Његова опасност по душу. У чему се састоји
Раздражљивост, гнев, нетрпељивост, таштина - разуме се, све су то рђава
дела. Али добро је већ то што сте свесни њихове рђавости. Потражите узрочнике
њихове и притисните их, па ће и ишчадија ова пропасти сама по себи. Погледајте
има ли у Вама прецењивања себе, односно постојања осећаја да, тобоже,
представљате нешто значајно, или, да то дефинишемо негативним одређењем,
одсуства осећаја да сте нико и ништа. Тај је осећај дубоко скривен, али он
управља свиме у животу. Од њега долази први и основни наш захтев - да све буде
по вољи нашој, и чим није тако, роптамо на Бога и на људе се срдимо. Одатле и
уверење да смо све кадри сами учинити и устројити, и када посегнемо за
средствима за која се определимо, очекујемо да ће све бити управо онако како
смо замислили. Пошто дело своје отпочињемо без усрдне молитве, и на исти га
начин настављамо, и завршавамо га са роптањем уколико није све онако како смо
намислили, у нама се рађа и осећај самодовољности уколико се све одвија по
нашој вољи. Бога у свему томе замишљамо као спољашњег посматрача, а не као
главног актера. Пажљиво се, дакле, преиспитајте да видите има ли овога у бићу
Вашем, и ако тога има макар и у малој мери, постарајте се да оживите у себи
осећај своје ништавности у сваком погледу. И свагда се Господу за то молите. И
што дубље у себи изградите и убеђење, и осећај да је Господ уредитељ свега и у
спољашњем, и у унутарњем животу.
Без Господа се ништа суштаствено добро не може укоренити у нама. Ако је
тако, значи да је потребно приволети Му се. Не треба прекидати ни властите
трудове и напоре, али по-лагати наду у њих не смемо; и ништа од тих самих
напора не треба да очекујемо, уколико их Господ не благослови.
 |
Свети Теофан Затворник
Азбучник духовног живота, стр. 237-238
|
Нема коментара:
Постави коментар