Свети Сава као просветитељ и учитељ

У историји Православне цркве има много светитеља који су названи именом просветитеља и учитеља.Такви су Свети Григорије – просветитељ Јерменије; Света Нина – просветитељка Грузије; Свети Фрументије – просветитељ Етиопије; Не заборавимо Свету браћу,Ћирила и Методија,просветитеље наших предака Словена. Међу ове светитеље долази и наш Свети Сава, с правом назван Велики Просветитељ и Учитељ.

Овако су Светог Саву називали не само у стихири српским светитељима,спеваној доста касније у Војводини,већ и први његови песници и животописци Доментијан и Теодосије у Житијима и у његовој Служби. Без икаквог претеривања, Свети Сава је један од највећих и најсветлијих личности у историји српског народа. Он је велики по свом богоугодном и боголиком животу, по своме раду, и по ономе што је народ осећао у његовим делима.

Архиепископ Данило и његови савременици кажу за Светог Саву да је „угодник славе Божје и светионик отачаства свих српских земаља, господин наш и учитељ“. Још говори архиеп. Данило својим слушаоцима: „Слишасте благаго учитеља нашего и наставника, иже ва мимошедшеје време разлуч се од нас,и памети јего добри и поученија благаја всегда ва нас сут,како не престоје все ни учаше“.

Архиепископ Никодим каже у једном запису из 1319 год., да је Сава небопарни орао, да је обновио сву српску земљу Светим Духом; да је као часна пчела сабирао мед са свих цветова и испунио њиме своје отачаство; да га је украсио самодржавним венцем, утврдио правом вером и архиепископским саном почаствовао.

Свети Краљ наш Милутин у бањској повељи назива Саву Светим и равним апостолима, богоносцем, наставником и просветитељем свих српских земаља. Док у другој повељи каже за Св. Саву да је он први архиепископ, учитељ српски, светитељ Христов – свети и велики апостол и архијереј српски.

Цар душан Силни је писао о Светом Сави да је он чудотворац, просветитељ, наставник и учитељ, да је прави владика српској земљи – првонастолник отачаства.

Велики је и недостижан скоро у свим областима нашег националног и културног живота, и то се потврђује не само у писаним изворима и споменицима, већ и у усменом народном предању.

Још у раним хришћанским вековима,  један византијски цар је рекао: „Величина једног народа не гледа се по броју тог народа ни по територији његовој, већ по томе, колико је тај народ изнедрио из себе Светитеља и угодника Божјих“. У овом случају  српски народ је велики и Богом дан народ јер из корена његових изникоше многи Светитељи од којих је на првом месту Просветитељ Сава.

Велике заслуге за његову надареност просветитељством, смирењем, беседништвом, учитељством  добија  Света Гора Атонска, тај непресушни извор просвећености који га је одгајио у Христовом духу и послао нама, као пастира овцама, да нас напаса живом речи и чува од многостраног зла. Осим организације српске цркве Сава је био у правом смислу учитељ своме народу. Он је као архимандрит у Студеници и касније као архиепископ стално путовао и у својим проповедима, а и иначе ван тога, живом речи поучавао народ у свим правцима и сваком погледу. Његов рад у народу није био намењен само организацији цркве и учвршћивању вере, него је он дизао и учвршћивао у народу морал и проповедао међусобну љубав и милосрђе.

Просветитељски рад његов и по свом садржају, и по својим циљевима и методама по много чему се разликује од онога што се данас подразумева под појмом просвете. Европска просвећеност своди просвету на школско образовање, прагматично знање и конкретно учење док светосавски тип просвете не само да придаје изузетан значај моралном образовању и обликовању људске личности, већ и самим основама васпитања уопште; поимања људске личности и људске заједнице и њиховог крајњег назначења. Ово просветитељство не искључује ни људски разум, ни људско знање, ни људску хуманост, ни људски морал али се оно никако не своди на све то,нити то узима као последњи критеријум свега.  Јер светосавско просветитељско учење гради се на темељима Христове науке. Отац наш Сава је схватио сву дубину те хришћанске истине, па се стога и старао, да јачањем и уређењем црквено-просветног живота, створи у народу чврсту основу за његово духовно уједињење, без кога нема ни правог просвећења.

За Светог Саву образовање не значи (као данас) стицање знања него обнављање у нама образа Трисветога Божанства силом Духа Светога. Он темељи свој рад на Вери и Истини, што нам показује Студеничка и Жичка повеља, где позива браћу и пријатеље, оце и чеда, да приклоне богољубиво срца своја и чују речи светих истина, да их ставе у срца своја, у савест душа својих, пред очи ума свога, те да их разумеју. Отац наше народне просвете Свети Сава је схватио просвету као знање и вежбање – знање врлина и вежбање у врлинама. Отуда је и народна просвета у нераскидивој вези са народном Црквом. Јер Црква је најбогатија ризница знања о врлинама и методама вежбања у врлинама.

Свети Отац Јустин Поповић за просветитељско дело Светог Саве каже: „Прво дело Св.Саве и најглавније шта је ? Он нам је дао Јединог Истинитог Бога, Господа Христа. То је највеће дело које је могао учинити за српски род...Друго велико славно дело Светог Саве, дело равно другом сунцу у историји нашој, то је светосавска просвета, истинска просвета. Јер Свети Сава је увек прави и увек највећи Просветитељ Српскога народа“.

Честитајући Вам српску славу Светог Саву, пожелео бих да сте из свих мисли које сте чули, и из свих осећања која су их пратила, салили у себи једно убеђење, ово убеђење: светосавље је  непрекидна делатност духа, врховни принцип, животворни принцип ,  непресушни извор свих животворних, стваралачких сила наше народне душе, нашег народног срца, нашег народног живота, нашег народног прогреса, наше народне просвете, наше народне културе; једном речју: наше народне историје. Амин.

  Приредио
Саша Павловић