НЕДЕЉА О ЗАКХЕЈУ - Уобичајено је мишљење да припрема почиње са богослужбеном употребом Триода*, а то је недеља о митару и фарисеју, у стварности припрема започиње последњом недељом пре употребе Триода, тј. у недељу која је пред недељом о митару и фарисеју. Тога дана се на Литургији чита јеванђеље о Христовом доласку у Јерихон и понашању Закхеја, старешине цариника(Лк. 19, 1-10).Јеванђелским текстом Црква подсећа вернике да попут Закхеја, који тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер беше малога раста(Лк. 19,3), треба да пожеле сусрет са Христом и да се од спољашњег окрене ка унутарњем.
НЕДЕЉА МИТАРА И ФАРИСЕЈА – Данашњих припремних недеља немамо у 4. веку код Етерије, немамо их ни у 7. веку у Јерусалимском канонару. У 7. веку, ова недеља је заузимала 4. недељу поста, јер у Јерусалимском канонару ова недеља има апостол Рим. 12,16, Јеванђеље од Лк. 18, 1-4 (као данас у недељу митара и фарисеја). Дакле, неке од успомена данашњих припремних недеља васкршњег поста су биле успомене самог поста, па су недеље поста касније биле посвећене другим успоменама, а неке од постовних успомена, прикладне за кајање и пост, пренесене су пред сам пост, па су се тако образовале успомене припремних недеља поста. Ова недеља је прва припремна недеља Великог поста. Синаксаре за дане триода написао је Никифор Калист Ксантопул (14. век). Намена Триода је да вернике подсети на све што је Бог за њих од почетка учинио: стварање, постављање у рај, превара змије, прекршај Божије заповести и изгнање из раја. Али и велико милосрђе Божије оваплоћењем Сина Божијег који силази са неба и старда за људе. Каноне у овој недељи написао је Георгије, митрополит Никомидијски. У овој недељи се почињу појати тужне и поучне песме. Седмица иза недеље о митару и фарисеју разрешена је од поста, за монахе на бели мрс, а за мирјане, да би се изобличио пост фарисеја који се хвалио да два пута у седмици пости, ало који при том није држао и духовни пост.
НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА – Христова прича о блудном сину и његовом покајничком повратку у очев дом(Лк. 15, 11-32) доноси две поруке: прво, човек извор живота може да нађе само у благодатној заједници са Богом, и друго, нема греха који Очинска љубав и Очево милосрђе не могу да опросте. Као и 1. недеља изгледа да је слављена за време поста, па је пренесена пред пост и постала је 2. припремна недеља поста. То видимо из Јерусалимског канонара (7. век), који у 3. недељу поста прописује читање Лк 15, 11-32. Канон за ову недељу написао је Јосиф Студит. Типик прописује за ову недељу: „Читање у тумачењу Лк, прича о блудном сину, и остала торжаствена слова“.
МЕСОПУСНА СУБОТА – је данас посвећена успомени умрлих. Када је ова субота добила ову успомену не можемо са сигурношћу рећи. Могуће је да када је сирна субота посвећена умрлим монасима, ова месопусна субота посвећена свим осталим „од века умрлим, православним Хришћанима, оцима и браћи“, у вези са страшним судом. Канон за ову суботу написао је Теодор Студит. У ову суботу Црква се, како се то у служби каже, моли за све умрле од века по имену, који су са вером побожно живели. Многи верни су умрли изненада без погребног чина, те су св. оци наредили да се овог дана врше опште за све њих.
МЕСОПУСНА НЕДЕЉА – посвећена је страшном суду али је недеља добила име месопусна (αποκρεως, abstinentia carnis, мјасопуст) зато што се завршава са употребом меса у исхрани. Приказивањем суда(Мт. 25, 31-46) Црква упозорава на последице егоизма и недостатка љубави према ближњима. Јеванђелски текст даје мерило Христовог суда, а то је љубав. Али не нека апстрактна философска љубав усмерена према некој категорији сиромашних, непознатих и анонимних већ конкретна љубав према људском бићу. Роман Мелод (6. век) написао је један кондак за месопусну недељу са садржином о страшном суду. Ако је ово заиста Романов кондак, онда се ова недеља славила већ у 6. веку. Из овог кондака имамо проемион и први икос у данашњој служби ове недеље као кондак и икос. Теодор Студит написао је канон за ову недељу.
СИРНА СЕДМИЦА – је последња припремна седмица за пост четрдесетнице. Зове се сирна или сиропусна(τυροφαγος, caseum edens, сиројастије) зато што се током ње не једе месо, већ сир и уље, и што се њоме завршава јело сирне хране пре четрдесетницом. Ове семице се не врши тајна брака, у среду и петак се не врши литургија, но часови као у четрдесетницу, са поклонима и молитвом св. Јефрема Сиријског. У петак се сећамо страдања Христових, у суботу се слави успомена свих светих преподобних мужева и жена, који су просијали постом. Канон у недељу сирну написао је Христофор протосинкрит. После вечерња, верни се целивају у знак измирења и бива праштање (и египатски пустињаци су тако радили).
НЕДЕЉА СИРОПУСНА - Литургички назив ове недеље је Истеривање Адама из раја, што изражава став да је Бог човека створио за рај, али га је грех лишио тог благословеног живота и његов живот на земљи претворио се у изгнанство. Вечерња сиропусне недеље је јединствена и богословски дубока служба у којој је откривена сва суптилност Великог поста. Могло би се рећи да Велики пост почиње са овим вечерњем и апелом Цркве вернима да очисте душу и тело кроз духовне подвиге. После вечерње врши се обичај прошченија или прочке - међусобно мирење и праштање, због чега се ова недеља још и зове опроштајна или проштене покладе. Овај обичај је настао у Египту међу пустињацима.
*Триод је грчка сложеница од речи три и ода, тј. химна, песма јер канон на јутрењу у Великом посту има три песме. На црквенословенском је трипеснц, док се на српском најприближније преводи као трохимник.
Текст преузет и обрађен из:
Православна Еортологија - протојереј, др. радомир Милошевић, 2004. Смедерево.
Хеортологија - Лазар Мирковић, 1961. Београд.
НЕДЕЉА МИТАРА И ФАРИСЕЈА – Данашњих припремних недеља немамо у 4. веку код Етерије, немамо их ни у 7. веку у Јерусалимском канонару. У 7. веку, ова недеља је заузимала 4. недељу поста, јер у Јерусалимском канонару ова недеља има апостол Рим. 12,16, Јеванђеље од Лк. 18, 1-4 (као данас у недељу митара и фарисеја). Дакле, неке од успомена данашњих припремних недеља васкршњег поста су биле успомене самог поста, па су недеље поста касније биле посвећене другим успоменама, а неке од постовних успомена, прикладне за кајање и пост, пренесене су пред сам пост, па су се тако образовале успомене припремних недеља поста. Ова недеља је прва припремна недеља Великог поста. Синаксаре за дане триода написао је Никифор Калист Ксантопул (14. век). Намена Триода је да вернике подсети на све што је Бог за њих од почетка учинио: стварање, постављање у рај, превара змије, прекршај Божије заповести и изгнање из раја. Али и велико милосрђе Божије оваплоћењем Сина Божијег који силази са неба и старда за људе. Каноне у овој недељи написао је Георгије, митрополит Никомидијски. У овој недељи се почињу појати тужне и поучне песме. Седмица иза недеље о митару и фарисеју разрешена је од поста, за монахе на бели мрс, а за мирјане, да би се изобличио пост фарисеја који се хвалио да два пута у седмици пости, ало који при том није држао и духовни пост.
НЕДЕЉА БЛУДНОГ СИНА – Христова прича о блудном сину и његовом покајничком повратку у очев дом(Лк. 15, 11-32) доноси две поруке: прво, човек извор живота може да нађе само у благодатној заједници са Богом, и друго, нема греха који Очинска љубав и Очево милосрђе не могу да опросте. Као и 1. недеља изгледа да је слављена за време поста, па је пренесена пред пост и постала је 2. припремна недеља поста. То видимо из Јерусалимског канонара (7. век), који у 3. недељу поста прописује читање Лк 15, 11-32. Канон за ову недељу написао је Јосиф Студит. Типик прописује за ову недељу: „Читање у тумачењу Лк, прича о блудном сину, и остала торжаствена слова“.
МЕСОПУСНА СУБОТА – је данас посвећена успомени умрлих. Када је ова субота добила ову успомену не можемо са сигурношћу рећи. Могуће је да када је сирна субота посвећена умрлим монасима, ова месопусна субота посвећена свим осталим „од века умрлим, православним Хришћанима, оцима и браћи“, у вези са страшним судом. Канон за ову суботу написао је Теодор Студит. У ову суботу Црква се, како се то у служби каже, моли за све умрле од века по имену, који су са вером побожно живели. Многи верни су умрли изненада без погребног чина, те су св. оци наредили да се овог дана врше опште за све њих.
МЕСОПУСНА НЕДЕЉА – посвећена је страшном суду али је недеља добила име месопусна (αποκρεως, abstinentia carnis, мјасопуст) зато што се завршава са употребом меса у исхрани. Приказивањем суда(Мт. 25, 31-46) Црква упозорава на последице егоизма и недостатка љубави према ближњима. Јеванђелски текст даје мерило Христовог суда, а то је љубав. Али не нека апстрактна философска љубав усмерена према некој категорији сиромашних, непознатих и анонимних већ конкретна љубав према људском бићу. Роман Мелод (6. век) написао је један кондак за месопусну недељу са садржином о страшном суду. Ако је ово заиста Романов кондак, онда се ова недеља славила већ у 6. веку. Из овог кондака имамо проемион и први икос у данашњој служби ове недеље као кондак и икос. Теодор Студит написао је канон за ову недељу.
СИРНА СЕДМИЦА – је последња припремна седмица за пост четрдесетнице. Зове се сирна или сиропусна(τυροφαγος, caseum edens, сиројастије) зато што се током ње не једе месо, већ сир и уље, и што се њоме завршава јело сирне хране пре четрдесетницом. Ове семице се не врши тајна брака, у среду и петак се не врши литургија, но часови као у четрдесетницу, са поклонима и молитвом св. Јефрема Сиријског. У петак се сећамо страдања Христових, у суботу се слави успомена свих светих преподобних мужева и жена, који су просијали постом. Канон у недељу сирну написао је Христофор протосинкрит. После вечерња, верни се целивају у знак измирења и бива праштање (и египатски пустињаци су тако радили).
НЕДЕЉА СИРОПУСНА - Литургички назив ове недеље је Истеривање Адама из раја, што изражава став да је Бог човека створио за рај, али га је грех лишио тог благословеног живота и његов живот на земљи претворио се у изгнанство. Вечерња сиропусне недеље је јединствена и богословски дубока служба у којој је откривена сва суптилност Великог поста. Могло би се рећи да Велики пост почиње са овим вечерњем и апелом Цркве вернима да очисте душу и тело кроз духовне подвиге. После вечерње врши се обичај прошченија или прочке - међусобно мирење и праштање, због чега се ова недеља још и зове опроштајна или проштене покладе. Овај обичај је настао у Египту међу пустињацима.
*Триод је грчка сложеница од речи три и ода, тј. химна, песма јер канон на јутрењу у Великом посту има три песме. На црквенословенском је трипеснц, док се на српском најприближније преводи као трохимник.
Текст преузет и обрађен из:
Православна Еортологија - протојереј, др. радомир Милошевић, 2004. Смедерево.
Хеортологија - Лазар Мирковић, 1961. Београд.
Нема коментара:
Постави коментар