Беседa на Јеванђеље по Матеју , зачало 8. (4. глава; од 12-17 стиха) - Недеља по Богојављању

Драга браћо и сестре, прошла недеља нам је кроз велики Господњи празник Богојављења Црква дала поуку у име великог и славног пророка Јована Крститеља док нам се ево данас даје поука кроз Господа Исуса Христа. Господ нам открива своју мисију и почетак јавног деловања. Тиме нам показује како треба да живимо и каква је порука спасења коју је Он дошао да донесе у наш свет. 

Прва ствар коју видимо је да је Господ, после сазнања о томе да је Јован Крститељ ухапшен, кренуо у Галилеју. Чини се да се овај догађај чини као један трагичан и разочаравајући тренутак. Јован је био предводник и пророк који је припремао народ за долазак Спаситеља, али се сада нашао у затвору, што је у изгледу могло бити знак слабости Божије снаге. Међутим, Христос није дозволио да ова чињеница паралише Његову мисију. Напротив, Он је наставио да проповеда, управо кад је Јован затворен. Ово је важан пример за нас – чак и када се чини да наш свет пада у хаос, када се чини да неправда побеђује и када осећамо неуспех, ми треба да наставимо своје хришћанске подвиге. Христос је и у најтежим тренуцима остао непоколебљив и наставио свој божански пут. То је пример за нас, да не дозволимо да спољашње околности утичу на нашу веру и преданост Богу.

 Господ је изабрао места која су била одбачена, занемарена од стране других људи. Завулон и Нефталим су били региони које су сматрали за мање значајне, чак "сенке" осталог израелског народа. Град Капернаум је место које Христос бира у коме ће да проповеда и у коме ће се неко време настанити. Народ тих крајева је тонуо у најгрубље незнање и потпуно помрачење у греху. Управо ту и на таквим местима, Господ долази да принесе светлост.  Ово је дубока порука за нас – никада не треба да потцењујемо ни себе, ни људе око нас, без обзира на њихов изглед или статус у друштву. Господ је дошао да изабере баш те који су били одбачени од свих других. Често у животу, поготово у савременом друштву, видимо како људи умеју да потцењују или одбацују друге због њиховог изгледа, порекла или позиције. Међутим, Христос нам показује да не треба да судимо по спољашњем изгледу, већ да треба да тражимо светлост и спасење, чак и у најтамнијим местима. Ако се срамимо места на којима се налазимо или људи којима смо окружени, Христос нам показује да свако место може бити освећено Његовом присутношћу. Христос долази као светлост у мрак. Ово је велика порука за нас – Господ је та светлост која долази у наше животе да разјасни наше путеве. Многи људи у свету данас живе у мраку, не знајући шта је права истина, шта је прави смисао живота. Они су као народ који седи у тами и чека да светлост засија. Христос је та светлост која долази у наше животе и која нам открива пут. Пример из свакодневног живота могао би бити ситуација када неко од нас пролази кроз период тешкоћа и неразумевања, када осећамо као да ништа не иде како треба. У тим тренуцима, важно је да се сетимо да и у најдубљој тами, Христова светлост може осветлети наш пут. Он је увек ту да нас води, да нас охрабри и да нам донесе мир у  наше срце.

 Господња проповед је јасна и једноставна: покајање. Интересантна ствар у свему овоме око Св. Пророка и Претече Јована Крститеља и Господа Исуса Христа је та што и један и други изговарају своју проповед са уводним почетком: „Покајте се!“ Ово нам говори да је покајање главни и основни услов за препород и обнову наших душа. Господ позива људе да се окрену од греха, да промене свој начин живота, да се упуте ка Царству Божијем. Ово је позив који важи и за нас данас. Иако се понекад може чинити да је људски живот компликован и да су наши проблеми тешки, Христос нам даје један једноставан и дубок савет: покајање. То значи препознавање својих слабости и грехова, и искрено окретање Богу. Покајање није само акт кајања, већ и промена начина живота, тражење правде и истине или како се са грчког језика то код нас преводи метанија – метаноите – покајте се. У савременом животу, ми често одлажемо покајање, сматрамо да имамо много времена или да се не дешава ништа озбиљно. Међутим, као што је Христос изречен у овом Јеванђељу, Царство Божије је већ ту. Он је близу. Позив да се покајемо није само теоријски позив, већ стварност која чека да будемо свесни и да свесно и одговорно ступимо у заједницу.

 Драга браћо и сестре, ови стихови нас позивају да размотримо дубоке истине нашег живота. Христос је дошао као светлост у мрак, да нам покаже пут спасења. Он је позвао људе на покајање и на повратак Богу. Ово је позив и за нас, да се окренемо ка Њему, да прихватимо светлост Његове истине и да своје животе усмеримо ка Његовом Царству. Нека нас овај позив на покајање и светлост Христову води у свакодневном животу, да бисмо били истински сведоци Његове љубави и благодати.   Нека Бог благослови све нас, да живимо по Његовој вољи и да, као народ који седи у тами, угледамо светлост Његову која нас води у вечни живот. Амин.