Драга браћо и сестре,
Данас смо позвани да
размислимо о једној од најпознатијих и најважнијих прича коју је Христос
испричао – причи о сејачу и семену. Ова прича нам се открива као дубоко учење о
Божијем Царству и начину на који прихватамо Божију реч.
1. **Сејање семена: Реч
Божија као дар и изазов**
Христос говори о сејачу
који излази да посеје семе. Он сеје семе на различите врсте земљишта: на пут,
на камен, на трње и на добру земљу. Семе које он сеје представља Божију реч –
ту непогрешиву Истину која долази од Бога и која има моћ да преобрази срца
људи. Једнако као што семе треба добру и плодно тло да би изникло и донело
плод, тако и Божија реч захтева спремност и отвореност срца људи да би им
донела живот и спасење. Сејање је, међутим, и изазов. Христос нам показује да
неће сви људи примити ту реч на исти начин. Ово није само прича о томе како се
семе сади, већ и о томе како различити људи примају ту реч. Реч Божија не само
да је дар, већ је и изазов – изазов да се припремимо да је примимо, да се потрудимо
да наши животи постану као добра земља, где ће семе расти и доносити плодове.
2. **Четири врсте
земљишта**
Христос нам затим
разматра четири различите врсте земљишта на које семе пада. Прво је земљиште
поред пута, где семе одмах буде узето од птица. Ово представља људе који чују
Божију реч, али им је срце затворено и немоћно да приме ту реч, па сатана
долази и одузима оно што су чули. Људи који су попут овог земљишта не
дозвољaвaју да Божија реч продре у њихове животе, јер су им срца преокупирана
другим стварима.
Друго је земљиште
каменито, где семе брзо ниче, али, на жалост, нема дубоке корене, брзо и увене
када настану искушењаа или прогони. Ово су људи који примају Божију реч са
радошћу, али их око њихових живота брзо преузимају тешкоће и проблеми, и они се
повлаче и престају да следе Христа. Њихова вера није дубока, и не могу да
издрже у искушењима.
Треће је земљиште са трњем, где семе ниче, али је загушено са свим бригама и забавама овога света. Људи који су попут овог земљишта су они који примају реч, али се препусте страховима и жељама овога света, те на крају не доносе плодове. На крају, ту је добро земљиште – земљиште које је припремљено да прими семе и да му дозволи да расте и да роди. Ово су људи који са поштовањем примају Божију реч, разумеју њену вредност и воде живот у складу са њом. У њиховом животу, семе се претвара у плод, а плод је живот који слави Бога и служи ближњем.
3. **Шта можемо научити
из ове приче?**
Прича о сејачу и семену нам показује дубоку истину о нашем односу са Божијом речју. Оно што је важно није само то да ли смо чули Божију реч, већ и како је примамо у свој живот. Не постоји магија у томе да примимо Божију реч – важно је да будемо спремни да отворимо своје срце и да дозволимо да она коригује наше животе, да нас обликује и води. Прва порука ове приче је позив да размислимо о свом срцу. Какво је наше земљиште? Да ли смо отворени да примимо Божију реч? Да ли смо спремни да је чувамо и да дозволимо да она доноси плод у нашем животу?Друга порука је позив да се трудимо да будемо као добра земља – да негде дубоко у себи припремимо земљиште, очистимо га од камења и трња, да прихватимо истину Божије речи и дозволимо да она израсте у живот који је плодоносни. Божија реч није нешто што се само чује једном и заборави – она је нешто што треба да се негује и подстиче у нашем животу.
Браћо и сестре, ова прича нас позива да будемо свесни Божијих дарова и да се припремимо да их примимо са благодарношћу и посвећеношћу. Реч Божија је жива и делотворна, али само ако смо ми спремни да је прихватимо, да њоме живимо и да кроз њу растемо. Бог нам стално шаље своју реч, али како ће она утицати на нас зависи од тога каква смо ми земљишта.
Нека нам Бог помогне да
будемо земљиште у које Његова реч пада и које доноси добар плод, да живимо по
Његовим заповестима и да сваки дан растемо у љубави и истини. Амин.
