте ипак наставили да се молите, да верујете, да тражите Божију помоћ. То је оно што Вартимеј чини – он се не предаје, иако је умањен и одбачен од других. Та упорност у вери често доводи до благодатног искуства у нашем животу.

Такође, можемо размотрити пример светог Авве Исаије, који је много година проводио у молитви и посту. Он је био исто тако упоран као Вартимеј, а Господ му је на крају открио дубоке тајне духовног живота. Упорност у молитви и вери је, дакле, пут ка духовном оздрављењу.

Овај јеванђелски текст нам указује да Господ никада не окреће леђа онима који му са вером и понизношћу прилазе. Вартимеј је унутар своје слепоће имао већу светлост него многи људи који су имали физички вид. И ми, ако се исповедимо као он, ако будемо упорни у вери, Господ ће нас осветлити и исцелити.

Понекад у животу морамо постати као слепи Вартимеј. Морамо престати да се ослањамо на своје способности и разум и да научимо да се предамо у руке Божије. Ми, као и Вартимеј, треба да верујемо да наша вера и наша молитва могу променити наш живот, да могу доћи до исцељења и ослобођења.

Браћо и сестре, узмимо пример Вартимеја који је имао снажну веру у Господа и није се уплашио да тражи помоћ, иако је био одбачен од других. Његова упорност и вера нису остале незапажене, а Господ га је исцељивао. Нека и наш живот буде испуњен таквом упорношћу у вери, нека не одустанемо од молитве, ма колико да нам се живот чинио тежак. Бог нас неће оставити, као што није оставио Вартимеја. Он је увек ту за нас и чека да Му се обратимо са вером, као што је и Вартимеј учинио.

Нека нам овај догађај из Јеванђеља буде подстрек да растемо у вери, да се не бојимо да тражимо Божију помоћ, и да будемо истински сведоци светлости која долази од Христа.